Порекло становништва, села око Уба

9. мај 2012.

коментара: 21

Порекло становништва у селима општине Уб (Колубарски округ)

Бањани: 

– славе св. Николу, св. Јована и др. Становништво је углавном досељено из Ваљевске Подгорине, рудничког краја, Рађевине и Јадра и др. (У Засеоку Иверић налази се највеће ромско насеље у убској општини.

Богдановица:

– славе св. Петку, Ђурђевдан и др. Становништво је делом староседелачко, а већином досељено из разних крајева Србије.

Бргуле: 

– славе св. Јована, св, Арханђел, св. Николу, Ђурђиц, Ђурђевдан и др. Досељено махом у другој половини 18. и током 19. века, из разних крајева српских земаља (Колубаре, Ваљевске Подгорине, Рађевине, Азбуковице, Црне Горе, Старог Влаха и др.)

Брезовица:

– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Јована и Ђурђиц. Становништво је досељено из села Брезне у рудничком крају током прве половине 18. века (многољудна фамилија Сокића, старином из околине Приштине) и у 19. веку углавном из Ваљевске Подгорине.

Врело:

– славе св. Јована, св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и др. Староседелачко и већином досељено у 18. веку из Ваљевске Подгорине, Азбуковице, Рађевине, Колубаре и др. У селу су рођени Божидар Божа Грујовић (право име Теодор Филиповић), професор харковског универзитета, уставописац и први секретар Правитељствујушћег совјета. Михајло Грујовић (брат Божидаров), такође секретар истог совјета и преседник суда у Крагујевцу, Живојин Симић филозоф, филолог и публициста и Прибислав Симић теолог и некадашњи декан Богословског факултета Српске православне цркве. Село је познато и по породици Буковчић, одгајивачима и дресерима коња, са којима је учествовала у бројним, нарочито вестерн филмовима.

Врховине:

– славе св. Јована, св. Луку и св, Арханђела. Становништво је досељено у 18. веку и касније углавном из Колубаре, Рађевине и Црне Горе.

Вукона:

славе: св. Јована, св. Николу и др. Становништво је досељено у 18 и 19. веку из Старе Србије, Рађевине, из црногорских брда и Ваљевске Подгорине. У селу је рођен Павле Белопавловић, пореклом из Бјелопавлића, позната личност из времена Првог српског устанка, устанички заповедник Шабачке тврђаве одмах након ослобођења од Турака 1804. године.

Гвозденовић:

– славе св. Мину, св. Јована, св. Ђорђа, св. Лазара, Ђурђиц и др. Досељено углавном током 18. века из Старе Херцеговине-Дробњаци, из Баната, Старог Влаха, Азбуковице, Колубаре и др.

Гуњевац:

– славе св. Николу, св. Јована, св. Арханђела и др. Становништво је већином досељено у другој половини 18. века из ужичког и колубарског краја као и из околних села.

Докмир:

– славе св. Николу, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином у 18 и 19. веку из Старог Влаха и Колубаре. Село је више пута страдало у земљотреса, пожара и труских пустошења. Познато је по школи који је основао калуђер Јоаким где се изучавало писање, читање, црквено појање, сликарство, резбарство, каменорезаштво.

Звиздар:

– славе св. Николу, св. Јована, св. Луку и др. Становништво је досељено већином из Ваљевске Подгорине и Колубаре, а мањим делом из Старог Влаха, Босанске крајине, источне Босне из околине Оста, Азбуковице и др.

Јошева:

– славе св. Врачи, св. Николу и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Метохије (оснивачи села старином из Пећи), црногорских Брда-Бјелопавлића и касније у 18. и 19. веку из Ваљевске Подгорине, Рађевине и др.

Каленић:

– славе св. Николу, Ђурђевдан, св. Арханђела, Митровдан и др. Становништво је досељено већином у 18. веку и делом у 19. веку из Бирча-источна Босна, Азбуковице и Ваљевске Подгорине.

Калиновац:

– славе св. Јован, Митровдан, Ђурђевдан и св. Никола и др. Становништво је углавном досељено у 18. и делом у 19. веку из Ваљевске Подгорине, Бирча-источне Босне, Старог Влаха, околних насеља и др.

Кожуар:

– славе св. Николу, Митровдан, св. Јована и др. Становништво је досељено већином почетком 18. века и делимично у другој половини 18. века и током 19. века. (из Македоније бројна фамилија Брдаревићи), Ваљевске Подгорине, Посавине. Има и несто Рома. У селу је рођен кнез тамнавски Вићентије Брдаревић, знаменита личност из Другог српског устанка, и филолог Јанко Лукић, професор велике школе у Београду.

Кршна Глава:

– славе св. Игњатија, св. Стефана и св. Јована. Становништво је досељено већином у 18. веку и делимично у 19. веку из Старог Влаха, Ваљевске Подгорине и Рађевине.

Лисо Поље:

– славе св. Лазара, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у другој половини 18. века и у 19. веку из Старог Влаха, Ваљевске Подгорине, Рађевине и др.

Лончаник:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Јована, Ђурђиц, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и већином досељено током 18. и делимично у 19. веку из (црногорских Брда- племе Кучи), Старог Влаха и Ваљевске Подгорине. У селу је рођен Витомир Вулетић, историчар и професор руске књижевности на Универзитету у Новом Саду.

Милорци:

– славе св. Николу, св. Врачи, св. Луку и Ђурђевдан. Становништво је досељено у другој половини 18. века углавном из Црвене Јабуке ( старином већином из Дробњака-старе Херцеговине, Старог Влаха), и током 18. и 19. века највећим делом из Ваљевске Подгорине.

Мургаш:

– славе св. Јована, Ђурђевдан и Ђурђиц. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Никшића – старе Херцеговине, и у другој половини 18. и делимицно у 19. веку из Колубаре, Старог Влаха, Ваљевске Подгорине и др. У селу је рођен Павле Даниловић, знаменита личност из времена Другог српског устанка.

Новаци:

– славе св. Николу, Ђурђиц, Михољдан и др. Становништво је досељено већином у 18. и делимично током 19. века углавном из Старог Влаха, Колашина-Црне Горе, Ваљевске Подгорине и оближњих тамнавских села.

Паљуви:

– славе св. Лазара, св. Врачи, Ђурђиц, св. Николу и Часне Вериге. Становништво је староседелачко и досељено у 18. веку махом из Старе Србије, Знепоља-околине Сурдулице, и из источне Босне-околина Осата. У селу има и нешто ромске популације.

Памбуковица:

– славе св. Јована, св. Луку, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из околине Никшића, Колашина, ужичког краја, Босне, Азбуковице, у другој половини 18. и у 19. веку углавном из Ваљевске Подгорине.

Радљево:

– славе св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Семберије-околине Бијељине, са Косова и из Колубаре и у другој половини 18. и током 19. века, махом из Ваљевске Подгорине, Срема и др.

Радуша:

– славе св. Јована, св. Николу и др. Становништво је досељено етапно, најпре и најмасовније у првој половини 18. века из Мораче у Црној Гори, Метохије (из околине Пећи), ужичког краја и Азбуковице, а потом у другој половини 18. и током 19. века из Колубаре, Осата-источне Босне и др. У селу је рођен Божа Николајевић, књижевник и Светомир Николајевић, историчар, универзитетски професор, академик и политичар.

Руклада:

– славе св. Луку, св, Арханђела, св. Јована и св. Николу. Становништво је досељено у 18. и 19. веку углавном из Колубаре и мањим делом из Старог Влаха и других области српских земаља. А има и нешто ромске популације.

Слатина:

– славе св. Николу, Михољдан и др. Становништво је староседелачко и већином досељено у првој половини 18. века из источне Босне, Полимља и Азбуковице, и касније у другој половини 18. и у 19. веку из Старог Влаха, Оста у Босни и Ваљевске Подгорине.

Совљак:

– славе св. Јована, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у 18. веку из Ваљевске Подгорине, источне Босне, Рађевине и др. У селу су рођени Лазар Георгијевић, један од виђенијих Срба свога доба и учитељ прота Матија Ненадовић, Бранислав Брана Петронијевић, знаменити српски и европски филозоф. У селу је живео и Максим Крстић (родом из Босне), војвода и кнез рађевски, соколски и зворнички, српски добротвор и јунак из бојева против Турака.

Стубленица:

– славе св. Јована, св. Николу св. Арханђела и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века углавном са Косова и касније током читавог 18. и у 19. веку из Ваљевске Подгорине, Колубаре, Рађевине и других области.

Таково:

– славе св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и Ђурђевдан. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Полога-западне Македоније, из Дробњака-старе Херцеговине и из Метохије. У другој половини 18. и у 19. веку већином из Ваљевске Подгорине и Азбуковице.

Тврдојевац:

– славе св. Јована, Ђурђиц, Михољдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из источне Босне и из Црне Горе, а потом из Колубаре, из Оста у Босни, Ваљевске Подгорине и Азбуковице. А има и Рома – 1892. године 105 тврдојевачких Рома добровољно је примило православну веру, раније били мухамеданци.

Трлић:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Стефана и Ђурђевдан. Становништво је већином досељено у првој половини 18. века из Ваљевске Погорине, Азбуковице, Баната и околних посаво-тамнавских села.

Трњаци:

– славе св. Николу, св. Јована и Ђурђевдан. Становниство је досељено у другој половини 18. века из Старог Влаха, Босанске крајине и Црне Горе, касније и из околних села. У селу је рођен Милан Муњас, народни херој.

Тулари:

– славе св. Јована, Михољдан, Ђурђевдан, Ђурђиц и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века углавном из Конавла, Босне, Ваљевске Подгорине и Рађевине као и током друге половине 18. и 19. века. У селу су рођени Јуриша Михаиловић, најбогатији Тамнавац и представник Ваљевске нахије на Скупштини у Остружници 1804. године; Коста Михаиловић, учесник Скупстине у Пећанима 1805. године; Милован Зујаловић, један од значајнијих команданата устаничке војске (погинуо у бици на Дубљу) и Урош Везилић, јунак из Првог српског устанка.

Црвена Јабука:

– славе св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином током 18. века из околине Никшића, Дробњака, Бјелопавлића и Ваљевске Подгорине.

Чучуге:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено углавном током 18. и 19. века из Ваљевске Подгорине, Колубаре и Азбуковице.

Шарбане:

– славе св. Николу, Ђурђиц и др. Становништво је досељено углавном у 18. веку из околине Призрена, Срема, Рађевине, Ваљевске Подгорине и Азбуковице.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (21)

Одговорите

21 коментара

  1. estavella

    a selo Pambukovica

  2. estavella

    da li neko ima hroniku sela Pambukovica…

  3. Паљуви, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
    Зашто Паљуви? Из тог села је моја мајка (од Илића) и баба по оцу, очева мајка, од Станојловића. Љуба Павловић ово село у својој књизи назива Паљуси.
    -Доња кладничка села (речица Кладница): Паљуси, Бргуле, Стубленица, Радљево, (мали) Борак, Скобаљ и Шарбане.
    -Паљуси су са обе стране речице Кладнице, на исток од варошице Уб, неравно али не и брдовито, североистоку нагнуто село. Куће су растурене на све стране и разређене на породичне групе. Ипак, према положају села имају два краја: Горњи до Рукладе и доњи до Стубленице.
    -Старе шумске целине Дубраве између Паљува, Јабучја и других села нема данас осим појединачних забрана (ту је и моја шума, оп. Милодан), растурених на све стране и порђаве зиратне земље. Нагло затирање шуме је почело у петом и шестом деценујуму прошлог (19) века, када су све зреле шуме исечене и продате, њихово земљиште отребљено и у зиратну земљу преобрађено.
    -Нека села на тамнавској равници имају мала и џемата, али су разбијеног типа. Окућнице су велике, с кућама и зградама у средини вотњака и са нарочитим путовима. Мале су на на равници, породице по њима растурене и међу друге увучене и тиме и малама дају разбијен тип. Код оваквих села јача повећавање мала допринеће збијању или сашоравању села. Овакава су села: Свилеува, Јабучје, Непричава, Бргуле, Паљуви, Радљево итд..
    -Данашња Стубленица је некада била засеок Паљува, до између 1825. и 1837. године.
    -назив Паљуси (Паљуви) и других места је настало од назива за биље културног, лековитог и разног другог рода. Закључује се да је назив паљуси настао од пасуља, пасуљи-Паљуси.
    -Ханишта су особна имена појединих места у којима су били путнички ханови. Оваквих ханишта има у: Бргулама, Паљувима, Непричави, Такову, Јошеви. Љубинићу и Скели., И Прота Матија помиње да је било оваквих ханова у почетку устанка, да су били турски и да су их Срби у првој побуни одмах отпочели палити, као што је био случај с орашачким ханом у Шумадији.

  4. Паљуви, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића (2).
    Порекло становништва-фамилија Паљува:
    Презиме, време насељавања, одакле су дошли, Крсна слава, напомена.
    -Абазовићи, досељени после 1827. године из Дробњака, славе Савиндан.
    -Андрићи, после 1827. године, Тетово/Стара Србија, Алимпијевдан.
    -Анђелићи, после 1827. године, Дробњака, Ђурђевдан.
    -Васићи, после 1827. године, оближње Врело, Никољдан
    -Глишићи, стара породица, славе Ђурђиц.
    -Драгићевићи, после 1827. године, оближњи Бајевац, Ђурђиц.
    -Дражићи, после 1827. године, Беомужић-Подговрина, Никољдан.
    -Ђорђевићи 1, прва половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.
    -Ђорђевићи 2, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
    -Ђуричићи, после 1827. године, Кланица – колубарски округ, Јовањдан
    -Живковићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.
    -Илићи 2, посе 1827. године, Срем, Никољдан
    -Јаковљевићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.
    -Јовићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан.
    -Јосиповићи и Томићи. Нема других података.
    -Каљевићи, после 1827. године, Бранешци – Стари Влах, Никољдан.
    -Лазаревићи, после 1827. године, оближње Степање, Аранђеловдан.
    -Лукићи, стара породицу, изумрли.
    -Маринковићи, друга половна 18. века, Осладић – Подгорина, Трифундан.
    -Маричићи, прва половина 18. века, Знепоље, Часне Вериге.
    -Марковићи 1, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.
    -Марковићи 2, после 1827. године, Сеча Река-Косјерић, Ђурђевдан, Уљези у Поповиће 1.
    -Матићи, стара, изумрла.
    -Миловановићи, после 1827. године, Жабари у Колубари, Стевањдан, повећа задруга.
    -Милошевићи, прва половина 18. века, Стара Србија, Врачи.
    -Михаиловићи, прва половина 18. века, Пријепоље, Лазаревдан.
    -Павловићи, после 1827. године, Барич-Обреновац, Аранђеловдан.
    -Петровићи, стара, изумрла породица.
    -Петровићи 2, после 1827. године, Сјеница, Ђурђевдан.
    -Поповићи 1, друга половина 18. века, Пива, Ђурђевдан, стара свештеничка породица.
    -Поповићи 2, после 1827. године, Пипери, Аранђеловдан.
    -Поповићи 3, после 1827. године, суседно Јабучје, Јовањдан. Од јабучких Поповића.
    -Радојичићи, друга половина 18. века, Знепоље, Митровдан.
    -Радосављевићи, после 1827. године, Лозница ваљевска, Игњатијевдан.
    -Ракићи, после 1827. године, Причевић-Подгорина ваљевска, Никољдан.
    -Ротквићи, стара породица, Лазаревдан.
    -Симеуновићи, стара породица, Никољдан.
    -Станисављевићи, после 1827. године, Кршна Глава, Лазаревдан.
    -Стевановићи, стара изумрла породица.
    -Танасијевићи, после 1827. године, Полимље, Стевањдан.
    -Томићи и Јосиповићи, друга половина 18. века, Осат, Лазаревдан.
    Све остале, овде непоменуте фамилије у Паљувима су настале из горе наведених фамилија или су се у неком каснијем периоду доселиле у шта спадају и породице Илић 3 из које је моја мајка и Станојловић одакле је моја баба по оцу.

  5. Памбуковица, општина УБ.
    Према књизи Љубе Павловића. “Антропогеографија ваљевске Тамнаве” (1).
    estavella
    9. мај 2012. at 15:52 · Одговор

    da li neko ima hroniku sela Pambukovica…

    Овим желим да одговорима на молбу господина које се представио као “estavella” а уједно да се одужим некадашњем (и мом) шефу станице Топчидер, блаженопочившем Момчилу Балиновцу који је пореклом из Памбуковице, оца Зорана Балиновца бившег државног секретара Министарства правосуђа Републике Србије.
    Памбуковица је брдско и шумско тамнавско село, са обе стране речице Уба. Куће су на плећима брда по џематима, али се у позније доба осећа тежња за силажењем с брда у равнице, где се добија растурен тип. Џемати са леве стране речица Уба су: Дрпићи око цркве и низ Мршинац, Парлог западни део до до Радуше, Јастребовац низ истоимени поток, Буковица низ речицу истог имена до Новака и Чучуга, с десне стране Убаче је Авала по истоименом брду.
    На узвишенијим местима ове равнице нема ни бунара по неким селима, те се много муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Баталаге, Трлић, равнији делови: Чучуге и Памбуковица.
    Има неколико тамнавских села, која су већим делом тамнавска а мањим делом брдска или џематска. Тако је Памбуковица малам Парлогом и Авалом брдска а другим деловима тамнавска.
    У Памбуковици знатан део њеног (црквеног, оп. Милодан) имања заузели су Парложани а и цркви су оставили до 8 ха шумске и нешто мало зиратне земље, која се одржала и до данас. Када је Ј. Вујић у 1827. год. посетио цркву овог села, коју назива Мршиначком црквом, по истоименом потоку, која и данас постоји, нашао је да је црква и онда имала свога имања, на који је плаћала спасијски десетак.
    Читаве породице дешава се, да немају мушких или ни мушких ни женских потомака па су принуђене, да за живота доводе усињенике, уљезе или остављају зетовима са стране. БАЛИНОВЦИ из Памбуковице, највећи богаташи у Горњем крају области, немају ни једног мушког потомка, мада их је до скора било у задрзи тројица браће.
    О Циганима-Ромима, измеђи осталог пише:
    Засеоци, насељени Циганима, имају своје засебне атаре, особеног су типа, са засебним међама и међницима, као: Ивреић и Бањаницама, Песак у Дрену, Дубрава у Грабовцу и Стублинама, Посово у Голој Глави, Цајинац у Кожухару, Дубрава у Јабучју, Рукладама и Рубрибрези, БУКОВИЦА у ПАМБУКОВИЦИ, Богдановица у Такову, итд.
    Следи порекло фамилија у Памбуковици…

  6. Памбуковица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића (2).
    Порекло становништва-фамилија Памбуковице:
    Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
    -Балиновци, друга половина 18. века, Балиновић у Подговрини, Јовањдан.
    -Вујићи, друга половина 18. века, Вујиновача-Подговрина, Никољдан.
    -Глишановићи-Сакићи*. У ово село их је довео њихов сродник, чувени калуђер из прве половине19. века при манастиру у оближњем Докмиру, Јоасаф. Јоасаф је још за живота уредио, да му потомци остану свештеници, што су и данас. Јоасаф је у околно село (Совљак) населио Георгијевиће-Протиће и Глигоровиће-Бранковиће (за њих пише да су из Мојковића у Рађевини и да славе Јовањдан)
    -Грујичићи, после 1827. године, Беомужевић – Подговина, Јовањдан. Иста породица, односно њен један део, се населио у исто време и Брезовицу.
    -Дрпићи, прва половина 18. века, Обајгора – округ Ужички, Лучиндан.
    -Ђукићи, друга половина 18. века, Робељ у Подгорини, Јовањдан.
    -Ђуртовићи. прва половина 18. века, Горње Кошље – Азбуковица, Ђурђевдан.
    -Жујовићи, после 1827. године, Аранђеловдан, свештеничка породица, уљези у Бурмазе.
    -Јањићи, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Никољдан, задружна кућа.
    -Јеремићи, после 1827. године, Пљевље, Лучиндан.
    -Капетановићи, прва половина 18. века, Босна, Стевањдан. Они тврде да воде порекло од босанске властелинске куће Капетановића, чији су преци примили ислам, а многи остали и православни.
    -Кованџићи, после 1827. године, Ријека-Полимље, Лучиндан.
    -Лукићи, после 1827. године. Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Михаиловићи, прва половина 18. века, Колашин, Аранђеловдан.
    -Моловићи, прва половина 18. века, Н. Жупа, Лучиндан. *Моловићи су потомци Пауна Моловића – Жупљанина, насељеног на Авали и одатле одсељеног у Бежанију код Земуна. По његовом имену назвала се Авала Паунова Буковица, а после Паун Буковица и, на крају, Памбуковица.
    -Нинковићи, прва половина 18. века, Дрлаче у Азбуковици, Јовањдан.
    -Петровићи, после 1827. године, Бобова-Подгорина, Ђурђиц.
    -Попадићи, друга половина 18. века, Кунице у Подгорини, Стевањдан.
    -Пошарци, прва половина 18. века, Пошара код Ваљева, Ђурђиц.
    -Ранковићи, после 1827. године, Ст. Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Сакићи-Глишановићи, друга половина 18. века, Ст. река у Подгорини, Никољдан. *Већ описано код Глишановића.
    -Ситарице, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.
    -Црначићи, прва половина 18. века, Црнча у Азбуковици, Ђурђевдан.

  7. Руклада (Љуба је у својој књизи назива Рукладе), општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
    Руклада је на југ од варошице Уба, око истоимене речице и речице Кладница, неравног, али не и брдовитог изгледа, с растуреним кућама на све стране, где се распознају мали џемати.
    Са југа се граничи са Село Лајковцем и Рубрибрезом, југозападом са Непричавом, са истока Јебучјем, северо-истока Паљувима, севера Мургашем и са запада Бајевцем. Некада је Руклада била заселак Мургаша да би на другом месту писало да је Руклада настала самостално пре 300 (сада већ 400) година на раније несталим местима или местима која нису била насељена. Према Мемоарима проте Матеје Ненадовића за време напада Турака мештани из околних насеља бежали на подручје атара Руклада, јер се народ склањао по шумама, јаругама, пошумљенима долинама где се народ задржавао докле не би опасност, која је претила животу, престала. Отуда се један крај у Рукладама зове Збеговиште.
    У повише села у области има циганских породица које су се потпуно претопиле у Србе. Ове породице су се потпуно измениле, изгубиле су боју лица, говор, начин живота и занимање. Једна од таквих породица је и Милосављевић из Рукладе. У атару Дубрава, између Јабучја и Рукладе, постоји ромско насење, који су се, такође, на одређен начин посрбили, имају српска имена и презимена и славе Крсну славу, оп Милодан.

    Порекло становништва-фамилија села Руклада:
    Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

    -Андрићи и Ивановићи, нема других података. Видети Ивановићи-Андрићи.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Попучке код Ваљева, Јовањдан.
    -Вучетићи и Шукићи, нема других података. Видети Шукићи и Вучетићи.
    -Грубићи, стара породица, изумрла.
    -Ђокићи 1, после 1827. године, Велишевци-Колубара, Стевањдан.
    -Ђокићи 2, после 1827. године, Слатина-Чачак, Ђурђиц.
    -Ђурђевићи, друга половина 18. века, Јакаљ-округ Ужички, Јовањдан.
    -Ивановићи-Андрићи, друга половина 18. века, Крчмар-Колубара, Аранђеловдан.
    -Костићи, стара породица, Јовањдан.
    -Милосављевићи, после 1827. године, Наномир-Колубара, Св. Василије, циганско-ромског порекла.
    -Минићи, после 1827. године, суседни Паљуви, Никољдан.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Стари Влах, Св. муч Мина-Св. Краљ Стефан Дечански.
    -Недељковићи, после 1827. године, Јеловик-Округ ужички, Ђурђевдан.
    -Петковићи, друга половина 18. века, суседна Непричава, Никољдан.
    -Ранисављевићи, после 1827. године, Крајина, Аранђеловдан.
    -Ранковићи, после 1827. године, Крајина, Аранђеловдан.
    -Сарићи, после 1827. године, Славковица-Колубара, Лазаревдан.
    -Сережевци, после 1827. године, Табановић-Колубара, Света Петка.
    -Стакићи, после 1827. године,Мајиновић-Ваљево, Алимпијевдан.
    -Стојаковићи, друга половина 18. века, Дрлаче-Азбуковица, Лучиндан.
    -Шукићи и Вучетићи, друга половина 18. века, Голубац-Колубара, Лучиндан.

  8. estavella

    Postovani Milodane, hvala za informacije o Pambukovici. Citao sam ja knjigu o Tamnavi i Podgorini, nego ne mogu da nabavim tu knjigu tj. hroniku tog sela.
    Istrazujem rodoslov pa mi jedan krak vuce u familiju Balinovac. Iz Arhive imam ceo popis iz 1863, cak i tefter iz 1831, celu familiju jedino ne mogu da nadjem vezu izmedju svog cukundede Bogosava Balinovca (1879-1942) i starijih, tj.ko mu je otac pa se nadam da ce u knjizi i hronici o skoli u Pambukovici pisati ime njegovog oca uz njega, kao sto sam pronasao sve svoje za selo Gola Glava jer smo rodom odatle,a imaju lepu monografiju o njemu. Hvala Unapred Nenad

  9. Мургашп, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
    Мургаш је село у непосредној близини Уба. На југоистоку се граничи са Рукладом, са истока Паљувима, североистока Стубленицом, севера Трњацима и Убом, северозапада Звиздаром, западом Тврдојевцем, југозападом Врховинама и на југу са Бајевцем.
    Мургаш је са леве стране речице Кладнице, јужно од варошице Уба, неравно али не и брдовито село са нагибом ка југу. Сеоске куће су растурене на све стране по странама појединих брегова, једва да на понеком има их по неколико у групи.
    Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што сее тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга али и Алија (Алије, део Мургаша). У Мургашу, као и Руклади и још неким селима, постоје области као привремена станишта локалног становништва за време ратова или каквих општих покрета за време турске владавине. Таква места су била по шумама, јаругама и пошумљеним долинама и по њима се наорд задржавао, докле не би опасност, која је претила животу, престала. Тако постоји Збеговише и у Мургашу.
    Пре око 200 (сада већ 300) година суседно село Трњаци су постали посебно село а дотле су били засеок Мургаша.
    Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века: Хаџи Рувима из Бабине Луке, Грбовића из Мратишића и Даниловића из Мургаша знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства налазили а види се да су дуго између себе и одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале.
    Од Карауле па до Саве, дуж старог пута, у скоро сваком селу, са једне и са друге стране пута, насељени су Жупљани, којима беше у задатку да чувају пут и да својим угледнијим братственицима буду на руци при каквој већој опасности. Савска села; Ушће, Забрежје, Звечка и стара Бресква беху насељена њиховим породицама, којима беше у задатку, да обезбеде прелаз и пренос ратних и војничких потреба. Па не да су се ове угледне породице пазиле, да имају обезбеђену везу за своје политичке циљеве с аустријским властима, пазиле су, да, ако би их потреба нагнала да се селе у прекосавске области, и у тамошњим прекосавским селима имају својиг братственика. Отуда и данас постоје везе села, са обе стране реке Саве, са оне стране у Прогарима, Бољевцимља, Ашањи, Купинову и Јакову беху опет намештени Жупљани. Одржавањ веза, насељавање братственика, осигуравање пута, обезбеђивање превоза и осиграње склоништа у прекосавским селима за рачун кућа Грбовића и Хаџића вршили су њихови најближи сродници ВУКОМАНОВИЋИ, потоњи ДАНИЛОВИЋИ, насељени у МУРГАШУ, с јужне стране Уба.

    Порекло становништва-фамилија села Мургаш:
    Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
    -Бранковићи, друга половина 18. века, Миличиница-Подгорина, Никољдан.
    -Вукомановићи, друга половина 18. века, Дробњаци, Петровдан и Лучиндан, уљези у праве Вукомановиће.
    -Грујићи, стара породица, Св. Василије.
    -Ђукановићи, друга половина 18. века, Стубао, Св. Василије.
    -Ђурићи, после 1827. године, Заовине у Старом Влаху, Ђурђевдан.
    -Зебићи, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Лазаревдан. Истовремено се доселили и у Гвозденовић, такође општина Уб.
    -Ивковићи, после 1827. године, суседни Бајевац, Ђурђиц. Од породице Колаковић из Бајевца.
    -Јовановићи 1, друга половина 18. века, Кремна у Старом Влаху, Јовањдан.
    -Јовановићи 2, друга половина 18. века, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
    -Лукићи, после 1827. године, Шљивовица-Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Маринковићи, друга половна 18. века, суседни Бајевац, Стевањдан, уљези у Цвејиће-дошли на имање у Мургашу.
    -Матићи, после 1827. године, Рајковић у Колубари. Аранђеловдан.
    -Милошевићи-Танасковићи, видети Танасковићи-Милошевићи.
    -Николићи, друга половна 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Пантелићи 1, после 1827. године, Млаковиште код Ужица, Св. Василије. Велика и углдена породица.
    -Пантелићи 2, после 1827. године, суседни Бајевац, Стевањдан.
    -Радојевићи, после 1827. године, Радановци, околина Ужица, Ђурђевдан.
    -Ранковићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.
    -Танасковићи-Милошевићи, друга половина 18. века, Јеловик, околина Ужицам, Ђурђиц.
    -Ћираковићи, друга половина 18. века, Рајковић-Колубарски, Ђурђевдан.
    -Ћумурлија(Тодоровићи)*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан. *Ћумурлије је надимак старих Вукомановића и Даниловића, остао до данас као презима и име у крају Мургаша, који је био њихов. Непосредни потомци старих и угледних Даниловуића замрли у мушкој линији а у женској их има и данас.
    -Шкорићи, после 1827. године, Босна, Јовањдан.

  10. estavella-Nenad!
    Не знам колико Ти ја ту могу помоћи. Све што је писало у књизи Љубе Павловића о Памбуковици пренео сам.
    Ако имаш попис из 1863. године онда није тешко да се нађе копча Твог деде са својим прецима. То се може установити само на следећи начин:
    1. Хроника села (под условом да је написана и објављена) по могућству са исписаним родословима, као што је то Воја Миљанић описао за Јaбучје и још неколико села и општини Лајковац.
    2. Црквене књиге.
    3. Школске књиге.
    Не знам где живиш, али, ако је то у Србији није никакав проблем доћи до телефона Месне заједнице, цркве или школе и питати да ли постоји хроника села Памбуковица.
    Био сам вечерас на званичном сајту општине Уб, веома су сиромашни са историјским подацима.
    Толико за почетак.
    Поздрав!