Пирот и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Пирот: Базовик, Барје Чифлик, Басара, Бела, Бериловац, Беровица, Блато, Брлог, Велика Лукања, Велики Јовановац, Велики Суводол, Велико Село, Височка Ржа Општина Пирот: Базовик, Барје Чифлик, Басара, Бела, Бериловац, Беровица, Блато, Брлог, Велика Лукања, Велики Јовановац, Велики Суводол, Велико Село, Височка Ржа Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Пирот и околна села

Пирот и околна села

Општина Пирот:

Базовик, Барје Чифлик, Басара, Бела, Бериловац, Беровица, Блато, Брлог, Велика Лукања, Велики Јовановац, Велики Суводол, Велико Село, Височка Ржана, Власи, Војнеговац, Враниште, Гњилан, Горња Држина, Гостуша, Градашница, Градиште, Добри До, Дојкинци, Држина, Завој (укинуто 1979. године због потапања, формирано поново 2007. године), Засковци, Извор, Јалботина, Јеловица, Камик, Копривштица, Костур, Крупац, Куманово, Мала Лукања (насеље укинуто 1986. године због потапања, формирано поново 2007. године) Мали Јовановац, Мали Суводол, Милојковац, Мирковци, Нишор, Нови Завој (формирано 1979. године уместо насеља Завој), Обреновац, Ореовица, Орља, Осмакова, Паклештица, Пасјач (до 1965. године Пасјача), Петровац, Пирот, Планиница, Покревеник, Пољска Ржана, Понор, Присјан, Рагодеш, Расница, Росомач, Рсовци, Рудиње, Сиња Глава, Славиња, Сопот, Срећковац, Станичење, Суково, Темска, Топли До, Трњана, Церев Дел, Церова, Црвенчево, Црноклиште, Чиниглавци и Шугрин.


Коментари (9)

  • Svetlana

    Dobar dan, zovem se Svetlana Madic, rodjena sam u Kikindi, ali su mi sa oceve strane iz sela Rsovci, opstina Pirot.
    Da li zna neko nesto vise o mom prezimenu, krsna slava nam je Sveti Nikola. Deda mi je napomenuo da ovo prezime nosimo tek od njegovog oca, a da se njegov deda prezivao Aleksic, kako kaze bili su pod Bugarima pa su morali da menjaju prezimena, da bi se izgubili koreni, kaze, tako je bilo slucajeva da u jednoj kuci zive dva rodjena brata a razlicito se prezivaju….Zna li neko vise o tome, ili ja imam pogresne informacije?

    Pozdrav

    Одговори
    • Marjan

      Pozdrav,
      Ja jedino što Vam mogu reći sa sam znao pokojnog komšiju koji se prezivao Madić i iz Rsovaca. Imao je kućicu pre sela, u šumi blizu potoka. Mislim da je bio Nikola. I mislim da je imao ćerku i sina, a sin dva sina tj.unuka. Mi smo živeli u gradu na istom spratu zgrade. Imao je narandžastu Škodu i imam lepe uspomene iz te kućice pored potoka. Napravio je mali raj. Žena mu je davno pre njega umrla. On, misli, početkom 2000-ih.

      Одговори
  • Aleksandar

    Ja sam poreklom iz Jelovice,10 km od Rsovci…., takodje Madic
    Porodicno prezime se vuce jos od nekog deda Made iz turskog vremena,mada oostoje price o menjanju prezimena za vreme ratova ali bez nekog cvrstog dokaza.
    Jako malo podataka o ovom prezimenu ali je definitivmo specificno vezano za Pirotski okrug…
    I nigde se drugo ne moze naci,hde god da su madici poreklom su iz Pirota…..

    Одговори
  • svetlana ciric

    moj otac je Ciric iz Krupca kod Pirota . Da li znate nesto o Ciricima iz tog kraja

    Одговори
  • Petrovic Kiro

    Moj pramdeda Stanko je iz sela Rudinje,imao je 4 sina,jedan od njih je moj deda Sima koji se iselio u Makedoniju,mislim 1935godine,imao je 4 dece,Voislav,moj otac Jovan,Milka l Rosanda(Sanda).1946 smo kolonizirani u Vojvodinu.Molio bih svakoga ko mi moze pomoci da saznam sto vise o svom poreklu.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ГОСТУША

    Гостуша је село на Старој планини, тридесетак километара од Пирота. Налази се на обалама Завојског језера, на некадашњем римском путу. Одликује га архаична архитектура и очуваност старих обичаја и културе. О Гостуши, као аутентичном селу које најверније осликава живот старопланинског становништва, снимљени су многобројни филмови и написани текстови који су ушли у анале етнографије. Окружена је стрмим брдима обраслим ниским растињем, или вештачки пошумљеним.
    Гостуша се граничи са југозападне стране Завојем и Малом Лукањом; јужном са Великом Лукањом; са источне стране: Белом, Паклештицом, Дојкинцима; и са северозападне стране са Топлим Долом. Гостушки атар се простире, гледано узводно уз реку Гостушицу, са десне стране, односно са леве стране реке, а на један километар од лукањског насеља: Рудина, тачније од Беле воде (чесме која се налази поред пута), па навише ка истоку преко Корнета до брда Калиман; даље ка североистоку преко Лукањског пута, па десно на истоку до Лукањког сувата, Коњарник, Браткова страна, Братков врх, Лазареви јегреци, Крваве баре, Лећија, Турска ливада, Мутна бара, Драгаљица, Белан, Јег’н, Биљеница, Занога, Стражишта, Средорт, Вилан, Мечкат, Бучје, Белска река, Орничје, Бодин дел, Миница и Скрча, која затвара круг до Беле воде. Катастарска површина територије Гостуше износи 4.584 ха, 01 ари и 12 м. Постанак насеља и име села
    У недостатку писаних докумената о настанку села, ослонићу се на тумачења људи од науке, путописаца и на легенде које су ми испричали људи, а који су их пак чули од својих старијих предака и које у даљем тексту наводим:
    По народном предању село је једно од три најстарија насеља у пиротском крају, а и име је добило по гостионици која је била на важном караванском путу између Понишавља и северне Бугарске. Према тумачењу др Сретена Петровића име села води порекло по старословенском богу Радгосу.
    „Недостатак поузданих историјских, археолошких и других егзактних података упутио је писца да се у погледу порекла Велике Лукање донекле ослони на народна сећања и предање. Овај извор је, међутим, веома несигуран. Према овој врсти основа, сеоско порекло датира од пре три стотине година, то јест с краја 17. или почетка 18. века. Поузданост постојања околних села, Завоја, Гостуше, Беле, Покривштице и Покровеника, међутим, утврђена је још у 16. веку (1576/77. г.). Овај податак посредно упућује на закључак и о постојању Велике Лукање у средњем веку. Сва наведена села су, наиме, уписана у џелепкешком попису дажбина из 1576/77. године којим се обавезују да плаћају џелепкешки (овчарски) данак, то јест да на сваких 25 оваца дају по једну овцу“.
    „Гостуша је планинско долинско село у долини Гостушке реке под Старом планином , у општини Пирот. Забележена је године 1576 – 1577, у џелепкешком списку, под данашњим називом (Гостуша) са девет џелепкешких домаћинстава, у кази Шехирћој. Назив, основом Гост (гозд) инсинуира порекло од словенске речи гозд (шума), с наставком на страној (влашко-румунској) основи – уш(а). Насеље (село), дакле, засновано у шумском крају, у шуми, што је иначе у сагласности са стварним природно-географским цртама средине“.
    По причању Милутина Николића, који је слушао приче старих мештана из Гостуше, једна верзија гласи овако: Бежећи са својим породицама од турског зулума, два брата, Града и Горан, кренули су уз Градашничку реку, па се Града са својом породицом настанио у Градашницу, а Горан је наставио пут у правцу Висока.
    Путујући два дана по беспућу, стигао је до места Селишћи дол, што и само име долини казује (селишћи – селиште) и ту се настанио поред реке Гостушице. И то време које је Горан провео на путу до Гостуше рачуна се да је Гостуша млађа од Градашнице, односно само два дана. Касније се Горан са породицом преселио на место где су данас фамилије К’цини, поред извора, на место где је по легенди била гостионица или менза римске војске.
    А прича коју сам ја чуо од старих мештана овог села о постанку и имену села и појединих места која су везана за име и постанак гласи овако: да су ce у Гостушу, бежећи од турског зулума, доселиле четири породице из села Градашнице, и то у горњи део села крај извора, на место где су данас фамилије Кцини, на рушевине некадашњег римског војног објекта, који је Римљанима користио као нека врста војничке мензе, али се вероватно ту добро јело и пило-гостило, па је првобитно име села било Гости-душа, а касније из тог имена изведено је име Гостуша.
    У прилог причама мештана иду и називи места која се помињу, као што непосредно изнад села постоји брдо Наград. Ово брдо је добило назив по остацима утврђења које се налазило на самом врху, а по легенди ту је било утврђење које је саградила и користила римска војска. И данас се могу наћи остаци темеља овог некадашњег здања. Име је изведено из две речи на-град и данас се зове Наград. За брдо Наград везују се легенде о именима места – Србеница и Војни пут (пут који повезује Наград и Србеницу са местом некадашње гостионице), са селом.
    Махале
    Село се дели на Горњи крај и Долњи крај. Горњи крај има уже целине: На-склоп. Копани дол, Чешма на Петријин з’д, К’цино врело /Неинсћи кладенац, Стара чешма коди Велкови, Горњокрајска гробишта и Луг у Рекуту, а Долњи крај: Преко реку / Расадарнице, Шајтини, Милошова порта, Стојинсћи вен’ц, Божинска порта, Дол / Долци, Масаленсћи кладенац, Топила, Потини. Верзија о постанку Потине мале гласи овако:
    Потина махала је настала тако што су два брата, Пота и Жива, који су живели где су данас фамилије Живини и Марићини, па приликом деобе Пота сачини свој дом на месту данашње Потине махале, а Жива остане тамо где је и данас једна породица Живиних.
    Низводно низ реку Гостушицу, у месту званом Река, некада је била насељена фамилија Загорци.

    Фамилије

    Аџијини, Балабановци, Божанћинци, Бајини, пеј. Ђиздини, Божинци, Бошкови, пеј. Џумбуси, Бузини, Бађерови, Велкови, Вотини, Главинци, (сродни са Стојановцима), Горолеинци, Грђини (грана Велкових, по деда Грги), Грљини, нов. Тачини, Дончини, Ђергови, Ђиздини (в. Божанћинци), Живини, Жићини, Загорци (од Игнатових а по Марији која је дошла у фамилију из бугарског Загорја), Игнатови / Игњатови, Иђини (в. Стоћини), Јасниловци/ Јесниловци, Јорчини / Јорчинци, Јованћини, Калаџијини, Ковинци, Колеини, Кукуриђини, Кцини, Кшини, Лалинци, Личини, Марићини, Маркови, Масалеинци/ Масаленци, рет. Маселеинци; Маџаревци, Марићини, Мамутови, Мандини, Милошеви, Михајлови, Митишовци, Мурђинци, Нинини, Најданови, Неинци (изумрли), Панталеини, Пардинци, Потини, Попокаџе, Попови, Пундинци / Пундини (од Божинци), Равинци /прешли у фамилије: Маркови, Ћатини, Масаленци/, Раљћинци, Салтирћини, Станкови, Ставрини, Стевановци, Стојинци, Стојћини / Стоћини, Сккцови, Тачини (в. Грљини), Терзиинци, Томинци, Ћатини (од Равинци), Ћирћини, Ћосинци, Цајкови, Чолтини, Џандарови, Џонини, Џоћинци, Џумбуси (в. Бошкови), Џуринци, Шајтини, Швабини, Шулејинци / Шулеинци.
    Породице одсељене у Војводину
    Године 1946. je обављена колонизација, па ce неколико породица из Гостуше одселило у разна места у Војводини.
    Слободан Стојановић: „Гостушани су почели са исељавањем одмах после Другог светског рата и то већином у Војводину у места: Сасе, Долово, Добановце, Јаково, Нови Сад, а у Пирот веома мало. Када се у Пироту развила индустрија и Грађевинско предузеће „Прогрес“, онда се велики број Гостушана доселио у Пирот. Поуздано могу да тврдим да је године 1975. отишло двадесет и пет младих људи, који су направили своје куће у Пироту, и средили своју животну егзистенцију. Они који су напуштали село продавали су своје куће онима који су остајали, и добро се сећам да је једна кућа мењала своје власнике шест пута, а то је кућа чији је први власник био Душан Јовановић, затим, Владимир Цветковић, па Драгољуб Милошевић, Петар Ћирић, Велимир Пенић, и на крају Новица Пенић, а сада је власник његов син Драган Пенић, који не живи у њој, али је одржава.
    Пошто нисам био у могућности да прикупим податке о свим породицама које су напустиле своје родно село и населиле се у Војводини и другим местима, наводим само неколико породица.
    Породица Марковић
    Драгутин је рођен 1904.год. у селу Гостуши. Неколико година био је и председник општине Велика Лукања. Драгутин је ожењен супругом Рајном са којом су изродили троје деце. Најстарији син Раде служио је војску у Панчеву. Допао му се Банат и Долово. Кад се вратио у Гостушу, испричао је својима и све их убедио да напусте свој родни крај и 6.5.1946. год. на Ђурђевдан са породицом стиже у Долово. Теретним возом путовали су недељу дана до Ковина, а од Ковина Радетов другар из војске је обезбедио коње и кола и претерали ствари у Долово.
    Породица Нинић
    Славко Нинић се са синовима Вукадином и Векославом 1949. године одселио у Долово, а касније се Векослав са својом породицом преселио у Панчево, где и данас живе и успешно привређују.
    Унук Славков, Петар, основао је породичну фирму у којој је запослио поред осталих и своју родбину. Фирма веома успешно послује, а Петар је успешан послован човек. Фирма у свом саставу има погон за прераду житарица, пекару и трговину млинско-пекарским производима.
    Породица Дамњановић
    Милка Дамњановић, рођена 1910, с. Гостуша. Живела до 1995. Досељена у Добановце 1947. Отац Коста Пејчић, Гостуша, мајка Костадинка (Манчић), Гостуша.
    Бранислав – Бранко Дамњановић, рођен 1921, с. Гостуша. Досељен у Добановце 1958. Отац Пеша, Црни Врх, мајка Милка (Панић), Гостуша.
    Стојан Дамњановић, рођен 1925, с. Гостуша. Досељен у Добановце 1965. Отац Пеша, Црни Врх код Калне, мајка Милка (Панић), Гостуша.
    Милина Дамњановић, рођена 1930, с. Мала Лукања, Пирот. Досељена 1945. (Јаково), 1965. (Добановци). Отац Стојан Ђорђевић, Мала Лукања, мајка Загорка (Видановић), Гостуша.
    Милица Дамњановић, рођена 1916, с. Гостуша. Досељена у Добановце 1958. Отац Сава Нешић, Гостуша, мајка Јелена (Илић), Гостуша.
    Василије – Васа Дамњановић, рођен 1918, с. Гостуша. Досељен у Добановце 1958. Отац Пеша, Црни Врх, мајка Милка (Панић), Гостуша.
    Јеленко Дамњановић, рођен 1935, с. Гостуша. Досељен у Добановце 1947. Отац Божидар, мајка Милка (Пејчић), деда Пеша, Црни Врх.
    Породица Пејчић
    Бранко Пејчић, рођен 1933, с. Гостуша. Досељен 1947. у Добановце. Отац Драгутин, Гостуша, мајка Наталија (Јеленковић), Гостуша. Породица Пејчић, по пореклу је из фамилије Митишовци. Пејчић Драгутин, отац Пејчић Бранислава, био је веома радан човек.
    И једном приликом, вадећи камене плоче за покривање тек саграђене куће, повредио је ноге и као хендикепиран није се предао и подлегао свом хендикепу, већ је под старе дане изучио ћурчијски занат. Овим занатом се бавио до самог краја живота, па је бавећи се овим зантом за свој радни век саградио девет кућа. Док је био на својим ногама, учествовао је и у „борби“ на Равном бучју која се водила измећу Гостуше и Дојкинаца. После Другог светског рата са својом децом и унуцима се доселио у Пирот, а кућа му је била преко пута градске пекаре „Црни Марко“, да би се 1947. године са сином Браниславом и унуцима доселили у Добановце.
    Унук Миле има својеврстан мали музеј у коме чува предмете које су употребљавали још у Гостуши, али пошто је заљубљен у старине, и данас сакупља старе предмете и опрема свој јединствени музеј на подручју Добановаца. Али не само то, он чува старе фотографије својих предака, али и редовно посећује свој родни крај.
    Породица Цолић
    Димитрије Цолић је рођен 15. октобра 1908. године у Гостуши. Звали су га Мита Ђизда (Гизда). Године 1946. са својом женом Србијанком, ћерком Милицом и сином Давидом – Витком Цолићем, рођ. 1941. у Гостуши, досељава се у Срем. У Добановцима 1951. родио му се син Станимир Цолић. Породичну лозу настављају петоро унучади и четворо праунучади. Ивица Цолић, рођен 1973, Земун, отац Станимир, Добановци, мајка Вера (Николић), Гостуша.
    Стојан Потић, рођен 26. октобра 1899. године у Гостуши, био је учесник у догађајима на Равном бучју и Братковој страни. Доселио се 1948. године у Добановце, али се до 1976. године није помирио са чињеницом да ова два места остану на дојкиначкој страни када је последњи пут покушао да докаже да је то својина Гостуше.
    Јевросима Стефановић, рођена 1930, с. Гостуша. Досељена 1948. Отац Петар Потић, Гостуша, мајка Руска-Ружица (Антић), Гостуша.
    Заједничка особина ових породица је да се ниједног часа нису одрекли свог места порекла. Своје корене су одувек неговали, негују их и данас, а они су им жила која их напаја свежом гостушком водом и старопланинским ваздухом, и они се тиме поносе, што не умањује њихову успешност, већ им помаже. Старији имају жељу да виде место свог рођења, а њихова деца и унуци би желели да оду тамо одакле вуку своје корене, да нешто и уложе у просперитет овог краја, јер њихови видици сежу мало даље – у будућност.
    Гостушани у Бугарској
    Трагајући по литератури, пронашао сам књигу Копиловци, Славка Григорова, рођеног у Бугарској, с. Железна, а живи у Чипоровцима, и сазнао следеће:
    Копиловци
    (Слободан превод)
    У књизи Славка Григорова, Копиловци „Искре прошлости“, пронашао сам да се за време Турака неколико фамилија из Гостуше преселило у Копиловци. Разлог пресељења је био тај што су Копиловци године 1688. Турци до темеља спалили, становништво једним делом побили, а један део у збеговима прешао у Влашко, Албанију, Србију, Банат српски и румунски, а помињу се места Темишвар, Нови Сад, Петроварадин…
    Први турски ферман од 1701.г., којим је дато право да се населе Мађари, није дао резултата, нису дошли нови досељеници и реон је остао без људи.
    Установљено је да су први досељеници били позвани тек 1738.г. од Турчина Коричкова, који је у то време био спахија и била му је потребна радна снага. Новодошли усељеници су били у малом броју.
    Разматрајући документа о насељавању истраживача Димитра Маринова, долазимо до податка да су по њему Копиловци први населили бугарске породице из царибродске околине и из белоградачког краја и породице из пиротске околине.
    Из села Дојкинци код Пирота су се доселиле фамилије: Станкови, Нинћини, Неголови, Кржини, Ћислини, Кацареви. Из с. Гостуша дошли су Ђурини, Гоцини, Балдини, Младенови, Крстичови и др.
    Након 10 -15 година су позвали неке од старијих фамилија, као Нецини, Стоћини, Пејини и др.
    Придошли досељеници из с. Гостуше, код Пирота, следили су порекло фамилије Попови. Изданак те фамилије је фамилија Гуџини. Са собом су дотерали у Копиловце стада оваца и другу стоку, претежно коње.
    Наведено је 17 махала, а међу њима је и Гостушка махала. У наведеним именима места у околини Копиловаца помињу се неколико која су иста или слична као у Гостуши која доказују присуство Гостушана, а то су: Гостушица, Гостушка преслап, Градиште, Длбоки дол, Ровине, Средорек, Средортина.

    Извор: Борисав Николић, ГОСТУША, Пирот, 2011.

    Одговори
  • aleksandar

    Moje prezime je Jovanovic i vodim poreklo iz sela Gnjilan kod Pirota.Da li mogu dobiti neke informacije? Hvala 😀

    Одговори
  • Milos

    Zdravo rodom sam iz Pirota, moj deda je iz Velikog Suvodola, Zivkovic prezime, nadimak Dilimanci, hteo bih da znam vise o njima. Hvala vam unapred na pomoci

    Одговори
  • Miroslav

    Poreklo Nikolica iz Krupca okolina Pirota krsna slava Sveti Arhangel Mihailo

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top