Порекло презимена, село Моловин (Шид)

Порекло страновништва села Моловин, општина Шид. Према рукопису књиге “Становништво Моловина 1719-1930”, аутора Радована Сремца.

Према предању старијих мештана које је забележено 1927. године, први становници Моловина су се доселили из Црне Горе, а име села потиче од цркве која је била молована. Године 1702. за село је забележено следеће: “Ово место је мало, јер нема него 16 до 17 кућа под земљом. Осим тога, има и неколико кућа саграђених по обичају краја, од блата, врбових гранчица и трске. Моловин је насељен православним Рашанима, који су веома сиромашни. У време Турака нису плаћали траварину, ни деветину. Не сећају се ко је био последњи власник земље Хришћанин. Власник земље Турчин је био Мехмед Челебија из Илока, коме су плаћали сваку врсту десетине, воз дрвета, воз сена и 30 динара годишње по домаћинству. Султански порез у износу од 3 форинте по сесији земље исплаћивали су у Будиму. На Дунаву код Моловина направљен је млин на сплаву. Место нема ни рибњака, ни зидане зграде, већ само темеље једне цркве о којој не знају ништа”. У селу се 1738. године појавила куга. У периоду од 1. јула до 14. новембра те године било је две заражене куће у три умрле особе. Укупно у периоду од 1738. до јануара 1740. године од куге је умрло 45 мушкараца и 57 жена, а три особе су се одселиле.

Током 1750/1. година у селу је било 26 домова, а 1756. године 30 домова када је кнез био Павле Петровић. Школа у том периоду још није постојала. Године 1761. за село је забележено: „Становници су сви православни. Имају свог калуђера или монаха. Становника има око 500. Рачуна се да у месту живи око 40 сељачких породица, неколико арендиста, разне занатлије и 20 породица Цигана луталица. У селу се налази и један дућан.” Током 1774. године било је 52 дома (у 42 куће), 1785. година 59 кућа са 61 домом и 332 становника (163 мушких и 159 женских). Према другом извору 1785. године је било 64 кућа са 63 породице, 335 становника од чега 163 мушкарца и 172 жене, подстанара 20, наследника сељака и грађана 37, неожењених мушкараца 90, а ожењених 73.

 

Иконостас у цркви у Моловину

Први помен храма у Моловину потиче из 1750/1751. године када је забележено да је црква саграђена од дрвета и посвећена Св. Архистратима. Те године парох је био Јован Андрејевић, епитроп Теодор Милутинов, црквени син Цветан Белић, а кнез села Теодор Милутиновић. Црквена порта и гробље су били ограђени. Село је тад имало 26 домова. Пет година касније село има 30 кућа, свештеник је био Гаврило Јаковљев Шумановић, епитроп Георгије Станисављев, црквени син Цвејан Белић, а кнез Павле Петровић. Школу и учитеља још увек нису имали. Године 1766. забележено је да село има 32 куће, да је црква Св. Архистрата саграђена 1735. године и да ју је посветио епископ Партеније 4. августа 1752. године. Те 1766. године су имали једног свештеника Гаврила Јаковљева, рукоположеног 24. јуна 1755. године. Године 1774. Моловин је имао 42 куће са 52 домаћинства и једног свештеника. Већи број домова је забележен 1785. године – 59 кућа са 61 домаћинством, а свештеник је тада био Данило Теодоровић. У то време село је пресељено на данашњу локацију што је било око пола часа хода од претходне локације. Нова црква је саграђена након 1801. године. Претпоставља се да је након 1818. године у цркву пристигао иконостас откупљен од парохије у Товаришеву у Бачкој. Године 1886. године набављено је једно звоно од манастира Радовашница које је 1812. године Карађорђев тополивац Јован Бота.

Године 1884. учитељ је био Филип Недић, а у школи је било 27 мушке и 28 женске деце. Број за школу способне деце 1896. године био је 99 и то 37 дечака и 39 девојчица, 1898. године 63: мушке 36, женске 27, а исти број и однос и 1900. године.

Током 1905. године за село је забележено и публиковано следеће: „село је насељено 1730. године за владе Карла трећег. Има једна српско православна црква и једна комунална школа. Посед места је 2054 јутара. Храм је посвећен Св. архангелу Гаврилу (12. јул). Слава се одржава сваке године. Храм се налази у добром стању и споља и изнутра. Има црквена порта и српскоправославно гробље. Најстарији споменик је из 1875. године. Свештенство: Серафим Николић, рођен у Илинцима 1863. Рукоположио га је 1889. године у Новом Саду епископ бачки Василијан Петровић. Парохијско звање је основано 1771. године. Мартикуле се воде тачно и по пропису. Школа је комунална, 1 здање, сазидано 1898. године. Учитељ Данило Делић рођ. 1879 године у Бјелопољу (Хр), а оспособљен 1901. године у Пакрацу. Школска деца: за основну 85 (мушких 53, женских 32), за пофторну 16: мушких 10 и женске 6. Полазило школу: основну 67 (м 44, ж 23) и пофторну 16 (м 10 и ж 6).“.

Списак породица у Моловину 1719. године:

1. Дмитар Мали

2. Милутин Ђуришић

3. Јован Николин

4. Атанацко Ракић

5. Радосав Мохачанин

6. Јован Гахис(?)

7. Јанко Гаврилов

8. Паун Старовлас

9. Станоје Павловић

10. Вуико Радиновић

11. Никола Радованов

12. Јован Зивић

13. Субота Вујковић

14. Петар Будимировић

15. Јован Вуковић

16. Радош Рацковић

 

Списак породица у Моловину 1728. године:

1. Милутин Ђуришић

2. Тодор Радован

3. Станоје Павловић

4. Јован Николић

5. Јован Галијаш

6. Симо Атанацковић

7. Јанко Илић

8. Петар Вуковић

9. Вук Бошњак

10. Јован Грујић

11. Марко Вуковић

12. Радосав Мохачанин

13. Нинко Станисављевић

14 Петар Будимировић

15. Тодор Радовановић

16. Стојан Пауновић

17. Адам Суботин

18. Никола Радовановић

19. Митар Мерсовић

20. Јован Шибић

21. Арсеније Рудничанин

22. Марко Вучић кнез

 

Списак породица у Моловину 1828. године:

1. Филип Радонић

2. Паво Радованов

3. Јован Радованов

4. Мојсило Андрин

5. Сима Радосављев

6. Адам Радосављев

7. Стефан Марковић

8. Јаков Бингулац

9. Игњат Стојков

10. Паво Мојсиловић

11. Прока Арсенић

12. Јован Арсенић

13. Максим Шокчић

14. Арса Аврамов

15. Нестор Арсенић

16. Нића Вучковић

17. Јошко Мацко

18. Лазар Вујанов

19. Аврам Арсенић

20. Алберт Бобосин

21. Јован Винчић

22. Паво Смаић

23. Гаја Милутиновић

24. Тодор Николашев

25. Риста Стефановић

26. Лазар Ђурђевић

27. Арса Ганић

28. Јеремија Петровић

29. Тодор Милутиновић

30. Михаил Милутиновић

31. Данило Радованов

32. Максим Савић

33. Јован Аврамов

34. Максим Мијатовић

35. Адам Петровић

36. Лазар Арсенић

37. Аксентије Васић

38. Георгије Субић

39. Ћира Смаић

40. Манојло Васић

41. Аксентије Стојков

42. Тодор Вујанов

43. Живан Субић

44. Игњат Андрин

45. Јован Глишин

46. Стефан Мишковић

47. Милош Мишковић

48. Георгије Мишковић

49. Стефан Стојковић

50. Ћира Коларић

51. Аврам Радонић

52. Манојло Смаић

53. Стефан Ђурђевић

54. Ђока Бруцић (Михаиловић)

55. Митар Лазаревић

56. Петар Фамилић

57. Станко Фамилић

58. Сара Мојсиловић

59. Барбара Гланц

60. Лазар Илић

61. Лазар Обровчанин

62. Панта Петровић

 

Списак породица и крсних слава у Моловину 1906. године:

1. Аврамов, 2 породице, Ђурђиц

2. Андрин, 4 породице, Ђурђевдан

3. Арсенић, 3 породице, Св. Никола

4. Арсић, 1 породица, Св. Игњатије

5. Бабин, 2 породице, Ђурђевдан

6. Белић, 1 породица, Св. евангелист Матеј

7. Бркић, 1 породица, Св. Лука

8. Бугарски, 1 породица, Св. Никола

9. Бугарски, 1 породица, Ђурђевдан

10. Васић, 2 породице, Св. Никола

11. Винчић (надимак Бачвански), 6 породица, Св. Стефан

12. Воларов, 3 породице, Св. Јован

13. Вујчић, 2 породице, Св. Јован

14. Вујанов, 1 породица, Ђурђевдан

15. Вулетин, 1 породица, Св. Јован

16. Ганић, 2 породице, Св. Никола

17. Грубанов, 1 породица, Св. Тривун

18. Грујић, 3 породице, Св. Јован (једна породица има надимак Обровачки)

19. Грујић, 1 породица, Св. Никола

20. Диклић, 1 породица, Св. арх. Михајло

21. Ђурђевић, 3 породице, Ђурђевдан

22. Ивковић, 1 породица, Ђурђевдан

23. Илић, 3 породице, Ђурђиц

24. Јанковић, 1 породица, Св. Алимпије

25. Јукић, 1 породица, Ђурђевдан

26. Леђански, 1 породица, Св. Јован

27. Маливук, 2 породице, Св. Пантелија

28. Милованчевић, 1 породица, Ђурђиц

29. Мишковић, 3 породице, Св. Јован

30. Милутиновић, 2 породице, Ђурђевдан

31. Недић, 4 породице, Ђурђевдан

32. Остојин, 1 породица, Св. арх. Михајло

33. Павловић, 1 породица, Св. Петка

34. Папић, 1 породица, Св. Јован

35. Петковић, 1 породица, Св. Јован

36. Попјованов, 1 породица, Св. Јован

37. Поповић, 2 породице, Св. Игњатије

38. Радосавкић, 1 породица, Михољдан

39. Радованов, 4 породице, Ђурђевдан

40. Рајић, 1 породица, Св. Никола

41. Рељин, 1 породица, Св. Никола

42. Смајић, 6 породица, Св. Никола

43. Смољановић, 3 породице, Врачеви

44. Станкић, 3 породице, Св. Никола

45. Станков, 1 породица, Св. Јован

46. Стокић, 1 породица, Св. Јован

47. Субић, 1 породица, Ђурђиц

48. Субић, 1 породица, Св. Никола

49. Симић, 1 породица, Св. Никола

50. Симанов, 1 породица, Св. арх. Михајил

51. Тодоровић, 1 породица, Св. Игњатије

52. Тучев, 3 породице, Михољдан

53. Фамилић, 15 породица, Св. Петка (Цигани)

54. Фамилић, 1 породица, Св. арх. Михајло

55. Цвејин, 1 породица, Св. Никола

56. Червењак, 2 породице (Руси)

57. Ћирић, 1 породица, Св. Јован

58. Петровић, 1 породица, Цв. Никола

59. Мариндолац, 1 породица, Часне вериге

60. Цвејин, 1 породица, Св. Игњатије

61. Радонић, 1 породица, Врачеви

АУТОР: Сарадник портала Порекло Радован Сремац

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 25 монографија и преко 80 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.