Порекло становништва, села око Бујановца

20. мај 2012.

коментара: 10

Бараљевац:

– славе Св. Николу и Ђурђиц. Оснивачи данашњег насеља досељени су почетком 19. века из села Муховца (општина Бујановац). Касније се насељавају досељеници из околине Лесковца.

Богдановац:

– славе Св. Арханђела, Ђурђиц и Св. Николу. Становништво је досељено почетком 19. века из Горње Мораве – околине Гњилана и Витине, Кончуљске клисуре и околних насеља: Бујановца, Раковца, Лопардинца и др.

Божињевац:

– славе Св. Арханђела, Митровдан, Св. Врачи, Ђурђиц, Св. Николу и Св. Саву. Становништво је староседелачко и досељено почетком друге деценије 20. века из околних села насељених Шиптарима (Лучана, Турије, Биљаче и др. Од 60 година 20. века доселило се 20 домаћинства из Боровца, Доњег Новог Села, Богдановца, Карадинка и др. (Насеље су спалили прешевски и гњилански Шиптари 1944. године).

Боровац:

– славе Св. Арханђела, Ђурђиц, Митровдан и Св. Николу. Становништво је досељено почетком 19. века из врањског села Содерце. Касније су досељени Срби из суседних села Љиљанце, Кошарно и др. Село се некад звао Крајмировац. Шиптари су 1944. године спалили село, српско становништво је избегло, па се вратило када је Други светски рат завршен.

Братоселце:

– славе Св. Петку, Митровдан, Ђурђиц, Св. Арханђела и Св. Николу. Према предању, село су основала два брата, по којима је село добило географско име, непознато је одакле су та два брата дошли. Након тога досељавају се други из околних села Стрезовце, Букоревац и др.

Брњаре:

– славе Св. Врачеве, Св. Арханђела и Св. Николу. Становништво је досељено крајем 18. века из Прешевске Моравице и Горње Пчиње.

Воганце:

– славе Св. Арханђела и Св. Николу. Становништво је досељено почетком 19. века из Прешевске Моравице, околине Куманова и Гњилана, који су избегли од шиптарских злодела.

Доње Ново Село:

– славе св. Петку, Ђурђиц и Св. Николу. Становништво је досељено крајем 18. века из суседних села (Рељан, Кршевица, Алиђерце и др. Село је стадало 1944. године и мештани су од Немаца и Шиптара убијани и њихове куће су спаљене.

Дрежница:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Првобитно насеље је расељено, па обновљено почетком 19. века као читлучко. Тај статус има до 1912. године. Почетком 20. века пронађени су остаци старе српске цркве посвећене Св. Илији. Преци данашњег становништва досељени су из околине Прешева, Гњилана, Кратова у Македонији, и околних села (Себрат, Биљача и др.)

Жбевац:

– славе Св. Арханђела, Митровдан, Ђурђиц, Св. Николу и др. Село је обновљено средином 18. века досељавањем српског становништва из Пољанице – околине Врања, и касније из околине Битоља у Македонији, са Косова из Горње Мораве, из Врањске Пчиње, Прешевске Моравице и из околних села и др.

Жужељица:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Село је више пута страдало, расељавано па поново обновљено од турског и шиптарског зулума. Преци садашњег становништва доселили су се почетком 19. века из околине Куманова, из Јањине у Грчкој, околних села и др.

Јабланица:

– славе Св. Арханђела, Митровдан и др. Становништво је из околине Бујановца и Прешевске Моравице, одакле су се склањали од шиптарских зулума.

Јастребац:

– славе Св. Арханђела, Ђурђиц, Ђурђевдан и Св. Николу. Становништво је досељено средином 19. века из околине Лесковца и околних села Жбевца, Сејаца и др.

Кленике:

– славе Св. Марка, Св. Петку и др. Становништво је досељено крајем 18. века из Прешевске Моравице, Горње Пчиње и околних села.

Клиновац:

– славе Св. Арханђела, Св. Атанасија, Св. Николу и Ваведење. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Македоније, Прешевске Моравице, Врањске и Лесковачке котлине и др. У насељу се налази стара православна црква Св. Николаја која је обновљена 1833. године. Село је познато по школованих приблизно 250 мештана, већином исељених – имају факултетско или више образовање.

Кошарно:

– славе Св. Арханђела. Становништво је досељено крајем 18. века из околине Гњилана због шиптарских зулума.

Кршевица:

– славе Св. Арханђела, Митровдан, Св. Ђорђа и Св. Николу. Село је обновљено у првим деценијама 18. века. Становништво је досељено из Горње Пчиње, околине Бујановца, Прешева, са Косова из околине Гњилана и Качаника, из Врања и др.

Куштица:

– славе Св. Врачеве, Ђурђиц, Св. Арханђела, Митровдан и Св. Николу. Становништво је досељено крајем 18. века из околиних села и изу околине Куманова из села Нагоричане.

Левосоје:

– славе Св. Арханђела, Митровдан, Св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено из Прешевске Моравице, из Горње Мораве – околине Гњилана и Витине и са Косова и из других крајева.

Лукарце:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено крајем 18. века из слива Бабуне, између Велеса и Прилепа у Македонији.

Љиљанце:

– славе Св. Јована, Св. Арханђела, Св. Пречисту, Св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено из околних села Жбевца, Биљаче и др. Из околине Битоља у Македонији и др.

Претина:

– славе Св. Николу, Св. Арханђела и др. Становништво је досељено из Горње Пчиње и околине Криве Паланке у Македонији.

Раковац:

– славе Св. Ђорђа Алимпија, Св. Богородице, Св. Марка, Св. Николу, Св. Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено из Прешевске Моравице, Горње Пчиње, из околних села и др.

Света Петка:

– славе Св. Врачеве, Св. Арханђела и Св. Николу. Оснивачи села су досељеници из села Прешевске Моравице (Трнаве, Зујинца и Рајинца.

Себрат:

– славе Св. Петку, Митровдан, Св. Арханђела и Св. Николу. Село је основано почетком 19. века. Становништво је досељено из села Нерева (око 50 одсто), Горње Пчиње, Прешевске Моравице и др.

Спанчевац:

– славе Св Петку, Св. Арханђела, Ђурђиц, Св. Николу и др. Становништво је досељено крајем 18. века из Горње Пчиње, Прешевске Моравице и прешевске Црне Горе.

Српска Кућа:

– славе Св. Николу, Св. Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено из Горње Пчиње.

Трејак:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено крајем 18. века од шиптарских зулума из села Турије. После њих досељавају се и др. из Горње Пчиње, Прешевске Моравице и околних насеља.

Турија:

Некада су у овом селу живели Срби. Током велике сеобе Срба 1690. године из овог села исељене су 33 куће, од којих су се житељи 30 кућа, населили у истоимено село Турије код Србобрана у Војводини, а житељи 3 куће у село Рајчевце у Горњој Пчињи. У 18. веку Срби обнављају село, али се исељавају због досељених Шиптара. Из овог села је исељен један род у Трејаку и род Тотићи, који се иселио у Билинце код Гњилана потом око 1850 год. се преселио у село Кметовце код Гњилана. Тотићи су старином из околине Вучитрна. По ослобођењу од Турака неколико српских кућа из околине се населило у Турије у Другом светском рату су протерани од Шиптара, касније су се вратили, али се касније опет исељавају.

Узово:

– славе Св. Николу, Ђурђиц и др. Становништво је досељено крајем 18. века са Косова из околине Вучитрна и из околних насеља, Брњара, Спанчевца и др. Насеље је 2009. године остало без сталних становника, који су се иселили у Бујановац, Врање и др.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

 

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. nada

    interesuje me porodicno stablo familije kirci iz sela bustranje kod vranja

  2. Tadija Mitić

    Interesuje me poreklo prezimena Mitić iz sela Pretina.
    Pocevsi od mene, imena idu ovako:
    Tadija Mitić
    Boban Mitić
    Radivoje Mitić
    Ljubomir Mitić

    E sad, hteo bih da saznam, ostale pretke, njihova imena i prezimena, mesta rodjenja ili prebivalista, sve moguće. Hvala!!

  3. milan

    interesuje me porodicno stablo familije ristic iz sela pretina, kod bujanovca

  4. Шарко

    Милане,

    Коју славу славите?

    Према истраживању Ј. Трифуноског из 1951-1955 године у село Претина код Бујановца забележио је следеће родове:

    Михајлинци (12 к., Св. Никола), дошли су око 1830. године из Коћура у Г. Пчињи (Урош жив 30 година – Александар – Мита – Стоша – Михајло, оснивач рода који се доселио. По исељењу из Коћуре кратко време живели су у Биљачи, па прешли у Себрат сливе Пчиње и најзад дошли у садашње село. У време њиховог досељавања земља Претине била је пустара.

    Мишинци (3 к., Св. Никола). Имају исто порекло и време досељења као и Михајлинци. Њихова генеалогија је: Спира жив 62 године – Стојмен – Миша – Јовча који се доселио.

    Николинци (6 к., Св. Никола), дошли су када и предњи родови из села Градаца код Криве Паланке у Македонији: Генеалогија је: Трајко (жив 17 година – Јефрем – Стојан – Филип који се доселио.

    Спасинци (1 к., Духови), дошли су око 1900. године из Злодовца у Г. Пчињи.

    • Шарко

      исправка генеалогија за Николинце је : Трајко жив 17 година – Јефрем – Стојан – Трајко – Филип који се доселио . Никола оснивач рода је даљи предак можда је Филипов отац, или деда или прадеда..

  5. Nikola

    Interesuje me porodicno stablo Nedeljkovica, sad deda kaze da su se oni ranije prezivali Filipovic, tako i stoji na grobu njegovog strica. Evo i neka imena, mozda posluze, deda se zove Zivojin, njegov otac Milan, a stric Dusan, njivov otac se zvao Trajko- ubili ga u selu za vreme drugog svetskog rata, sad deda kaze da ga je ubila kontraceta, albanaca ili bugara.. (Inace i Milan i Dusan su poginuli za vreme 2. Sv rata) e sad, od Trajka otac se zvao Nedeljko, bar tako deda kaze, a njegov otac Filip, to je sve cega se seca. Bas bi voleo da saznam dalji porodicno stablo i poreklo. Hvala vam unapred.

  6. Srdjan

    Nikpola nisam uspeo da protumacim o tvojim precima u kom su selu ziveli i moja je porodica sa istim prezimenom javi se na ovu adresu mozda jedan drugom pomognemo oko nekih detalja .hvala

  7. srdjan

    zamolio bih Nokolu da ostavi neku kontakt adresu ili da se javi na srdjannedeljkovic5@gmail,com radi razmne inforamcija nisam vican ovom tehnologijiom pa se unapred izvinjavam.

  8. Marko

    Želeo bih da saznam porodično stablo Maksića iz sela Brnjare, iz roda Cakarci (negde piše i Cekarci). Porodično stablo je Kostadin, njegov otac Apostol. Njegovog oca Maksu (po kome je i prezime) su ubili Turci početkom XX veka, te je njegov brat Kitan usvojio Apostola. Njihov otac zvao se Bogdan, a deda Ilija. Hvala unapred!