Пећ и околна села

11. јун 2012.

коментара: 57

Општина Пећ:

Алагина Река, Бабиће, Баране, Бело Поље, Благаје, Боге, Брежаник, Брестовик, Бролић, Бучане, Велика Јабланица, Велики Штупељ, Витомирица, Враговац, Врановац, Главичица, Глођане, Гораждевац, Грабовац, Добри До, Дреље, Дубово, Дубочак, Дугањиве, Загрмље, Захаћ, Злопек, Јабланица, Јошаница, Клинчина, Косурић, Котрадић, Кошутане, Крстовац, Крушевац, Кућиште, Лабљане, Лаз Белопаћ, Липа, Лођа, Ложане, Лугађија, Љевоша, Љешане, Љубенић, Љутоглава, Мала Јабланица, Мали Штупељ, Маљевиће, Милановац, Набрђе, Накло, Непоље, Нови Раушић, Ново Село, Озрим, Осоје, Пашино Село, Пепиће, Пећ, Пиштане, Плављане, Почешће, Радавац, Раушић, Рашић, Ромуне, Росуље, Рухот, Сврке, Сига, Требовић, Трстеник, Турјак, Ћушка, Хаџовићи, Црни Врх, Челопек, Чунгур и Шкреље.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (57)

Одговорите

57 коментара

  1. Војислав Ананић

    ПЛАВЉАНЕ

    Село Плављане се налази око четири километра источно од Пећи, у равници поред Пећке Бистрице, са десне стране магистралног пута Пећ- Приштина. Терен је мочваран, често поплављен од П. Бистрице, па отуда, највероватније, и име села. Село има две махале: Горњу и Доњу.
    Један део сеоског гробља претворен је у сеоску утрину. Отуда, вероватно, и она прича (која се понавља скоро у сваком селу) о проклетству и несрећи, која прати породицу која је присвојила имање на коме су били гробље и црква. Село је, по предању, имало цркву. До пре петнаест година чувала се камена плоча (дуга око два метра) без натписа или неког знака. Верују да је она остатак поменуте цркве.
    Село нема основну школу, него српска деца уче у суседном селу Требовићу.
    Поред две српске породице, у селу живи и око 50 шиптарских. Обе српске породице кажу да су пореклом из Црне Горе и да су се овамо доселиле пре сто педесет година.
    Етници: Плављанац и Плављанка; ктетик: плављански.
    Информатори: Максим Марковић (64 г.) и Цвета Галевић (66).

    Презимена

    Барјектаревић, раније презиме Галевића. Информатор Цвета Галевић.
    Букумирић, раније презиме Марковића. Информатор Максим Марковић.
    Галевић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Досељени су пре сто педесет година. Слава Свети Никола. Информатор Цвета Галевић (66 г.).
    Марковић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. У Плављане су дошли пре сто педесет година. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Максим Марковић (64 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  2. Војислав Ананић

    БЛАГАЈЕ

    Село Благаје се налази око пет километара источио од Пећи, с десне стране пута Пећ-Будисавци, у равници која се зове Суво поље. Село се дели на две махале: Горњу и Доњу. У селу су постојали неко врло старо гробље и остаци неке грађевине. Верују да је то била црква. Данас се мештани сахрањују у Наклу и Белом Пољу.
    Село нема основну школу, па српска деца уче у суседном селу Требовићу.
    У селу живе две српске породице и око четрдесет шиптарских. Обе српске породице су пореклом из Црне Горе (насељене су 1934. године).
    Етници: Благајац и Благајка; ктетик: благајски.
    Информатор: Петар Вујовић (71 r.).
    Презимена
    Алексић, једна кућа. Старином су из Херцеговине. Досељени су из Шекулара 1929. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Анђа Алексић (78 г.).
    Вујовић, једна кућа. Чувају предање да су потомци Милоша Војиновића и да су од турског зулума из Вучитрна пребегли у Љуботин. У Благаје се доселили 1932. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Петар Вујовић (79 г.).
    Вучинић, једна кућа. Дошли из Шекулара 1937. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Величко Вучинић (45 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  3. Војислав Ананић

    ОСОЈЕ

    Сепо се налази североисточно од Пећи и удаљено је од ње око десет километара. На равном је и високом платоу изнад Белог Дрима, који се оштро усеца у његово подножје. Земља је осојна, „мало заћна“
    У овом насељу, новијег датума, данас живи само девет српских породица, које су се овамо доселиле од 1924. до 1927. године.
    Село нема своје гробље. Нема ни остатака неке сгарије грађевине.
    Осоја нема своју школу, него српска деца уче у суседним селима Набрђу и Требовићу.
    Етници: Осојанин и Осојанка; ктетик: осојански / осојски.
    Информатори: Милорад Бабић (51 г.), Радун Зечевић (70) и Љубица Дашић (62).
    Презимена
    Бабић, две куће. Старином су из Херцеговине (с. Тушине). Доселили су се из Шекулара (с. Четковићи) 1925. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Милорад Бабић (51 г.).
    Дашић, једна кућа. Доселили су се из Шекулара 1925. године. Слава Свети Јован. Информатор Љубица Дашић (62 г.).
    Зечевић, три куће. Доселили су се из Виницке код Иванграда 1926. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Радун Зећевић (70 г.).
    Маслар, две куће. Доселили се 1924. године из Шекулара. Слава Свети Јован. Информатор Драгомир Маслар (40 г.).
    Рмуш, једна кућа. Доселили су се 1927. године из Шекулара. Слава Свети Јован. Информатор Апександар Рмуш (60 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  4. Војислав Ананић

    ОЗРИМ

    Озрим се налази око осам километара североисточно од Пећи, с десне стране магистралног пута Пећ — Косовска Митровица. Село је лоцирано на брежуљкастом платоу изнад Белог Дрима. Дели се на три махале: Ељшан мала, Шаљ мала и Гаш мала.
    У селу постоји неко врло старо гробље (меиггани не знају коме је лри- падало). Озрим нема српско гробље. Село нема основну школу, него деца уче у Витомирици.
    Вукотић, једна кућа. Пореклом су са Чева. Касније су живели у Броћанцу код Никшића. Овде су од 1934. године. Слава Свети Аранђио; мала слава Свети Илија. Информатор Милан Вукотић (60 г.).
    Рмуш, једна кућа. Доселили су се 1934. године из Шекулара. Слава Свети Јован; мала слава Свети Илија. Информатор Добрица Рмуш (53 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  5. Војислав Ананић

    ПАШИНО СЕЛО

    Пашино Село се налази четири километра североисточно од Пећи. Село је добило име по паши Махмудбеговићу, коме је припадао читав овај крај. Село се дели на Брдо и Лоћ-малу. У центру села је један велики дуб. Он им је „записник“, заштитник села. Око њега је до скоро било сконцентрисано седам српских кућа. Данас је остала само једна. У Лоћ-мали постоје темељи неке цркве. Ту и данас Пећка патријаршија има око пет хекгара обрадиве земље. Село има неко врло старо гробље. Сачувале су се само неке плоче без натписа. У селу не постоји српско гробље, него се мештани сахрањују у Требовићу.
    У селу поред једне српске куће живи и око сто шиптарских.
    Етници: Пашинац и Пашинка; ктетик: пашински.
    Информатор: Драгутин Јашовић (48 г.).

    Презимена

    Јашовић, једна кућа. Дошли су из Шекулара у Метохију још у турско време. Извесно време су живели у Набрђу. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Драгутин Јашовић (48 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  6. Војислав Ананић

    СВРКЕ

    Село се налази петнаест километара источно од Пећи и припада општини Пећ. Од магистралног пута Пећ-Приштина удаљено је око четири километра. Село је на изразитој висоравни, на њеном самом врху. Дели се на више заселака: Орнице, Трешња, Горња мала, Дољња мала, Макве и Дрпљане. У засеоку Дрпљане живе само Шиптари и има их око двадесет кућа. У центру села је врло старо гробље. Кажу да је ту била црква, а постоје и остаци неке грађевине. Данас је све то неприступачно, зарасло у трње и шипражје.
    Село има четвороразредну основну школу, а даље деца уче у Будисавцима и Главичици.
    У селу живе 33 српске породице. Двадесет и три породице порекло везују за Црну Гору (четири су се доселиле 1930. године), док је десет стариначких породица, које су овде „од памтивека“.
    Етници: Сврчанин и Сврчанка, ктетик: сврчки.
    Информатори: Дмитар Трифуновић (65 г.), Радован Мирковић (66) и Петар Кривокапић (68).
    Презимена

    Бошковић, две куће. Дошли су из Куча пре сто година. Слава Никољдан. Информатор Јана Бошковић (68 г.).
    Доганџић, четири куће. Најстарији становници села („староседеоци од памтивека“). Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван. Информатор Милован Доганџић (45 г).
    Дончић, две куће. Дошли су из Куча почетком прошлог века. Слава Никољдан; мала слава Никољдан. Информатор Гаврило Дончић (55 г.).
    Драговић. Раније презиме Џогазовића. Информатор Драган Џогазовић (25 г.).
    Ђуровић, једна кућа. Дошли су из Загарача 1933. године. Слава Света Петка. Информатор Госпава Ђуровић (60 г.).
    Ераковић, једна кућа. Дошли су из Бањана 1931. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Душан Ераковић (44 г.).
    Ераковић, једно дете. Живи код бабе Јане Бошковић.
    Красић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Радоје Красић (80 г.).
    Кривокапић, једна кућа. Дошли су из Цуца (с. Залут) 1932. године. Слава Свети Јован Крститељ. Информатор Петар Кривокапић (69 г.).
    Марковић, три куће. Овде су живели и у турско време. Не знају ништа поуздано о свом порекпу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Благоје Марковић (50 г.).
    Мирковић, девет кућа. Старином су из Куча. Информаторов прадеда је пребегао у Метохију због крвне освете (убио неког Дрекаловића). Претходно су живели у Главичици и Крстовцу. Ранија слава: Митровдан. Садашња слава Николдан; мала слава Мали Николдан. Информатор Радован Мирковић (67 г.).
    Павловић, једна кућа. Старином су из Јабланице. Слава Свети Никола. Информатор Јована Павловић (57 г.).
    Пашић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Алемпије. Информатор Војислав Пашић (40 г.).
    Перишић, једна кућа.
    Поповић, једна кућа. Доселили су се из Зете 1934. године. Слава Врачевдан (Кузман и Дамјан). Информатор Вујадин Поповић (79 г.).
    Трифуновић, две куће. Порекло везују за Куче. Старије презиме им је Џогазовић. Овде су живели и у време Турака. Слава Свети Никола. Информатор Дмитар Трифуновић (65 г.).
    Џоговић, раније презиме Џогазовића. Информатор Драган Џогазовић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  7. Stanoje

    Prezivam se Stanojević. Međutim prezime je najverovatnije nastalo po dolasku u Gornju Jablanicu-Medveđa iz okoline Peći, po nekima Prekale. U Medveđi se poštujemo sa rođacima od starine koji se prezivaju Savić.
    Slavimo slavu Sv. PETKA.
    Zanima me poreklo i odakle su se stari doselili u okolini Peći.

  8. miladin

    moj pradeda je dosao iz okoline oko 1878 u toplicu kastrat kod kursumlije.zvao se toma lazic imao brata simu.slava je sveti jovan,ima li neko podataka odakle su dosli

    • Сања Марић

      Поштовани господине Миладине, не знам да ли ће вам ова информација бити од помоћи, ал можда има неку спону са вама. Наиме моји преци су Кастратовићи, који су из Васојевића прешли да живе у Метохију, али су исто тако због Турског зулума на неколико година преселили у околину Куршумлије (можда се то село и зове по њима Кастрати). Неки су остали тамо а неки су се вратили у Метохију. Тада су замјенили славу за преславу и почели славити светог Александра Невског, умјесто светог Архангела Михаила којег су до тада славили. Можда су и ти ваши преци на тај начин, или неки сличан, промијенили славу… Поздрав.

  9. miladin

    da li znate sto o stanovnicima sela krusevac

  10. Милосав

    Поштовани, може ли неко да ми каже да ли зна неке родове, породице из пећког краја чија је слава Св. Андреј Првозвани? Претражујући славе различитих породица нисам успео да нађем тај податак.