Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
СЕРДАРЕВИЋИ / СЕРДАРИ – у Лици, од 1683.год.; католици у Медвиђој јужно од Обровца; католици у Кучићима код Омиша; православни родови Сердари (једн. Сердар) у западној Босни.
СЕРЛЕТИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.
СИВИЋИ – у Суботици, од 1686.год. (погрешно преписано Szevics); старинци мухамеданци у Босанској Крајини. Код Цазина у Босанској Крајини муслиманско Сивића Село.
СИНДЕТИЋИ (?) – у Суботици, од 1687.године.
СКАРИОТИ (?) – у Суботици, од 1737.године.
СКЕНДЕРИ / СКЕНДЕРОВИ / СКЕНДЕРОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., и у Чантавиру; католици у Лици. За личке Скендере се зна, да су били муслимани, од којих су они што су примили католичанство остали у Лици, а други су као муслимани прешли у Босанску Крајину. И бачки Скендери, Скендеровићи би могли бити од покрштених муслимана. Иначе, има и католика и православних тога презимена, први у доњој Херцеговини, а други по Босни, а други по Босни. У северној Далмацији код Промине Скендеровци, део католичког села.
СЛАВНИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; Јован Славнић, православни прота у Лици 1816.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези; православни у Босни.
СМИЉАНИЋИ – у Лици, прешли из православља у католичанство вероватно око 1700.год.; католици у Бенковцу; од личких Смиљанића су (и то досељени из Госпића преко далматинских Котара) православни Смиљанићи у Звјеринцу код Книна и у Врлици у Далмацији, такође и сердарски род 17.века у Котарима; православни Смиљанићи по Босни. У источној Босни православно село Смиљанићи, а у средњој Смиљанића Брдо, део православно-католичког села.
СМОЈВЕРИ – у Подгорју, од 1683.год; католици у Новаљи на Пагу.
СМОКРОВИЋИ – види Осмокровине.
СПЕЛЕТИЋ – у Суботици (посланик) 1848.године.
СПИШИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; капетан Спишић на славонској граници 1607.-1608.год., Joannes Spissich de Blatnicza на славонској граници 1696.год. (једна Блатница је православно-католичко село у средњој Босни, а друга је католичко село у западној Херцеговини). У Босанској Крајини два насеља с именом Спишићи: једно православно, а друго је део православно-муслиманског села.
СТАНОЈЕВИ – у Суботици, од 1737.године.
СТАНТИЋИ – у Суботици од 1686.год. (у једном документу погрешно написано Sztankics). Биће скраћено од Станетићи: код Фоче има муслиманско-православно сеоце тог имена.
СТАРЧЕВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од око 1686.год.; православни у Зрмањи у Лици; православни у Плавну код Книна, а старином ”из Босне”; православни у западној Босни. У источној Босни православно село Старчевић.
ИЗВОР: Александар Маринковић
7. јул 2012. у 06:40
Dragan
Serdari nisu nikada bili Bunjevci, ili poticali od bunjevackih prezimena.
Serdari su pravoslavci, vazda bili, jedino ih je osmanlija poturcio, u svoje vreme da da se opredele, za promenu vere, ili pokatolicili Hrvati za vreme Drugog svetskog rata. Ja imam podake o Serdarima od negde 1600. godine-2012. Moji Serdari poticu od vremena 1680.godine. Kako bar rukpisi kazu, Serdari su od plemica Vujinovica.
7. јул 2012. у 10:07
Александар Маринковић
Драгане, не значи да су сви Сердари Буњевци нити да су сви Сердари истог рода!!! Ово значи да су Сердари у Суботици себе сматрали Буњевцима, а Ердељановић је навео да има Сердара католика у Далмацији и Сердара православаца у зап. Босни (одакле потиче добар део Буњеваца). Имаш Сердара и у Славонији, Хрвати – католици и пре Другог св. рата. Уосталом, сердар је титула која је дошла с Турцима и могли су је ”покупити” разни родови па опет не значи да су Сердари некакви Турци.
9. октобар 2012. у 10:57
ZORAN DIMOVIC
Molim Vas,da li mozete da mi odgovorite odakle potice porodica DIMOVIC.
S postovanjem,Zoran Dimovic.
29. јул 2017. у 17:35
Zvonko Stantić
Pitanje Bunjevaca ili Bunievaca, kako to beleži u svojoj obimnoj knjizi “Karlovačko vladičanstvo” vladika Karlovački, Manojlo Grbić daleko je složenije od isključivih stavova da i dobar poznavalac, u koje sebe ubrajam, može za sada da kaže da su Bunjevci ovo ili ono i tačka. Takav “mator” stav karakterističan je za početnike. Što se više udubljujete na bazi dokumenata, sve više vidite da u knjigama nije napisano pravo štivo. Naravno da je Serdara među Bunjevcima bilo kada ih je pobrojao Erdeljanović, Jugoslavija bivša suviše je velika i složena etnološki i istorijski da bi bilo ko na bazi svojih istraživanja mogao nešto da negira. Da pozitivno tvrdi, to da, ali suprotno je preambiciozno za zdravu logiku.