Шид и околна села

11. јун 2012.

коментара: 26

Општина Шид:

Адашевци, Батровци, Бачинци, Беркасово, Бикић До (до 1975. године део Привине Главе), Бингула, Вашица (стари назив Мала Вашица), Вишњићево (стари назив Грк), Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моловин, Моровић, Привина Глава, Сот и Шид.

 

Коментари (26)

Одговорите

26 коментара

  1. Војислав Ананић

    Моловин

    Моловин је мало сремско село смештено у северном делу шидске општине, на крајњим обронцима Фрушке горе, на самој граници са Хрватском. Насељен је негде у XV веку, а помиње се у архиви Одескалија у Риму, кадфа је 8. марта 1704. дошло до побуне сељака из Моловина, Сота, Ердеевика, Љубе и Пакледина против илочког спахије.
    За Моловин, односно за настанак самог имена села везана је занимљива прича која се преноси генерацијама. Наиме прича говори о томе како су стари моловинци, немајући новца да плате звона и иконостас за цркву Cв. Архангела Гаврила, све то платили вином које су скупљали по кућама. Пошто су црква а и школа у то време биле моловане, комбинацијом тога и речју вино село је добило име. Сам иконостас, који је од изузетне вредности, довезен је из једног дела на таљигама , па често у данашње време кажу да у Моловину има црква на точковима.
    Становништво се углавном бави пољопривредом и сточарством. Моловин са надморском висином од 202,9м је ушорен у четири улице које се протежу паралелно. Улице су једна изнад друге па село делује као огромне степенице. Све улице су повезане асвалтом, а само је главна фрушкогорска асвалтирана целом дужином, док је у осталима макадам. Месна управа, школа, црква и амбуланта су скоцентрисане у центру села. Моловин поседује велико богатство шуме и пашњака којима је окружен, што му даје посебну лепоту, нарочито у пролеће када се природа буди.
    Ово поднебље поседује велику разноврсност биљног и животињског света, с’ тим што је 80-их година на ово подручје стигла и нова животињска врста-шакал. Пут из Моловина води према Шиду преко Заравни. Од главног пута Шид-Илок село је удаљено 3 километра.
    Извор: Интернет

  2. Војислав Ананић

    Моровић

    Село у загрљају шуме. Ако би се успело у развоју сеоског туризма у овом селу, туристи би имали велике могућности да се опробају у риболову и лову, али и уживају у кулинарским специјалитетима од гљива, риба и дивљачи.
    Село Моровић од општинског центра Шида удаљено је 15 километара и по много чему је посебно. Око 20.000 хектара храстових шума и реке Босут и Студба су природне лепоте овог села, а Земљорадничка задруга и Војно ловиште су економска снага места, удаљеног пет километара од аутопута Београд – Загреб.
    Моровићани упорно раде на томе да им село буде лепо, функционално и привлачно за туристе, који у њему могу наћи штошта занимљиво. Развој сеоског туризма један је од задатака развоја овог села смештеног у загрљају шума, те две реке, у чему су успешни, јер је Војно ловиште итекако посећено, како од стране наших туриста, тако и од страних држављанина.
    Са десне стране асфалтног пута је река Босут, као и река Студва, која се у њега улива. Ово село је специфично по свом изгледу, јер има неколико мостова, већих и мањих који повезују село, са обе стране реке.
    Деца похађају Основну школу „Филиуп Вишњић“ која је адаптирана за свих осам разреда основног образовања. Жене имају прилику да се окупе у Удружењу жена. Љубитељи спорта се окупљају у фудбалском клубу, а они који су привржени мало екстремнијем спорту у Ловачком друштву.
    Извор: Интернет

  3. Војислав Ананић

    Привина глава

    Село Привина Глава (Прњавор) је једно од најмањих села у општини Шид. Насеље потиче из времена када је изграђен Манастир Св.Арханђела Михајла и Гаврила који потиче из времена између 12 и 14 века када је саграђен а насеље је настало према веровању као последица изградње манастира односно људи који који су радили на манастиру насељавали су се у непосредној близини.
    Само село је смештено у долини и изглед села је у облику тањира са свега две улице које се протежу са једне и друге стране спојене код самог манастира. У селу, већина становника је тара, а самим тим су и старачка домаћинстава, а 80% становништва се бави или се бавило земљорадњом и сточарством. У селу нема основне школе па су деца приморана да у школу путују у суседно село Бикић До или у Шид.
    Од пре неколико година у селу ради истурено одељење предшколске установе “Јелица Станивуковић Шиља” из Шида. Спортских и културно-уметничких друштава у селу нема, а од удружења грађана активно је ловачо друштво “Зец”.
    Захваљујући Манастиру у последњих неколико година ово село посећује велики број туриста и верника, а то је нарочито изражено у време верских празника.
    Манастир Св. Арханђела Михајла и Гаврила је права оаза, захваљујући Оцу Гаврилу, ово село је, може се тако рећи, туристичко. У селу постоји извор, који мештани редовно користе.
    Извор: Интернет

  4. Војислав Ананић

    Сот

    Село Сот се налази на јужним падинама Фрушке горе у северном делу шидске општине, на магистралном путу Шид-Илок. Назив села је потекао од италијанске речи “Sotto il Monte” што значи под брдом. Народ је прихватио лакши облик Сот и тако је остао назив који и данас носи.
    Од седишта општине Шид удаљено је 8,5 километара, а од најближег места у Републици Хрватској, Илока, уједно и реке Дунав 10 километара. Магистрални пут Е – 18/а направљен је 1969 године.
    Просечна надморска висина села је 140 метара. Од центра села на око 100 метара налази се акомулацијоно језеро чија је дужина бране 185 метара, а максимална висина 11,6 метара, запремина воде је 880.000 метара кубних што покрива 22 хектара. Месна управа, школа, пошта, трговински и угоститељски објекти, спортски терени и спортска сала, земљорадничка задруга и здравствена амбуланта су скоцентрисани у самом центру села. Економија “Зараван” налази се североисточно од села на око 2 километра. Атар села Сот је издуженог облика и има површину око 2.000 хектара од чега је 1/4 дела под шумом.
    Физичка култура у селу нема већу традицију и ослања се углавном на играње фудбала, где је и 1970. године основан клуб “Братство”, поред фудбалског клуба у селу, делује ловачко друштво “Фазан” и риболовачко друштво “Језеро” Сот које је основано 1980. године.
    Извор: Интернет

  5. Војислав Ананић

    Грк (Вишњићево)

    Забележен је 1275. За турске владавине немамо података o њему. Насељен је тек по паду Београда ,1739. на месту ранијег насеља Чипановаца (или Чипановчић). 1756. имао је 30, 1766. 80, а 1791. 137 домова са 948 душа.

    Потеси, баре и делови шуме: Ограде, Накло, Дубочица, Велика заклонита бара, Мала заклонита бара, Мараћка дворина, Рит, Чуковача, Кљештевица, Колечка, Марковача, Ниверица, Дворина, Прњаворска бара, Ракитовача, Шашината, Кукојевача, Дуга, Долина, Џомбуље, Приседе, Звонара, Дубрава, Ибринци, Полојске њиве. Тедина бара, Медник, Baсилuja млака, Тотрман, Сува млака, Нишава, Гај, Селиште, Брестик, Клисура, Лисичије брдо, Претока, Радинова бара, Ширине, Вилетинци, Аталац, Велика комунта, Мала комунта, Криваја, Шмитова столица, Чемерково, Дудић, Надворине, Барјак, Топола, Збег (ту се „ископавају и данас остаци из тога села“), Крчевине, Кућине, Шаркудин, Липовац, Варадин, Бодинова бара, Лаћманова бара, Полој, Густи ивик, Папуче, Одобашница, Ладиначка, Јастребна, Островача, Пишкорна, Жупање, Паколежа, Јаруга, Жедавића млака, Тртена.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  6. Војислав Ананић

    Шид

    1733. имао је 113 домова са 506 душа, од којих су биле 273 мушке и 258 женских. 1734. имао је 103 дома. 1756. имаo је 120 домова, а 1766. већ 225. 1774. имао је 308 домова, а 1791. 329 домова са 1930. душа. 1810. имао је 308 домова, а 1808. 2552 душе.

    Потеси: Бановина, Опаљеник, Марков дол, Мишударин, Церик, Чизовци, Славковац, Бешчине, Бешин бунар, Сврачњак, Cимина ливада, Локва, Бармаћ, Врачар, Тешица, Корови, Лужнице, Рупе, Врело, Средње брдо, Кованлуци, Тополик, Зобиште, Алмаш, Трњаци, Ширине, Брешће, Јасенак, Орашје, Криваја, Доњи вртлози, Горњи вртлози, Аниште, Павловац, Зобље, Бајин пас, Ивице, Лескова међа, Суватово, Садови, Селиште.

    Делови места: Маринци, Лазарет, Џигура, Маринци.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд