Шид и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 26

Општина Шид:

Адашевци, Батровци, Бачинци, Беркасово, Бикић До (до 1975. године део Привине Главе), Бингула, Вашица (стари назив Мала Вашица), Вишњићево (стари назив Грк), Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моловин, Моровић, Привина Глава, Сот и Шид.

 

Коментари (26)

Одговорите

26 коментара

  1. Војислав Ананић

    Бикић До

    Бикић До је најмлађе и најмање село на територији општине Шид. Налази се североисточно од Шида, на шестом километру магистралног пута према Илоку. То је планинско село подигнуто на јужној страни Фрушке горе, на надморској висини од 120 метара. Куће су изграђене са обе стране пута, па је то у ствари једна права и најдужа улица.
    Домаћинстава се претежно баве пољопривредном производњом, највише су заступљене ратарске културе (пшеница и кукуруз), затим воћарство и виноградарство са доста дугом традицијом. У непосредној близини села је изграђен подрум за смештај познатих фрушкогорских вина. Највећи плантажни виногради налазе се на платоу северно од села. У сточарској производњи заступљено је млечно сточарство, као и тов свиња.
    У селу раде 2 СЗР за производњу дечије конфекције и тапетарска радња, као и коларска радња. У селу ради истурено одељење Основне школе “Сремски фронт” Шид од првог до четвртог разреда, а своје основно образовање деца настављају у Шиду. Такође има и одељење Предшколске установе “Јелица Станивуковић Шиља” Шид. Што се тиче спортског живота у селу постоји ФК “Бикић”, који се такмичи у Општинској лиги Шид, а поред спорта жене окупља Удружење жена „Бикићанке“.
    Извор: Интернет

  2. Војислав Ананић

    Бингула

    Бингула је сремско село које се налази на обронцима Фрушке горе. Данашња територија места Бингула у географском погледу простире се на запад до места Ердевик, на исток до места Дивош (Општина Сремска Митровица), на север до места Стара Бингула и на југ до Кузмина.
    Поред ратарских култура Бингулци узгајају и винограде. Имамо једну основну школу која се зове “Сава Шумановић” и има 4 разреда и Предшколску установу. Од петог разреда млади Бингулци настављају школовање у суседном Ердевику.
    Сам назив Бингула помиње се из римског доба и то од латинске речи “Бингулум”, о самом настанку имена села с колена на колено преноси се прича да је извесни турски путописац Евлија Челебија помињао Бингулу. Име Бингула потичеод турске речи БИН ЂУЛ што у преводу значи “1000 ружа”.
    У мађарскким списима (када је Срем био под управом Мађарске) помиње се Бингула као место 1455. године. 1689. године помиње се село Бингула које је било насељено Македонцима, 1702. године село је насељено православним “Рашанима” (хајдуци и катане).
    Први писмени траг из тог времена потиче из 1732. године. У црквеним записима цркве “Светог мученика Георгија” записано је да је и архиепископ српски после Светог Саве Арсеније родом из Бингуле. У 18. веку, тачније 1753. године у Бингули је постојала Основна школа која се звала “Словенска школа” и имала је 9 ученика, а учитељ је био свештеник.
    Извор: Интернет

  3. Војислав Ананић

    Вашица

    Вашица се налази у југозападном делу шидске општине. Пема народном предању име је добила по човеку кога су звали Мали Васица што је временом прерасло у Мала Вашица и то име је задржално до краја Другог светског рата, постоји и друга верзија имена да је име словенског порекла Мала Вас-мало село. Вашица се није увек налазила на данашњем месту већ је била јужно неколико километара према Батровцима сасвим уз реку Босут на месту познатом под називом Градина.
    Из историје села можемо да издвојимо да се школа у селу спомине од 1754. године и да у селу постоје две цркве (Православна саграђена 1803. године на месту старе дрвене и Римокатоличка која је довршена 1889. године). Због економске кризе у селу се стално осећа осипање становника.
    У селу постоји потпуна Основна школа, коју похађају и деца из мањих села од петог разреда, две цркве, амбуланта са лекаром који ради два пута недељно, Месна канцеларија, Месна управа и Пошта. Постоји и пар земљорадничких задруга у приватном власништву и једна друштвена ОЗЗ “Poljo Coop” која се налази и улици Вука Караџића 1, у Вашици.
    Вашица има Ловачки дом, Фудбалски клуб “Напредак”, који игра у редовима Општинске лиге, те слободно можемо рећи да је село развијено гледајући на данашње прилике.
    Извор: Интернет

  4. Војислав Ананић

    Вишњићeво

    Сремско село Вишњићево, које од 1935. носи име најпознатијег српског гуслара Филипа Вишњића који је ту живео 20-ак година и ту умро и сахрањен, Сремци некако и даље зову по негдашњем имену – Грк. Не постоје поуздани подаци како је место добило име. Предање да је место названо по неком трговцу Грку само је народно објашњење за име непознатог порекла.
    Данас Вишњићево које се сместило дубоко у шуме столетних храстова и на прелепој обали Босута представља последње скретање на путу Кузмин-Рача пре граничнг прелаза са Републиком Српском. Сем по слепом гуслару, у чију част се сваке године организује меморијал, познато је и по истоименом Кајакашко-кану клубу.
    Као насеље први пут се помиње 1275. године, а свој данашњи изглед село почиње да добија за време Турака, после пада Београда 1739. године као део Војне границе.
    Низводно одавде седам километара налази се брана где се Босутско језеро улива у реку Саву. У овдашњим шумама налази се надалеко познато босутско ловиште јелена, дивљих свиња и остале дивљачи. У шуми, кажу мештани, постоји и брдо људских лобања. Не зна се од када су, али се претпоставља да су можда још из доба Турака.
    Српска школа вероисповедног каракетра основана је још далеке 1756. године, а од 1848. године њу су могла похађати и женска деца.
    У селу је смештена основна школа која је комплетна, и деца је похађају до 8. разреда. Поред школе, у селу је атракција и фудбал, тако да се мештани окупљају у фудбалском клубу „Хајдук“, а жене имају прилику да се окупе у склопу Удружења.
    Извор: Интернет

  5. Војислав Ананић

    Гибарац

    Насељено место Гибарац се налази у средишњем делу општине Шид на регионалном путу: Шид – Сремска Митровица (Р-103), источно од Шида. Насеље је смештено и уз магистралну пругу Шид-Београд. Географски гледано насеље се налази на падинама Фрушке горе, са надморском висином која се креће од 98 до 85 метара.
    Историски насеље се први пут помиње 1370. године, а у бурна времена мењало је своје место и број становника. Становништво су чинили Срби који су избегли из Србије након турског освајања и били су граничари који су штитили Аустро-угарску монархију од продора Турака.
    Организацију пољопривредне производње обављају две земљорадничке задруге. За здравствено стање сточног фонда брину се две ветеринарске станице, где се могу набавити ветеринарски лекови и сточна храна. За потребе пољопривредника брине се и пољопривредна апотека.
    Основна школа у Гибарцу је у саставу Основне школе “Бранко Радичевић” из Шида, а у Гибарцу настава се одвија за ученике од I-IV разреда, док ученици виших разреда организовано похађају наставу у Шиду. У саставу школе делује и педагошка установа за будуће ученике. У згради Месне управе Гибарац смештена је и амбуланта Дома здравља у Шиду где се мештани Гибарца могу обратити за лекарску помоћ. Спортски живот у Гибарцу није баш разноврстан , поред фудбалсог клуба “Синђелић” постоји још Удружење спортских риболоваца “Смуђ” и Ловачко друштво “Фазан”.
    Традиционалана месна слава је на дан СВ.ИЛИЈЕ 02.августа
    Извор: Интернет

  6. Војислав Ананић

    Ердевик

    Ердевик је највеће сеоско насеље у општини. Благо заталасан, са две стране окружен Фрушком гором, а са друге две равницама, на 140 метара надморске висине и на обронцима Фрушке горе, Ердевик је једно од најлепших села Срема. Налази се у троуглу између Илока, Сремске митровице и Шида чијој општини територијално и припада. Са типично панонском климом, са бројним потоцима, изворима и са три језера, на плодној црници, мештани Ердевика се баве пољопривредом, а чувени су по својим виноградима и винима.
    Шуме се протежу на површини од 1500 хектара и заштићене су у Националном парку Фрушке горе, шуме липе, храста, букве, багрема, бора и смрче , идеално су скровиште многоврсне дивљачи а посебно јелена, муфлона и дивљих свиња. Услед оваквог обиља природног блага, Ердевик се рано јавља као насеље. Археолошким истраживањем многи налази наводе на закључак да је на овом терену постојало насеље још у бронзано доба. У селу се налази неколико локалитета из римског доба, а по писаним споменицима Ердевик се први пут спомиње 1351. године, док на мапи Срема већ 1730. године. Из овог времена још постоје камени споменици исписани старословенским писмом.
    У Ередевику се налазе домови културе, месна амбуланта, основна школа, која је комплетна, и ђаци је похађају свих осам година основног образовања. Структура становништва је разлика, па се и културе преплићу. Позната манифестација „Куленијада“ која окупља многобројне посетиоце се одржава управо у Ердевику.
    Извор: Интернет

  7. Војислав Ананић

    Илинци

    О месту Илинци постоји легенда да су настали током XVII века и везана је за велику сеобу Срба из 1690. године под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Место је имало мало становника који су се бавили земљорадњом и сточарством. Сваким даном се број становника све више повећавао, све до 1970. године, од тада се број становника нагло смањује.
    Илинци се географски налазе у југозападном делу општине Шид, удаљени од града на око 10 колометара, а са три стране се граниче са Ребубликом Хрватском. Катастарска општина Илинци има око 4.400 хектара земљишта док се у приватној својини налази око 1.500 хектара обрадивог земљишта. У Илинцима се налази велики Дом културе капацитета за 500 људи, али наравно стоји празан, у Дому се повремено одржавају биоскопске представе и други културно-уметнички програми. У Илинцима се налази и зграда Основне школе коју похађају деца од I-IV разреда, а деца узраста од V-VIII разреда наставу похађају у школи “Вук Караџић” у одељењу Вашица.
    У селу се налази здравствена амбуланта и здравствене услуге се пружају свакодневно. Омладина се окупља око ФК „Борац“ и такмичи се у Општинској лиги. Ловачко удружење “Зец” броји око 50 чланова. У селу постоји православна црква “Свети Илија”. У селу раде и две приватне земљорадничке задруге које пружају услуге стручне услуге мештанима.
    Извор: Интернет

  8. Војислав Ананић

    Јамена

    Јамена, село у југозападном делу општине Шид, најзападније насеље у Републици Србији, на тромеђи Републике Српске, Републике Србије и Републике Хрватске. Ово село, које је удаљено 50-ак километара од административног центра Шид, смештено је на обали реке Саве.
    Село, у којем је претежно старо стаништво, које је задесила, као многа места у Србији природна катастрофа 2014. године – поплава. Јаменчани прижењкују постављање моста на реци Сави на навозу Суботиште, отворање граничног прелаза према Републици Хрватској. Географски положај је итекако повоњан и идеалан за туризам, као и за развој инфраструктуре, запослености, подизање наталитета.
    Био би велики проток људи и роба, развила би се трговина а можда би и у блиској будућности дошло и до изградње и пристаништа, бензинске пумпе са пратећим објектима. Поред наведеног Јамена би у блиској будућности могла да има значајну улогу у развоју не само у општини него и у Републици Србији, у развоју индустрије, трговине због близине ауто-пута, Шида, Бјељине, Брчког, Жупање.
    Окружени смо прелепим босутским шумама, крај нас тече Сава, велико ловно подручје, заступљен је риболов, постављен је споменик у центру села, а нудимо добар кулен и добру шљивовицу. Деца основно образовање до осмог разреда, стичу у Основној школи „Филип Вишњић“, чије је седиште у Моровићу.
    Село постоји још од римског доба. Кроз историју постојања више пута је унишено и обновњено.
    Извор: Интернет

  9. Војислав Ананић

    Кукујевци

    Кукујевци се налазе на магистралном путу Р-103, на три киломерта удаљености од ауто-пута Београд-Загреб. Географски су смештени подно самих обронака Фрушке горе, који са севера омеђавају село.
    Основна економска делатност становништва је пољопривреда. Катастарска општина Кукујевци има 3.270 хектара земље, од чега је 2.200 хектара приватно власништво, а 1.070 државна својина. Виногради и воћњаци заступлени су на 110 хектара, а шуме у приватном власништву на 60 хектара. Око 70 домаћинстава се бави узгојем дувана сорте светла Вирџинија. Око 300 хектара ораница засејано је дуваном. Управо захваљујући производњи дувана, а и осталих пољопривредних култура (шећерна репа, соја, кукуруз, сунцокрет, пшеница) изграђен је велики број нових кућа и објеката у селу.
    У самом центру се налази савремена, новоизграђена Основна школа “Бранко Радичевић” у којој сва деца из Кукујеваца похађају наставу до осмог разреда. Школа је са једне стране окружена лепо уређеним парком са клупама за одмор, дрвећем и уређеним стазама. У селу имамо и здравствену станицу са лекаром и особљем, стоматолошку ординацију, а у склопу здравствене станице налази се и Народна апотека Кукујевци. Што се тиче спорта, у селу имамо фудбалски клуб “Фрушкогорац”, који се тренутно такмичи у Општинској лиги Шид.
    Постоји и ловачки клуб “Фазан” међу чијим чланством се налазе и три жене, а у селу је веома развијено и сточарство.
    Извор: Интернет

  10. Војислав Ананић

    Љуба

    Планинско место Љуба налази се на јужној падини Фрушке Горе. Први пут се помиње 1634. године, касније је опустело. Као насеље јавља се тек 1756. године. Постанак имена села није познат, али је претпоставка да је село добило име по некој девојци Љуби. Насеље се налази у североисточном делу општине Шид.
    Пошто је насеље Љуба пољопривредног типа становништво се бави земљорадњом и сточарством. У оквиру земљорадње најразвијеније је ратарство, виноградарство, а у мањој мери воћарство. Сточарство заузима значајно место у остваривању прихода домаћинствима, јер се врши услужни тов говеда, а у последње време и већа производња млека. Деца основно васпитање и образовање стичу у четворогодишњој школи, као и у Предшколској установи.
    Постојећи Дом културе задовољава потребе за различите културне манифестације. Спортске активности се обављају у склопу фудбалског клуба “Јединство”. Добровољачко ватрогасно друштво које има значајне резултате на општинском и покраинском нивоу окупља значајан број омладинаца и старијих чланова у раду свог друштва. Мештани су укључени у рад Месне организације Црвеног крста, Удружења ловаца, као и актив жена.
    Здравствена заштита становништва одвија се повременим доласком лекара из Ердевика у месној амбуланти. Љуба се налази на магистралном путу М-18 који повезује Бачку Палнаку са Сремском Митровицом и Бјељином. На западном делу села налази се гранични прелаз са Републиком Хрватском.
    Извор: Интернет