Рековац и околна села

15 коментара

1. 18. новембар 2012. у 22:37

   Boban

   Postovanje,
   Rodom sam iz Levačkog sela Sekurič,prezivam se Glišić i pripadam familiji Milićevaca.Slavimo Sv.Arhandjela Mihaila ,preslava nam je Sv. arhandjeo Gavrilo.Po nekim podacima doseljeni smo iz oblasti oko reke Sitnice-Malo Kosovo oko 1800te. Predanje kaže da su došla tri brata u Sekurič: Milić,Bogoje i Bogosav Milošević.Ja sam osmo koleno potomak Milića i sve izmedju znam ,ali mene zanima kom plemenu smo pripadali na Kosovu i kako smo se prezivali?

   Одговори

2. 12. јануар 2014. у 18:37

   Mihajlo

   Bobane, ja sam rodjen u Beogradu, otac mi je rodom iz Sekurica, takodje pripadamo familiji Milicevaca. Medjutim nije utvrdjeno da li je nas predak Milic dosao u Sekuric iz predela oko reke Sitnice na Kosovu ili iz sela Veliki Siljegovac kod Krusevca, negde u vreme Kocine krajine (oko 1787-e). Svi arhivski spisi iz tog perioda Turske vladavine u Srbiji, se nalaze u Ankari u Turskoj i pisani su na Arapskom jeziku. Jedino tamo, uz uslov da znamo gde da trazimo u arhivi tog Milica je moguce nesto naci o njemu, a time i o nasem daljem poreklu. To je naravno veliki i tezak poduhvat iz vise razloga. Zato sto je ta arhiva u drugoj zemlji, pisana na drugom jeziku i zbog nepouzdanosti podatka odakle je tacno on dosao. To je sve sto sam ja za sada saznao. Ako ti imas neke informacije vise, voleo bih da ih podelis samnom. Pozdrav

   Одговори

3. 10. фебруар 2014. у 22:50

   Familija

   Interesuje me poreklo sela nadrlja famija spasovic odakle su dosli i koje god?

   Одговори

4. 2. октобар 2014. у 21:00

   Милодан

   Порекло становништва села Беочиће, општина Рековац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

   Положај села.

   -Ово село је више Ивковачког Прњавора, са обе стране река Надрљке и Црне Граче. Реке не пресушују а када надођу чине селу велику штету.

   Воде.

   -Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Грача (у Бучју), Томицки Кладенац, Мићицки Извор и још неколико безимених.

   Земље и шуме.

   -Места у сеоском атару зову се: Церовик, Јасик (брдо), Радосављева Коса, Ракина Коса, Ђурмановица, Граб, Гумниште, Вукове Ливаде, Клењак, Дрењачка Коса, Бакова (брдо), Река, Влаховица, Градац (брдо), Врлетна Страна, Митров Клик, Летовишка Коса, Јаглин, Илине Козаре, Оштри Клик, Шарени Клик, Цветков Гроб (брдо), Церјак и Прљачка Коса. По атару су измешане шуме, њиве, сенокоси, пашњаци и виногради. Изузеак чине само Дрењачка Коса, Бакпова, Бучје, Влаховица и Градац, који су већином под шумом.

   Тип села.

   -У Црној Грачи куће су мало збијеније у односу на део села поред реке Надрљке. Дели се на Ново Село, Доњу Малу или Реку и Грачу. Махале су одвојене. Прво је насељена Грача, потом Река или Доња Мала и најпосле Ново Село, како и назив казује.

   Име и старине у селу.

   -Село је добило назов по манастиру Беочину*.
   *По предању овај манастир је био задужбина Немањића, па је порушен за време Турака. До 1903. године одржали су се зидови без крова у кубета. Манастирска црква је била у облику крста. Познавао се олтар, средина храма и папрета. У средини храма били су лепо очувани ликови: Св. Димитрија, Св. Луке и Св. Ђорђа у природној величини. По изради и боји била је врло слична свецима у манастиру Каленићу. Око храма био ј град са дебелим зидовима. Те, 1903. године, Беочићани су на темељу овог манастира подигли малу, лепу и скромну цркву.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Село је старијег постанка, али су се становници, према приликама, расељавали и досељавали те из тих разлога има мало старинаца.
   Беочиће има 159 кућа, 19 родова и 893 становника.
   Родови – старинци су:
   -Поповићи и Попадићи, славе Никољдан.
   -Прокићи, славе Никољдан.
   Родови досељеници:
   -Марковићи и Милетићи, славе Никољдан. Доселили се са Косова пре 150 година.
   -Петровићи, славе Никољдан. И они су са Косова, доселили се када и Марковићи, са којима се сматрају да су један род.
   -Ђорићи, славе Ђурђевсдан и Ђурђиц. Доселили су се са Косова, преко Топлице и Жупе, пре 150 година. Прво су били у Лоћики па се после преместили овамо. Са Топличанима из Лоћике сматрају се као један род.
   -Милутиновићи, Вулићи, Џопићи и Џопалићи, славе Јовањдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 130 година. Има их у селу Вукмановцу, Левач.
   -Порверијевићи и Порфиријевићи, славе Никољдан. Доселили се из Срема пре 130 година.
   -Ћирићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из крушевачке Жупе пре 130 година. Били су Цигани-Роми у правили су „звона“, меденице, клепетала и клепетуше за стоку. Када су дошли из Жупе разапели су три черге у пољу Товалу, између Секурича у Левчу у Беочића. Туда је прошао неки владика „пропагандиста“, који је морао да преноћи код њих, јер је било лоше време. Они га лепо приме и почасте га он их сутрадан покрсти (пошто су били „ине“ вере) и насели у Грачи.
   -Томићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања пре 100 и више година.
   -Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили су се из крушевачке Жупе када и Томићи. Они су род Џопалићима, само су се касније доселили, на њихов позив.
   -Спасићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања када и Томићи, са којима се сматрају да су један род.
   -Младеновићи, славе Никољдан и Лучиндан. Предак дошао из Драгошевца пре 100 година пизетивши се у род Томића.
   -Филиповићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Дослили се из Ломнице код Рековца пре сто година.
   -Стаменковићи и Чавејићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Власотинаца пре 100 и више година. Било их је више, па се „претрли“ – изумрли.
   Сви горе наведени родови су у Грачи и Доњој Мали (Реци).
   У засеоку Ново Село, које је у осојном пристранку, са десне стране Надрљке, има 30 кућа и пет родова:
   -Марковићи и Титарићи, славе Никољдан. Доселили су се из крушевачке Жупе пре 150 година. Најпре су били у Грачи па се овамо преселили пре 60 година.
   -Павловићи и Живковићи, славе Аранђеловдан.. И они су из крушевачке Жупе, из села Шљивова. Као и претходни, и они су прво били у Грачи, па се овамо преселили због тескобног и незгодног земљишта.
   -Вукићевићи, славе Св. Петку. Доселили се из смедеревског Лозовика пре 50 година.
   Не зна се одакле су дошли:
   -Ђорђевићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.
   -Станковићи, славе Алимпијевдан.
   Сеоска слава су Врачеви (летњи). Заветине су Младенци а црквена слава Ваведење, када је у селу велики сабор.
   Гробље је код цркве а ту је и чесма са врло добром водом, као и она у Ивковачком Прњавору.

   Одговори

5. 28. новембар 2014. у 23:41

   Милодан

   Порекло становништва села Кавадар, општина Рековац – Поморавски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

   Положај села.

   Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
   На том простору налази се село Кавадар.

   Воде.

   -Дуленка тече кроз села Дулене, Пчелицу, Рековац, поред Кавадара, Рабеновца и Вукмановца и улази у белички срез.
   Мештани пију бунарску и изворску воду

   Тип села.

   -Село Кавадар је збијеног типа.

   Име селу.

   -Предање прича да је косом од брда Главеје више Рековца, која се пружа до у дно села Лоћике, била варош таква да је мачка могла по крововима прећи с’ краја на крај вароши. И део те вароши, на коме је сада ово село био је сав од кавадара, те се отуда село назвало Кавадар.

   Старине у селу.

   -Крушевачки друм водио је од Крушевца на Вукмановац, Кавадар, па по дну Урсула, на „старо гробље“ више села Лукара у срезу беличком, на Бунар такође у том срезу па у манастир Јошаницу. Тим путем, прича народ, прошао је „Цар“ Лазар са сватовима када се женио са Милицом. Том приликом је код манастира Јошаница „Цар“ посадио винову лозу од црног а „Царица“ од белог грожђа, која и сада постоји.

   Порекло становништва.

   У Кавадару има 109 кућа.
   Породице су:
   -Љуптенци су досељеници из Љуптена под Јастрепцем – округ крушавачки. Славе Ђурђиц, преславе немају.
   -Типсари су досељени са Копаоника, славе Ђурђиц а преславаљају Ђурђевдан.
   -Добрићи су досељеници са Копаоника, славе Јовањдан, а преслављају Ивањдан.
   -Радицићи. Њихов предак се призетио у Љуптенце а не зна се одакле је дошао. Славе Јовањдан, преслављају Ивањдан.
   Кавадар преславља Јовањдан, летњи.

   Занимање становништва.
   -Кавадарци, будући да живе у долини, највише се баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.

   Одговори

6. 30. новембар 2014. у 19:11

   Милодан

   Порекло становништва села Коморане (по књизи Комаране), општина Рековац – Поморавски округ.

   Положај села.

   Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
   На том простору налази се село Коморане (Комаране).

   Воде.

   -Мештани пију искључиво бунарску воду.

   Тип села.

   Село је збијеног типа, где су куће међусобно удаљене до 50 метара.

   Порекло станоновништва.

   -Причају да се некада из Судимља доселило шесторица браће, од којих је први остао у Медвеђи – срез трстенички, други у Великој Дренови, трећи у Рајинцу, четврти у Шљивовици, пети у Мотрићима а шести у Коморанима.
   Погледавши у село Мотрић закључује се да се ради о породици:
   -Шљивар, славе Св. Петку Параскеву јесењу а преслављају летњу Св. Петку.
   Преслава у селу је Други дан Тројица.

   Занимање становништва.

   -У Коморанама, будући да не живе у планинских пределима, мештани се највише баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.

   Одговори

7. 1. децембар 2014. у 22:46

   Милодан

   Порекло становништва Велика Крушевица, општина Рековац – Поморавски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.

   Положај села.

   Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
   На том простору налази се село Велика Крушевица.

   Воде.

   -Мештани се служе бунарском и изворском водом.

   Старине у селу.

   -У Великој Крушевици постоји место које се зове „Селиште“.

   Подаци у селу и породице у њему.

   У овом селу постоје 94 куће у којој су породице:
   -Леба?ићи;
   -Мулићи;
   -Анџаковићи;
   -Ћирићи;
   -Лулићи и:
   -Васићи или Весићи.
   Све наведне породице славе Ђурђевдан а преслављају Ђурђиц.
   Сем литије свако село има и богомољу. Велика Крушевица обележава богомољу у октобру.

   Занимање становништва.

   -У Великој Крушевици, будући да не живе у планинских пределима, мештани се највише баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.

   Одговори

8. 8. јул 2015. у 02:43

   sofija

   poreklo porodica u selu Bogalinac?
   a je l’ neko čio za porodicu Katić iz Levča, ali ne znam koje selo tačno..

   Одговори

   • 10. јул 2015. у 11:07

     Небојша Новаковић

     Катића је било у селу Богдање (6 кућа). Слава – Св. Јован.

     Није познато одакле су досељени у овај крај.

     Тодор М. Бушетић није обрадио нека села која припадају подручју Левча ( Богалинац, Брајновац и Сиљевица).

     Одговори

9. 23. септембар 2015. у 12:04

   Sandra

   Postovani,
   Gde bih mogla da nadjem vise informacija o poreklu Glisica iz Zupanjevca?

   Одговори

   • 6. март 2019. у 23:50

     Предеаг Николић

     Тек сада сам приметио ово питање од Сандре коју интересује порекло фамилија Глишића у Жупањевцу па у најкраћим цртама да кажем следеће: фамилије глишића припадају братству жупањевачких Морачана, којих је половином прошлог века било око 42 домаћинства, а пореклом су досељеници из Црне Горе. Славе Аранђеловдан (21. новембра по новом календару) а преслављају Св. Аранђела (26. јула).
     Браћа, АНТОНИЈЕ и ЈАНКО Радовић из Жупањевца су између 28. и 29. августа 1826. године угостили српског путописца Јоакима Вујића, када је код њих преноћио… Имали су и синовца Обрада Милисављевића, од Брата Милисава Радовића.
     Антоније Радовић је по мушкој линији имао синове Василија, Глигорија-Глишу и Милоја Антоновића. Глиша Антоновић, опет по мушкој линији имао је синове: Милана. Николу-Нику, Ђорђа и Димитрија Глишића и тако настају фамилије Глишића. За више информација можете се обратити лично Предрагу Николићу, родом из суседног села Богалинца.

     Одговори

   • 10. април 2020. у 00:28

     PREDRAG

     Ja sam rodom iz Belusica praunuk Milen-a Radovanovica i Julke Smiljkovic Radovanovic iz Oparica da li mozete da mikazete nesto vise o porodici Radovanovic znam da su doseljena dva brata sa prostora Kopaonika.A o Smiljkovicima iz Oparica neznam nista.

     Одговори

10. 9. април 2017. у 15:41

    ljiljana

    MOLIM VAS DA MI KAZETE NESTO VISE O PORODICI MILJKOVIC IZ BRAJNOVCA. oDAKLE POTICU,A SLAVE SVETOG TOMU.

    Одговори