Бањалука и околна села Reviewed by Momizat on . БАЊА ЛУКА Агино Село, Бања Лука, Барловци, Бастаси, Бистрица, Бочац, Борковићи, Бронзани Мајдан, Церици, Чокори, Дебељаци, Добрња, Драгочај, Дракулић, Дујаковци БАЊА ЛУКА Агино Село, Бања Лука, Барловци, Бастаси, Бистрица, Бочац, Борковићи, Бронзани Мајдан, Церици, Чокори, Дебељаци, Добрња, Драгочај, Дракулић, Дујаковци Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Бањалука и околна села

Бањалука и околна села

БАЊА ЛУКА

Агино Село, Бања Лука, Барловци, Бастаси, Бистрица, Бочац, Борковићи, Бронзани Мајдан, Церици, Чокори, Дебељаци, Добрња, Драгочај, Дракулић, Дујаковци, Голеши, ГомионицаГрадина, Ивањска, Јагаре, Кмећани, Кола, Кола Доња, Крмине, Крупа на Врбасу, Куљани, Локвари, Лусићи, Љубачево, Мелина, Мотике, Обровац, Павићи, Павловац, Перван Доњи, Перван Горњи, Пискавица, Понир, Пријаковци, Пријечани, Прњавор Мали, Радманићи, Радосавска, Рамићи, Ребровац, Рекавице, Славићка, Стратинска, Стричићи, Суботица, Шарговац, Шимићи, Шљивно, Верићи, Вилуси, Залужани и Зеленци.


Коментари (3)

  • vojislav ananić

    БАЊА ЛУКА

    На ширим просторима Бања Луке откривени су веома богати археолошки локалитети који говоре о прастановницима простора око ријеке Врбас. Под својим данашњим именом, град на Врбасу спомиње се први пут 6.2.1494. године. У турско доба, Ферхад паша Соколовић, око 1580. године, гради чаршију на простору идеалном за развој града, на ушћу Црквене у Врбас. У временима турско-аустријских ратова Бања Лука је више пута била пустошена, а њено становништво или побијено или растјерано. Нарочито је значајна 1737. година, када се водила битка око бањолучке тврђаве у којој су обје стране претрпјеле велике губитке. Обично послије оваквих аустријских похода настала су времена других помора, од којих је куга била најстрашнија, нарочито она између 1813. и 1816. године, која је напросто уништила градско становништво. Када је 1851. године извршена административна подјела Босне и Херцеговине на кајмакамије, Бања Лука је постала регионални центар власти.
    Бању Луку 1878. године, окупира Аустро-Угарска и саобраћајно је повезује са Приједором, Прњавором, Котор-Варошом и Јајцем, а неколико линија шумске жељезнице служило је за извлачење огромног дрвног богатства. Жива трговина између Беча, Трста, Прага, Пеште и Бања Луке снажила је своје носиоце и отварала нове перспективе.
    За вријеме бана Светислава Тисе Милосављевића, у кратком року од 1930. до 1933. године, граде се значајне монументалне зграде: Банска управа, Бански двор, Народно позориште Врбаске бановине, Соколски дом, Хигијенски завод и Хипотекарна банка.
    Најтежи ударац у послијератном периоду Бања Лука је доживјела катастрофалним земљотресом 1969. године. Први потрес интензитета 7,5 степени Меркалијеве скале задесио је Бања Луку 26. октобра, а сљедећи од 8,5 степени „Меркалија“, идућег јутра. Катастрофа је однијела 19 људских живота, а више од 1.000 лица било је повријеђено. Иако њен развој није био складан и природан, у послијератном периоду Бања Лука је постала заиста значајан привредни, здравствени, културни и спортски центар подручја у коме је гравитирало око 1,000.000 становника.
    Изградњом аеродрома Бања Лука је поред дотадашњег солидног друмског и жељезничког саобраћаја, добила и авионску везу са свијетом. Музеј РС, Народно позориште РС, Народна и Универзитетска библиотека РС, наставиле су своју предратну културну мисију, а придружиће им се и Дом културе (данашњи Бански двор – културни центар), Архив, Завод за заштиту споменика културе, Дјечије позориште и Умјетничка галерија основана послије потреса као спомен-галерија.
    Град младих, Бања Лука је значајан спортски центар, чији су рукометаши, боксери, фудбалери и други спортисти на многим такмичењима постизали изузетне резултате и освајали европске и олимпијске медаље. Када је 1975. године основан Универзитет у Бањој Луци, било је то заокруживање културно-образовног концепта регије. Стварањем Републике Српске Бања Лука постаје главни град Републике и сједиште свих републичких институција.
    Све је то данас значајна основа за брз и модеран развој овог града, њему припадајуће регије и цијеле Републике Српске.

    ИЗВОР: virtual Tour

    Одабрао: Војислав Ананић

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Само да споменем, да је у времену владавине бана Милосављевића, његов замјеник је био Јован, син Јове и Јованке Зеца, рођен у селу Јелићи-Јелићка 7.7.1886. године, доктор права, који је имао велики удио у успјеху бана Милосављевића. Јован је био замјеник зетске и дунавске бановине. Трагично је убијен на покрсницу јовањданску 1943. године од стране ратних лопова који су дошли да га опљачкају.
    Нажалост, послијератне политичке лудости довели су до „прања истине“, па се све до данас прича како су га четници убили, мада се добро зна за имена тих тројице бандита који су по потреби били и четници и партизани, ал лоповлук им је био занат.

    Ово је заборављен човјек, који је много тога другима дао и добра учинио.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Прњавор

    „Већина насеља на овом подручју по времену постанка и по дужини живота старија је од Прњавора. Име Прњавор на подручју наше земље врло је распрострањено. Наиме у бившој СФРЈ постоји 12 насеља са именом Прњавор. Постоје два пута, два начина у настанку имена ових места.
    Код оних места која су настала на манастирским поседима, као манастирска села, код њих не може бити дилеме о настанку имена. Манастирски поседи су одавно добили име Прњавор. Овде опет постоји неколико варијанти у тумачењу саме ријечи прњавор. Други начин настанка насеља Прњавор више је ствар игре случаја. Зашто се у настанку првог насеља помиње игра сличаја? Овај други начин, пут настанка насеља са именом Прњавор, нису настајала плански нити је њихов настанак везан за посебне географске услове. То су случајеви када путник намерник, добронамерник, скитница, протува итд., жели да помогне себи или себи и другима, па се најчешће гоњен нуждом негдје скраси. Насели се негде сам или са неком дружином. То значи унеколико отпочињање новог живота. За такво насељавање, насељавање у таквим приликама, наш народ има израз спрњаворити се. Разуме се, могло би се наћи сличних израза, али из тог разлога настаје само име Прњавор. Израз спрњаворити се или спрњаворити, узима се искључиво због тога што се верује да су они који су се негде населили без претходне припреме, сиромашни људи, људи у дроњцима и прњама или бескућници.
    Сада се с правом питамо како је настао овај наш Прњавор и како је добио име? У настанку овог Прњавора уплићу се обје варијанте. Но прво да мало завиримо у књиге да видимо како је настала реч прњавор, која је везана за манастирски посед. У тражењу истине потеже се за грчким, византијским и немачким речима, из којих се сматра да је настала реч прњавор.
    У речнику Вука Стефановића Караџића стоји: рауз манастериј, клостердорф, манастирско село. Реч прња објашњава се речју дроњак. У Енциклопедијском речнику страних речи и израза реч прња није објашњена. Нема етимолошког објашњења ове речи ни у „Енциклопедијском речнику ЈАЗУ“ из Загреба. Према томе ова реч остаје као израз домаћег порекла. Неки научници налазе превод ове речи у немачком и грчком језику. У речнику српско-хрватско немачког језика, проф. Шерцер реч прњавор објашњава речју крикwинкел, што у преводу значи вранограчје, место где вране гракћу. Лингвиста др Стојанка Поповић, за реч прњавор налази одговарајућу реч фенсцедорф, а та реч значи село крпетина. Даљи наводи тумачења речи прњавор не би нам дали никакво ново објашњење. Али изнећемо још једно објашњење о индиректном, посредном постанку речи прњавор.
    У Византији је постојао земљишни посед прониа. Овај посед је даван људима заслужним за војну службу, право на доживотно уживање а касније у трајно власништво и наслеђе. Носиоци или власници ових поседа звали су се пронијари. Пронија је била крупан земљишни посед на коме је било доста зависних сељака, који су обрађивали поед. У средњем веку феудалци нису били само поједници, световна лица, већ су феудалне поседе имале и цркве и манастири. Ово се нарочито види у књизи проф. Ст. Станојевића: „Средњовековне српске повеље“. Сељаци са манастирских и црквених поседа у Србији нису вршили војну службу све до времена Деспота Стевана Лазаревића.
    У то време и војни чувар на манастирском поседу називан је пронијаром. Пронијар је постојао и у турском периоду. То је био човек који је по договору чувао манастирски посед, а земљу је обрађивао.
    Постоји мишљење код извесног броја људи који се баве упоредним проучавањем домаће и стране лексике да је реч пронијар временом прешла у реч прњавор. Ако ово мишљење узмемо као тачно онда значење речи пронијар ишчезава а реч прњавор означава манастирски посед, манастирско село. Пронијар, прнијар, прњавор, ову релацију признаје и српскохрватски књижевни језик, везује се уз ону из које је реч прњавор настала од речи прња, прњаворити, спрњаворити.
    Напокон да покушамо да одговоримо на питање како како је Прњавор добио име. Историјска наука признаје три врсте извора на основу којих долази до веродостојних сазнања и закључака. Те врсте историјских извора су следеће: Писани извори, извори материјалне културе и традиција. Историјска наука користи традицију у крајњој нужди, кад нема никаквих других извора. На традицију се никада не можемо потпуно ослонити. Али и поред тога за настанак Прњавора позваћемо у помоћ традицију, нарочито предање које казе да се неко у близини Ганине воде спрњаворио, неко се ту са својом сиротињом скућио. У предању се даље каже да је неко, ту у близини Ганине воде подигао хан за прихватање путника који су из Тешња и Босанског Кобаша ишли за Бања Луку. Овом се предању може унеколико веровати.
    Ђека Кљајић који је био учитељ у Прњавору од 1929. године писао је у листу „Политика“ да је неки човек, путник намерник, вероватно трговац рекао да би код Добре воде требало подићи хан за путнике који иду туда. Прича се да је ту и постојала некаква зграда у прошлом веку.
    Друга варијанта о настанку имена и места прњавор поред нешто података садржи и предање. За другу варијанту оскудни подаци могу се наћи једино у бањалучко-бихаћком шаматизму, то је књига црквеног садржаја.
    У близини села Горњи Вијачани, под планином Борја налазио се манастир Липље у истоименом селу.
    Предање даље каже да је тај манастир основао још српски владар Драгутин Немањић. У старим записима манастир се помиње тек у 16. веку. У време аустро-турског рата 1683.-1699. год. становници села манастира Липље били су растерани а њихове земље приграбили су бегови Џинићи из Бања Луке. Они су истовремено приграбили и земље суседног манастира Ступље. Тако се догодило да овај некада напредни крај падне у неприлике које су га довеле до потпуне заосталости. Уз то и црквени живот на овом подручју био је замро. Зато је црквеним властима било стало да се црквени зивот на овом подручју обнови. Од виших црквених власти тај задатак је добио свештеник Максим Опачић. На том плану била је наглашена релација манастира Липља и Ступља па даље преко Палачковаца до Босанског Кобаша.
    Поменути свештеник Максим Опачић је 1829. године подигао такозвану ћелију, која је служила у црквене сврхе. Та се ћелија налазила на месту где се данас налази кућа Недељка Слатинца.
    У близини ћелије била је подигнута и кућа за становање свештеника у босанском стилу. Урбанистичким планом Прњавора, планом који није много марио за старине овог места, кућа која је била у близини ћелије порушена је 1978. године. Како рекосмо, црква је названа ћелијом а то није случајно учињено. Наиме, желело се да се на овај начин избегне сукоб са турским властима, које нису биле раде да се на овом подручју обнавља црквени живот. Верује се да се тај дио данашњег Прњавора, тзв. Прњаворско брдо почело звати Прњавор. Према казивању Љубомира Опачића име Прњавор пренело се и на предео Ганине воде. И тек се овде ствара права нејасноћа како по питању самог имена Прњавор тако и по питању настанка самог насеља Прњавор. Прихватљива је и недвосмислена чињеница да је у Прњавору подигнута прва црква ћелија 1829. године, али неке чињенице говоре да је на подручју истог насеља подигнута мала џамија још 1800. године. Разуме се, џамија је подигнута за потребе исламских верника, оних који су ту живели. На основу овога намеће се питање како се ово насеље звало пре подизања цркве на прњаворском брду 1829. године? Овде нам подаци нису наклоњени.
    За прву половину 19. века, када је Прњавор као насеље постојао, у турским изворима немамо никаквих података ни о имену ни о постојању места. Подаци о Прњавору као црквеној парохији од 1834. године постоје у бањалучком шаматизму.
    Значи дилеме нема да је насеље Прњавора постојало пре 1829. године. Нема двоумљења ни у томе да су тада у месту Прњавор живеле муслиманске и православне породице, али највероватније још груписане и одвојене једне од других по месту становања.
    напоменули смо да је ово насеље постојало још почетком XИX века. Логично је, да је то насеље морало имати и своје име. Чињенице донекле говоре да је име насеља могло бити Прњавор.
    Да видимо које су то чињенице које говоре у том смислу? Прво: за период до 1834 за ово насеље није везано ниједно друго име. Друго: Да црква није 1834. године регистровала име насеља Прњавор, Прњавор би сигурно још био у сенци збивања и о њему се не би знало да постоји. Даље пут из Босанског Кобаша и Тешња ишао је преко овог насеља које је било негдје на средини тог пута. Пут је био тешко проходан, а караванима је био потребан одмор. Потреба за одмор трговаца и кириџија навела је неког, нама непознатог човека да на погодном месту овог насеља подигне некакав нужан, скроман објекат за коначење ових.
    Можемо претпоставити да се тај непознати ту спрњаворио, скућио се са својом сиротињом да би ту живео. Предање говори, како су записали Ђека Поповић и Љубомир Опачић да је код Добре воде постојала зграда која је као хан служила за смештај путника, који су користили прометни пут Босанског Кобаша и Тешња према Бања Луци и обратно. Прњаворско брдо пошто је нешто касније насељено од Ганине воде, прихватило је име Прњавор, које је озваничено у црквеном животу насеља. Ова околност је ишла на руку православној цркви, чији је циљ био, како смо већ нагласили, да се обнови црквени живот на овом подручју. Наиме, у имену Прњавор било је симболике значајне за обновљени црквени живот на овом подручју, које се у црквеном смислу везивало за давно расељени посед, прњавор манастира Липља и Ступља. Можемо рећи да је створени Прњавор постао значајан за црквени Прњавор коме је био живот омогућен и у верском погледу. Спрњаворени Прњавор и црквени Прњавор стуцајем околности постали су једно.“
    Извор: Интернет

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top