Ириг и околна села

11. јун 2012.

коментара: 22

Општина Ириг:

Велика Ремета (до 1978. део Крушедол Села), Врдник, Гргетек (до 1978. званични назив је Гргетег), Добродол (до 1978. део Шатринаца), Ириг, Јазак (Новим Законом о тер. организацији из 2007. године од дела овог насеља формирано је насеље Јазак Прњавор), Крушедол Прњавор (до 1978. званични назив је био Крушедолски Прњавор), Крушедол Село, Мала Ремета, Нерадин, Ривица и Шатринци.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. Војислав Ананић

    Ириг

    У средњем веку имао је утврђење и био насељен. Крајем 15. века били су господари Ирига браћа деспоти Ђорђе и Јован. 1497. био је кастелан Ирига Вук Колаковић. 1690. био је биров у Иригу Никола Храленовић. 1708. био је у Иригу кнез, а после оберкапетан Младеновић. 1714. био је кнез Дамјан а угледнији становници Ђурица Раденовић, Никола Ћурчија, Ћира Николић, Исак Рудничанин, Максим Аџић, Јован Радошевић. Кроз цео 18. век био је најјаче насеље у Срему. 1734. имао је 400 домова. 1736. имао је 368 породичних старешина, са 66 ожењених и 29 неожењене одрасле браће и синова, и једном удовицом са поседом. До 1756. број домова се није појачао. Те године имао је 401 дом. Велик број новог становништва примио је између 1756. и 1774. 1766. број домова попео се на 602, а 1774. на 800 домова. 1791. имао је 840 домова са 4071 душом. 1795. имао је 4813 душа. Али та година била је по Ириг фатална. Куга је више него преполовила становништво. Од куге је умрло 2548 душа, а остало је 2265. 1810. имао је 590 домова, а 1808. 2871 душу.

    Потеси: Будаковац, Селиште, Кданци, Беленгир, С врха, Рунач, Овсиште, Горњи Батинци, Горње поље, Парлози, Каиновац, Грабовац, Мемијево, Плавуља, Заплавуља, Токињаш, Кукавица, Горња Пустара, Радиначки до, Доње поље, Доњи Батинци, Доња пустара, Гајевић, Ружаш, Палете.

    Потоци: Будаковачки, Грабовачки, Кокињаш.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  2. Војислав Ананић

    Крушедо(л)

    Постојао је крајем 15. века. Забележен је у фалсификованој повељи ман. Крушедола. Забележен је као насељен. 1702. Становници су били: Milinko, Ebrin Vidak, Nedelko, Alexander Starova, Sardan Badin, Stojko Nicolicz, Gyurak Kovach, Staniszav Brio, Atthanasco Popovich, Lasa Maister, Illia Gyurisich, Koszta, Stephan Kaluger, Szubota. Arseni Dajch, Nesco, Czvea knesz. 1734. имао је 52 дома. 1736. забележено је у Крушедолу 50 породичних старешина, са 10 ожењених и 1 неожењеним братом или сином. 1756. имао је 60, 1766. 64, а 1774. 83 дома. 1791. имао је 96 домова са 556 душа. 1795. умрло је у Крушедолу од куге 49 душа. 1810. имао је 115 домова, а 1808. 814 душа.

    Потеси: Парлози, Овсиште, Дужнице, Средњи замет, Широки до, Врбара, Тополски до, Циглана, Ашање, Обале, Под Паланком, Средњи брег, Селиште, Врстића дољача, Стране, Градине, Овсјаница, Сребрница.

    Извори: Код фишкалове воденице, Доња глава у Онсјаници, На паланки, Врстић, У Сребрници. Земљишта ман. Крушедола звала су се: Гудура, Наротик, Јаворови, Царине, Стодола, Зрваљ, Добри до, Арендашица, Шелевренац, Топола. Извор: Убавац.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд