Буњевачка презимена: Сердар – Старчевић

22. маја 2012.

коментара: 4

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

СЕРДАРЕВИЋИ / СЕРДАРИ – у Лици, од 1683.год.; католици у Медвиђој јужно од Обровца; католици у Кучићима код Омиша; православни родови Сердари (једн. Сердар) у западној Босни.

СЕРЛЕТИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.

СИВИЋИ – у Суботици, од 1686.год. (погрешно преписано Szevics); старинци мухамеданци у Босанској Крајини. Код Цазина у Босанској Крајини муслиманско Сивића Село.

СИНДЕТИЋИ (?) – у Суботици, од 1687.године.

СКАРИОТИ (?) – у Суботици, од 1737.године.

СКЕНДЕРИ / СКЕНДЕРОВИ / СКЕНДЕРОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., и у Чантавиру; католици у Лици. За личке Скендере се зна, да су били муслимани, од којих су они што су примили католичанство остали у Лици, а други су као муслимани прешли у Босанску Крајину. И бачки Скендери, Скендеровићи би могли бити од покрштених муслимана. Иначе, има и католика и православних тога презимена, први у доњој Херцеговини, а други по Босни, а други по Босни. У северној Далмацији код Промине Скендеровци, део католичког села.

СЛАВНИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; Јован Славнић, православни прота у Лици 1816.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези; православни у Босни.

СМИЉАНИЋИ – у Лици, прешли из православља у католичанство вероватно око 1700.год.; католици у Бенковцу; од личких Смиљанића су (и то досељени из Госпића преко далматинских Котара) православни Смиљанићи у Звјеринцу код Книна и у Врлици у Далмацији, такође и сердарски род 17.века у Котарима; православни Смиљанићи по Босни. У источној Босни православно село Смиљанићи, а у средњој Смиљанића Брдо, део православно-католичког села.

СМОЈВЕРИ – у Подгорју, од 1683.год; католици у Новаљи на Пагу.

СМОКРОВИЋИ – види Осмокровине.

СПЕЛЕТИЋ – у Суботици (посланик) 1848.године.

СПИШИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; капетан Спишић на славонској граници 1607.-1608.год., Joannes Spissich de Blatnicza на славонској граници 1696.год. (једна Блатница је православно-католичко село у средњој Босни, а друга је католичко село у западној Херцеговини). У Босанској Крајини два насеља с именом Спишићи: једно православно, а друго је део православно-муслиманског села.

СТАНОЈЕВИ – у Суботици, од 1737.године.

СТАНТИЋИ – у Суботици од 1686.год. (у једном документу погрешно написано Sztankics). Биће скраћено од Станетићи: код Фоче има муслиманско-православно сеоце тог имена.

СТАРЧЕВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од око 1686.год.; православни у Зрмањи у Лици; православни у Плавну код Книна, а старином ”из Босне”; православни у западној Босни. У источној Босни православно село Старчевић.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Dragan

    Serdari nisu nikada bili Bunjevci, ili poticali od bunjevackih prezimena.
    Serdari su pravoslavci, vazda bili, jedino ih je osmanlija poturcio, u svoje vreme da da se opredele, za promenu vere, ili pokatolicili Hrvati za vreme Drugog svetskog rata. Ja imam podake o Serdarima od negde 1600. godine-2012. Moji Serdari poticu od vremena 1680.godine. Kako bar rukpisi kazu, Serdari su od plemica Vujinovica.

  2. Драгане, не значи да су сви Сердари Буњевци нити да су сви Сердари истог рода!!! Ово значи да су Сердари у Суботици себе сматрали Буњевцима, а Ердељановић је навео да има Сердара католика у Далмацији и Сердара православаца у зап. Босни (одакле потиче добар део Буњеваца). Имаш Сердара и у Славонији, Хрвати – католици и пре Другог св. рата. Уосталом, сердар је титула која је дошла с Турцима и могли су је ”покупити” разни родови па опет не значи да су Сердари некакви Турци.

  3. ZORAN DIMOVIC

    Molim Vas,da li mozete da mi odgovorite odakle potice porodica DIMOVIC.
    S postovanjem,Zoran Dimovic.

  4. Zvonko Stantić

    Pitanje Bunjevaca ili Bunievaca, kako to beleži u svojoj obimnoj knjizi “Karlovačko vladičanstvo” vladika Karlovački, Manojlo Grbić daleko je složenije od isključivih stavova da i dobar poznavalac, u koje sebe ubrajam, može za sada da kaže da su Bunjevci ovo ili ono i tačka. Takav “mator” stav karakterističan je za početnike. Što se više udubljujete na bazi dokumenata, sve više vidite da u knjigama nije napisano pravo štivo. Naravno da je Serdara među Bunjevcima bilo kada ih je pobrojao Erdeljanović, Jugoslavija bivša suviše je velika i složena etnološki i istorijski da bi bilo ko na bazi svojih istraživanja mogao nešto da negira. Da pozitivno tvrdi, to da, ali suprotno je preambiciozno za zdravu logiku.