Презимена настала од појмова који изражавају војничке чинове и врсте војника
Барјактаровић (барјактар – који носи барјак, то јест бајрак – метатеза)
Бешлић (бешлија, турцизам – припадник плаћене коњице)
Бимбашић (бимбаша, турцизам – заповедник табора, мајор)
Буљубашић (буљубаша, турцизам – заповедник буљука, у рангу капетана)
Бумбашировић (бумбашир<мубашир, метатеза – изасланик)
Витезовић (витез – средњевековни племић, ратник)
Војниковић (војник)
Војскић (војска)
Водник (водник – заповедник вода)
Генералић, Генераловић (генерал)
Диздар, Диздаревић (диздар – заповедник града)
Делибашић (делибаша – заповедник делија; делије су посебан род коњице у турској војсци)
Заставниковић (заставник)
Јамаковић (јамак – барјактарев заменик)
Јузбашић (јузбаша – заповедник буљука, капетан)
Каваз, Кавазовић (каваз – стражар, телохранитељ)
Капетан, Капетановић (капетан)
Каплар, Капларевић (каплар)
Катанић (катана – војник коњаник)
Кустудија, Кустудић (кустодија – стражар; италијански custodia)
Мајор, Мајорски (мајор)
Малкић, Малко, Малкоч (малкоч – првак акинџија, а акинџије су навални коњаници, јуришници)
Мушкатировић (мушкатир – мускетар, ратник наоружан мускетом (врста пушке))
Пандур, Пандуровић (пандур – наоружани стражар, чувар у насељеном подручју, полицајац)
Пијаде (пијаде – пешак)
Сердар, Сердаревић (сердар – заповедник, војсковођа, племенски старешина у Црној Гори)
Солдатић, Солдатовић (солдат, немачки – војник)
Хусар (хусар – лако наоружани коњаник)
Чауш, Чаушевић, Чаушић (чауш – преносилац наредби у турској војсци, курир)
Четник, Четниковић (четник – припадник чете. Значење `чете` временом се мењало. Од неорганизоване хајдучке чете, до организоване формације у редовној војсци)
Фрајт, Фрајтовић (фрајт од немачког Gefreit – каплар)
ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 207-208, Прометеј 2011.)
Коментари (0)