Opština Gornji Milanovac:
Belo Polje, Beršići (od 2007. godine Berišići), Bogdanica, Boljkovci, Brajići, Brđani, Brezna, Brezovica, Brusnica, Varnice, Velereč, Vraćevšnica, Vrnčani, Gojna Gora, Gornja Vrbava, Gornja Crnuća, Gornji Banjani, Gornji Branetići, Gornji Milanovac, Grabovica, Davidovica, Donja Vrbava, Donja Crnuća, Donji Branetići, Dragolj, Drenova, Družetići, Zagrađe, Jablanica, Kalimanići, Kamenica, Klatičevo, Koštunići, Kriva Reka, Leušići, Lipovac, Lozanj, Ločevci, Lunjevica, Ljevaja, Ljutovnica, Majdan, Mutanj, Nakučani, Nevade, Ozrem, Polom, Pranjani, Prnjavor, Reljinci, Rudnik, Ručići, Svračkovci, Semedraž, Sinoševići, Srezojevci, Takovo, Teočin, Trudelj, Ugrinovci, Cerova, Šarani i Šilopaj.
9. decembar 2014. u 20:00
Milodan
Poreklo stanovništva sela Koštunići, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“.
Položaj sela.
-Koštunići su veliko selo, drugo po veličini na ovim prostrima, posle Pranjana. Selo je u Podgorini Suvobora, a kuće su po stranama, brežuljcima i kosama, uglavnom na tri dugačke kose.
Vode.
-Mnogo je izvora u selu i zovu se: Drenovača, Vaskovića Česma, Perovčeva Česma, Sige, Čančić i dr. Od izvora u Mokroj Pećini pod Ravnom Gorom nastaje potok Grab, od izvora Sige, takođe pod Ravnom Gorom, potok Velika Bukovača. Od njih postaje Čemernica. Kroz seoski atar protiču potoci Drenovača ili Rijeka i Šiban. Na tim potocima ima 12 vodenica.
Zemlje i šume.
-Njive, livade i zabrani u selu nalaze se na mestima: Drenov Vr, Krst, Damnjanovići, Krševi, Bojanluk, Osoje, Zečevića Tor, Crnjuša, Mramor, Blajin Rid, Zlostup, Ćebovina, Parlozi, Veliki i Mali Vis, Mirkovića Brdo, Avramovića Gaj, Tomovića Bare, Selište, Rijeka, Madžarevac, Kremen, Šiban, Galovića Brdo i dr. U planini i nad selom su: Grab, Gajevi, Babina Glava, Ravna Gora, Bukovača, Pucijaško Brdo, Šiljak, Pogled, Prevoji, Vranjak, Solila, Mokre Pećine, Kišin, Duboki Potok, Mujovac, Suva Pećina, Suvobor, Žunjske Gradine, Opaljeni Do, Široka Kosa, Stopica, Vukića Brdo i dr.
Tip sela.
-Selo je veoma raštrkano i deli se na „krajeve“: Parlozi, Drenov Vrh, Tomovića Brdo, Damnjanovića Krševi, Savići, Bojaluk, Malo Polje, Rijeka, Madžarevac, Čemernica, Galovića Brdo, Grab, Gajevi, Mirkovića Brdo, Bogićevića Brdo i Avramovića Gaj.
U selu je 187 domaćinstava.
Groblje je u Zvekovčevoj Strani, levo od Rijeke, u sredini naselja.
Seoska „obetina“ (preslava) je na Mali Spasovdan a vašari su u Nedelju po Petrovdanu i na Treći dan Božića.
Starine u selu.
-Na Krševitoj Glavici u Gajevima ima šlaknje u velikim količinama i tu su nalaženi veliki zemljani ćupovi.
Na Madžaevcu do Leušića bilo je veliko „madžarsko“ groblje, ali je nadgrobno kamenje razneto. Kažu da je i na Ridovima, na Avramovića Brdu, bilo „madžarsko“ groblje. Priča se da je bila „madžarska“ crkva kod Džojića (Damnjanovića) kuća u kršu pored Čemernice, pa je Čemernica potopila crkvu i sve oko nje – a oko nje se nalazila kao neka „varošica“. Odatle su Madžari preseljeni na Madžarevac da bi potom pobegli zbog snega koji je pao na Petrovdan.
Veliki Potes, desno od Rijeke, zove se Selište. Nekada je tu bila velika šumaa i danas je zemljište delimično pod šumom. Na Selištu su se danju skrivali hajduci. Desno od Čemernice je Osoje, gde su se hajduci nekada zadržavali a Vodica je bila hajdučka voda.
Galovća Brdo je nazvano, po predanju, po Turčinu Galu, koji je tu živeo. U sastavu Galovića je mesto Turkovina, koje su Obradovići kupili od Turčina Ibraima Gage, koji se odselio najpre u Pirot pa potom u Štimlje na Kosovu. Tapija o tome je iz 1863. godine. Na nekadašnje muslimane podseća toponim Mujevac, između Suvobora i Ravne Gore.
Mesto Tošin Grob nazvano je po Toši koji je tu poginuo i sahranjen za vreme Turaka. Na Babinoj Glavi su Turci nabili na kolac babu koja ih je izdala a na Mramoru je bio mramor nekog čoveka koga su Turci ubili na tom mestu.
Mnogi kazuju da je na Avramovića Brdu bilo i tursko groblje, nedaleko od starog srpskog. U stepenice opštinske sudnice ugrađen je jedan kameni krst, koji je donet odatle. Blizu tih grobalja poznaje se i starinski seoski put, koji je obrastao u travu. Kada je bila velika šuma na Žunjskim Gradinama je stanovao neki Žunja, čije je potomstvo danas u Brajićima.
Što se tiče Lijepina Groba, sa kamenim krstom, tu je nesrećnim slučajem poginula Lijepa, jedinica nekog Damnjanovića. Pri planini postoji mesto Markova Stopa.
Poreklo stanovništva.
-Čekovići, slave Đurđic. Smatraju se najstarijim rodom u selu. Ima ih u Konjevićima a misle da su im rod i Čekovići u Mataruškoj Banji. Oni tvrde da su poreklom od Đakovice, neki kažu da su od Pištine.
-Veselinovići, Savići i Nikolići (Vulovci) – slave Lazarevdan. Po starini su odmah iza Čekovića. Doselila su se tri brata; Nikola, Veselin i Sava i od njih vode poreklo pomenute familije. Nikolići su promenili slave, te slave Aranđelovdan, po „ženskom imanju“. Braća su bila iz nekog mesta između Prizrena i Đakovice, a „ispreko Drima“, dakle iz Hasa. Od njih su porekloma i:
-Radivojevići (ranije Vukovići) zvani sada i Petkovići po dedovom nadimku;
-Markovići, koji slave Lazarevdan i;
-Joksovići, koji slave Alimpijevdan, jer je otac otišao na imanje Joksovića.
-Tomovići prvi, slave Nikoljdan. Poreklom su iz Marevića u Crnoj Gori. Najpe su bili otišli u Bačku, pa se odatle vratili ovamo, u šumu, i pogradili kulače. U Koštuniće su došla braća Jovan i Jovančić. Neki su otišli u Donje Jabučje kod Lajkovca i od njih je tamo postao veliki rod. Tomovići se dele na ogranke:
-Ćebovce, po pretku Pavlu Ćebu;
-Toloviće ili Ševarlije ili Pijevce;
-Šoše i:
-Mišoviće (Lažičiće).
-Tomovići drugi (Kosančići, Lisice), slave Nikoljdan. Njihov predak je bio iz Jadra a prizetio ga Jovančić da mu bude komšija.
-Damnjanovići (Džojići, Koraći), slave Aranđelovdan. Predak Damnjan je došao iz Bosne, bežeći od Turaka. Najpre se krio od Turaka po Drenovu Vrhu. Ima ih u Kadinoj Luci, Konjevićima, Čačku i Ljubiću, gde su pojedine porodice odlazile posle deobe na delove imanja koji su im pripadali.
-Avramovići i Milosavljevići, slave Nikoljdan. Oni su starinom od Stamatovića u Crnoj Gori, odakle su došli preci, braća Avram i Milosav.
-Obradovići (Zečevi) i Vulovci, slave Alimpijevdan. Predak Obrad je došao iz Bosne, iz okoline Banja Luke ili Prnjavora, gde su proveli samo godinu dana. Bežeći iz Bosne od Turaka preveli su samo nekoliko kljusadi i, koliko su mogli, stvari na njima. Daljim poreklom su od Đakovice, odakle su prešli u Crnu Goru, odatle ka Sjenici a potom u Bosnu. Iz Bosne su jedni otišli pod Kosmaj u Nemenikuće, Vrbica, Amerić i Pružatovac – drugi pod Suvobor. Najpre su se naselili na Šibanu dok im je trlo bilo na Čemernici; posle deobe, nastanili su se u Čemernici, gde su i danas – u većini.
-Milojevići, slave Stevanjdan. Oni su poreklom od Sjenice. Do skora su se prezivali Dokići, po prababi Doki, koja ih je dovela. Ona je lično ubila Turčina „praljačom“ da bi spasla sestrića Miloja, koga su Turci bili poveli. Ona je Miloja uzela pod svoje. On se posle odelio. Od istog roda su Nedići u Pranjanima, Teočinu i Gorevniici.
-Nedeljkovići i Stefanovići (drugi nečitko), slave Sv. Vasilije-Novu Godinu. Nekada se prezivali Ravilići. Predak Nedeljko, unuuk Dokin, bio je iz istog mesta odakle i Miloje, od Sjenice. Neki kažu da su iz Crne Gore.
-Jelesijevići, slave Nikoljdan. Predak Jelesije je došpao od Javora kada i Doka, sa kojim je bio rod. Sa starcem Nedeljkom ugasiće se ovaj rod. Sada je sa njim u kući zet Dragiša Savić od Savića iz sela.
Nastaviće se…..
10. decembar 2014. u 18:53
Milodan
Koštunići, nastavak…….
-Mirkovići prvi i Milcovići, slave Đurđedan. Oni su na Grabu, ranije Prodanovići, starinom su iz Crne Gore. Kao i Prodanovića ima ih u Vranićima. Jedan predak je došao ovamo a brat mu otišao u Srem. Jedan od predaka se zvao Bogić i po njemu se zove Bogićevića Brdo u selu. Jedan ogranak Mirkovića se preziva Milcovići.
-Mirkovići drugi su ustvari Mirkovići prvi, čiji je predak bio odnekle doseljen kome su Mrkovići nametnuli svoju slavu, Đurđevdan, i svoje prezime.
-Lazovići, slave Aranđelovdan. Zovu ih Bumbarima, možda zbog toga što okolina tvrdi da su starinom sa Bumbareva Brda kod Kragujevca. Došli su pre Milojevića i ne znaju za svoje poreklo.
-Veskovići i Đikići (nečitko), slave Alimijevdan. Oni su od Veskovića u Teočinu. Došli su pre više od 100 godina. Ima njihovih grobova iz 1856. godine.
-Đokovići su od Đokovića u Teočinu, posle deobe prešli na svoje imanje u Koštunićima.
-Brkovići su na isti način prešli iz Teočina, jedan je došao posle Prvog svetsko rata „na miraz“ u Simoviće.
-Nikolići i Simovići, slave Nikoljdan po imanju. Praded je došao iz Pranjana prizetivši se u Mirkoviće.
-Perišići, slave Đurđevdan. Predak im došao iz Leušića „na miraz“ pre 90 godina.
-Stanisavljevići, slave Jovanjdan. Ded im došao iz Družetića, pošto je tamo prodao imanje, jer mu je brat bio „hajduk“, protivnik Obrenovića. Imaju rod u Požegi.
-Lučić (Milenko), slavii Đurđevdan. Poreklom je iz užičkog okruga.
-Jovičić (Tane), slavi Nikoljdan. Došao je odmah posle Prvog svetskog rata iz Gojne Gore a otac mu je poreklom sa Zlatibora.
-Avramovići (Adam). Otac Ivko mu bio vanbračno dete i prezime dobio po majci.
-Mirkovići drugi, slave Aranđelovdan po imanju, prekađuju Stevanjdan. Otac im se prizetio iiz Pranjana, od Ćizera.
-Tomovići, slave Niukljdan po imanju. Otac mu došao iz Pranjana od Tomanića, usvojenik Tomovića.
-Jočovići, bez muških članova. Pokojni Stojan je bio iz Teočina i preizetio se u Avramoviće.
-Botići su ogranak od Botića u Teočinu, ustvari oni su deo podeljene zadruge.
-Tomovići (Dikovići). Ded im došao iz Rupeljeva u Tomoviće.
-Milanović je došao „na miraz“ iz Leušića, 1908. godine.
-Vukovići, slave Đurđevdan. Otac došao iz Družetića pre Prvog svetskog rata.
-Babović Vikorija, bez muških članova, je došla iz Gojne Gore. Njen vanbračni sin je u Gornjem Milanovcu.
-Kovačevići su od Kovačevića u Teočinu i podigli su kuće na zemlji koja je administrativno pripala Koštunićima.
-Biorac je od Bioraca u Leušićima.
-Milinković, slavi Nikoljdan po imanju. Doselio se iz Pranjana posle Prvog svetskog rata na ženino imanje.
-Starčevići su iz Pranjana, jedan se prizetio u Mirkoviće 1920. godine a drugi došao na svoje imanje i vodenicu.
-Dmitrovići, slave Nikoljdan. Predak došao izu Poloma „na miraz“ pre 30 godina.
-Žunić, slavi Nikoljdan po imanju i Đurđevdan po rodu. Bivši žandarm, rodom iz Borove Glave na Zlatiboru se ovde prizetio 1923. godine.
-Trifunović je rodom iz Gojne Gore, prizetio se u Damnjanoviće 1925. godine.
-Petrović je od Petrovića u Brajićima odakle je došao na svoje imanje.
-Bajići su iz Brajića, podigli kuće u ataru Koštunića.
-Miletić Ž. slavi Nikoljdan. Kovač, rodom iz Bogdanice, prizetio se 1931. godine.
-Vasiljević V. je zet kuće Čed. Tomovića, došao iz Poloma pre 5 godina.
-Mićović je došao 1950. godine iz Družetića kao posinak kod Aleksandra Damnjanovića.
Posrbljeni Cigani-ROmi:
-Ilići, slave Gospojinu. Odavno su u selu.
U novije vreme mnogi iz Koštunića su se iselili posle deobe u Vraniće, Trbušane i Konjoviće – gde su imali imanja.
Neispitano:
-Jakovljevići, slave Nikoljdan.
-Nikolići (Pucijaši), slave Đurđevdan.
Napomena. Mnogima nije navedena Krsna slava, koja se lako može ustanoviti u tekstovima okolnih sela.
K R A J !