Порекло становништва у селима општине Уб (Колубарски округ)
Бањани:
– славе св. Николу, св. Јована и др. Становништво је углавном досељено из Ваљевске Подгорине, рудничког краја, Рађевине и Јадра и др. (У Засеоку Иверић налази се највеће ромско насеље у убској општини.
Богдановица:
– славе св. Петку, Ђурђевдан и др. Становништво је делом староседелачко, а већином досељено из разних крајева Србије.
Бргуле:
– славе св. Јована, св, Арханђел, св. Николу, Ђурђиц, Ђурђевдан и др. Досељено махом у другој половини 18. и током 19. века, из разних крајева српских земаља (Колубаре, Ваљевске Подгорине, Рађевине, Азбуковице, Црне Горе, Старог Влаха и др.)
Брезовица:
– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Јована и Ђурђиц. Становништво је досељено из села Брезне у рудничком крају током прве половине 18. века (многољудна фамилија Сокића, старином из околине Приштине) и у 19. веку углавном из Ваљевске Подгорине.
Врело:
– славе св. Јована, св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и др. Староседелачко и већином досељено у 18. веку из Ваљевске Подгорине, Азбуковице, Рађевине, Колубаре и др. У селу су рођени Божидар Божа Грујовић (право име Теодор Филиповић), професор харковског универзитета, уставописац и први секретар Правитељствујушћег совјета. Михајло Грујовић (брат Божидаров), такође секретар истог совјета и преседник суда у Крагујевцу, Живојин Симић филозоф, филолог и публициста и Прибислав Симић теолог и некадашњи декан Богословског факултета Српске православне цркве. Село је познато и по породици Буковчић, одгајивачима и дресерима коња, са којима је учествовала у бројним, нарочито вестерн филмовима.
Врховине:
– славе св. Јована, св. Луку и св, Арханђела. Становништво је досељено у 18. веку и касније углавном из Колубаре, Рађевине и Црне Горе.
Вукона:
славе: св. Јована, св. Николу и др. Становништво је досељено у 18 и 19. веку из Старе Србије, Рађевине, из црногорских брда и Ваљевске Подгорине. У селу је рођен Павле Белопавловић, пореклом из Бјелопавлића, позната личност из времена Првог српског устанка, устанички заповедник Шабачке тврђаве одмах након ослобођења од Турака 1804. године.
Гвозденовић:
– славе св. Мину, св. Јована, св. Ђорђа, св. Лазара, Ђурђиц и др. Досељено углавном током 18. века из Старе Херцеговине-Дробњаци, из Баната, Старог Влаха, Азбуковице, Колубаре и др.
Гуњевац:
– славе св. Николу, св. Јована, св. Арханђела и др. Становништво је већином досељено у другој половини 18. века из ужичког и колубарског краја као и из околних села.
Докмир:
– славе св. Николу, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином у 18 и 19. веку из Старог Влаха и Колубаре. Село је више пута страдало у земљотреса, пожара и труских пустошења. Познато је по школи који је основао калуђер Јоаким где се изучавало писање, читање, црквено појање, сликарство, резбарство, каменорезаштво.
Звиздар:
– славе св. Николу, св. Јована, св. Луку и др. Становништво је досељено већином из Ваљевске Подгорине и Колубаре, а мањим делом из Старог Влаха, Босанске крајине, источне Босне из околине Оста, Азбуковице и др.
Јошева:
– славе св. Врачи, св. Николу и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Метохије (оснивачи села старином из Пећи), црногорских Брда-Бјелопавлића и касније у 18. и 19. веку из Ваљевске Подгорине, Рађевине и др.
Каленић:
– славе св. Николу, Ђурђевдан, св. Арханђела, Митровдан и др. Становништво је досељено већином у 18. веку и делом у 19. веку из Бирча-источна Босна, Азбуковице и Ваљевске Подгорине.
Калиновац:
– славе св. Јован, Митровдан, Ђурђевдан и св. Никола и др. Становништво је углавном досељено у 18. и делом у 19. веку из Ваљевске Подгорине, Бирча-источне Босне, Старог Влаха, околних насеља и др.
Кожуар:
– славе св. Николу, Митровдан, св. Јована и др. Становништво је досељено већином почетком 18. века и делимично у другој половини 18. века и током 19. века. (из Македоније бројна фамилија Брдаревићи), Ваљевске Подгорине, Посавине. Има и несто Рома. У селу је рођен кнез тамнавски Вићентије Брдаревић, знаменита личност из Другог српског устанка, и филолог Јанко Лукић, професор велике школе у Београду.
Кршна Глава:
– славе св. Игњатија, св. Стефана и св. Јована. Становништво је досељено већином у 18. веку и делимично у 19. веку из Старог Влаха, Ваљевске Подгорине и Рађевине.
Лисо Поље:
– славе св. Лазара, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у другој половини 18. века и у 19. веку из Старог Влаха, Ваљевске Подгорине, Рађевине и др.
Лончаник:
– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Јована, Ђурђиц, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и већином досељено током 18. и делимично у 19. веку из (црногорских Брда- племе Кучи), Старог Влаха и Ваљевске Подгорине. У селу је рођен Витомир Вулетић, историчар и професор руске књижевности на Универзитету у Новом Саду.
Милорци:
– славе св. Николу, св. Врачи, св. Луку и Ђурђевдан. Становништво је досељено у другој половини 18. века углавном из Црвене Јабуке ( старином већином из Дробњака-старе Херцеговине, Старог Влаха), и током 18. и 19. века највећим делом из Ваљевске Подгорине.
Мургаш:
– славе св. Јована, Ђурђевдан и Ђурђиц. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Никшића – старе Херцеговине, и у другој половини 18. и делимицно у 19. веку из Колубаре, Старог Влаха, Ваљевске Подгорине и др. У селу је рођен Павле Даниловић, знаменита личност из времена Другог српског устанка.
Новаци:
– славе св. Николу, Ђурђиц, Михољдан и др. Становништво је досељено већином у 18. и делимично током 19. века углавном из Старог Влаха, Колашина-Црне Горе, Ваљевске Подгорине и оближњих тамнавских села.
Паљуви:
– славе св. Лазара, св. Врачи, Ђурђиц, св. Николу и Часне Вериге. Становништво је староседелачко и досељено у 18. веку махом из Старе Србије, Знепоља-околине Сурдулице, и из источне Босне-околина Осата. У селу има и нешто ромске популације.
Памбуковица:
– славе св. Јована, св. Луку, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из околине Никшића, Колашина, ужичког краја, Босне, Азбуковице, у другој половини 18. и у 19. веку углавном из Ваљевске Подгорине.
Радљево:
– славе св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века из Семберије-околине Бијељине, са Косова и из Колубаре и у другој половини 18. и током 19. века, махом из Ваљевске Подгорине, Срема и др.
Радуша:
– славе св. Јована, св. Николу и др. Становништво је досељено етапно, најпре и најмасовније у првој половини 18. века из Мораче у Црној Гори, Метохије (из околине Пећи), ужичког краја и Азбуковице, а потом у другој половини 18. и током 19. века из Колубаре, Осата-источне Босне и др. У селу је рођен Божа Николајевић, књижевник и Светомир Николајевић, историчар, универзитетски професор, академик и политичар.
Руклада:
– славе св. Луку, св, Арханђела, св. Јована и св. Николу. Становништво је досељено у 18. и 19. веку углавном из Колубаре и мањим делом из Старог Влаха и других области српских земаља. А има и нешто ромске популације.
Слатина:
– славе св. Николу, Михољдан и др. Становништво је староседелачко и већином досељено у првој половини 18. века из источне Босне, Полимља и Азбуковице, и касније у другој половини 18. и у 19. веку из Старог Влаха, Оста у Босни и Ваљевске Подгорине.
Совљак:
– славе св. Јована, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у 18. веку из Ваљевске Подгорине, источне Босне, Рађевине и др. У селу су рођени Лазар Георгијевић, један од виђенијих Срба свога доба и учитељ прота Матија Ненадовић, Бранислав Брана Петронијевић, знаменити српски и европски филозоф. У селу је живео и Максим Крстић (родом из Босне), војвода и кнез рађевски, соколски и зворнички, српски добротвор и јунак из бојева против Турака.
Стубленица:
– славе св. Јована, св. Николу св. Арханђела и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века углавном са Косова и касније током читавог 18. и у 19. веку из Ваљевске Подгорине, Колубаре, Рађевине и других области.
Таково:
– славе св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и Ђурђевдан. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Полога-западне Македоније, из Дробњака-старе Херцеговине и из Метохије. У другој половини 18. и у 19. веку већином из Ваљевске Подгорине и Азбуковице.
Тврдојевац:
– славе св. Јована, Ђурђиц, Михољдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из источне Босне и из Црне Горе, а потом из Колубаре, из Оста у Босни, Ваљевске Подгорине и Азбуковице. А има и Рома – 1892. године 105 тврдојевачких Рома добровољно је примило православну веру, раније били мухамеданци.
Трлић:
– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Стефана и Ђурђевдан. Становништво је већином досељено у првој половини 18. века из Ваљевске Погорине, Азбуковице, Баната и околних посаво-тамнавских села.
Трњаци:
– славе св. Николу, св. Јована и Ђурђевдан. Становниство је досељено у другој половини 18. века из Старог Влаха, Босанске крајине и Црне Горе, касније и из околних села. У селу је рођен Милан Муњас, народни херој.
Тулари:
– славе св. Јована, Михољдан, Ђурђевдан, Ђурђиц и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века углавном из Конавла, Босне, Ваљевске Подгорине и Рађевине као и током друге половине 18. и 19. века. У селу су рођени Јуриша Михаиловић, најбогатији Тамнавац и представник Ваљевске нахије на Скупштини у Остружници 1804. године; Коста Михаиловић, учесник Скупстине у Пећанима 1805. године; Милован Зујаловић, један од значајнијих команданата устаничке војске (погинуо у бици на Дубљу) и Урош Везилић, јунак из Првог српског устанка.
Црвена Јабука:
– славе св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином током 18. века из околине Никшића, Дробњака, Бјелопавлића и Ваљевске Подгорине.
Чучуге:
– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено углавном током 18. и 19. века из Ваљевске Подгорине, Колубаре и Азбуковице.
Шарбане:
– славе св. Николу, Ђурђиц и др. Становништво је досељено углавном у 18. веку из околине Призрена, Срема, Рађевине, Ваљевске Подгорине и Азбуковице.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
30. јануар 2013. у 00:06
Милодан
Трњаци, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
Трњаци су село поред Уба. Са јужне стране граничи се са Мургашем, југоситочне са Паљувима, источне са Стубленицом, са севера и северозапада са Убом и са западне стране са Звиздаром. Некада предграђе Уба да би се сада, ширењем ове вароши, скоро утопило у Уб.
Убска општинска заједница је, пише Љуба Павловић, у Трњацима и око варошице, више у зиратној земљи него шумској и даје се под закуп, где закупна цена иде у општинску касу.
У Вуковим харачким тефтерима из 1818. године од 80 данашњих села ове области помињу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку недостају многа данашња села међу којима је и село Трњаци, које је, узгред буди речено, раселица села Мургаш.
Нека села су добила називе које опомињу на шумско дрвеће. У таква села спадају у Трњаци (по трњу, оп. Милодан).
Порекло становништва-фамилија села Трњаци:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Вићентићи, после 1827. године, Маркова Црква у Колубари, Никољдан.
-Вуковићи, после 1827. године, Комирић у Рађевини, Никољдан.
-Деспићи, после 1827. године, Дубица, Никољдан.
-Дражићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
-Ерчићи и Живановићи 1. Видети Живановићи 1 и Ерчићи.
-Живановићи и Ерчићи, друга половна 18. века, Чајетина-Стари Влах, Лучиндан.
-Живановићи 2, после 1827. године, Голубинци-Срем, Јовањдан.
-Јовановићи 1, друга половина 18. века, Пива, Ђурђевдан.
-Јовановићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.
-Котуровићи, после 1827. године, Јабланица у Крајини, Никољдан.
-Лазићи, после 1827. године, Чајетина-Стари Влах, Аранђеловдан.
-Лукићи, друга половина 18. века, Јаребице у Јадру, Михољдан.
-Мајкићи, после 1827. године, Лика, Никољдан.
-Марковићи, друга половина 18. века, Његуши, Стевањдан.
-Милетићи,после 1827. године, Мокра Гора-Стари Влах, Јовањдан.
-Миловановићи, после 1827. године, оближње Јабучје, Св. Василије.
-Николићи, после 1827. године, Крајина, Никољдан.
-Петровићи, после 1827. године, Комирић-Рађевина, Никољдан.
-Поповићи, после 1827. године, Дубица, Никољдан.
-Радојичићи, после 1827. године, Мокра Гора-Стари Влах, Никољдан.
-Симићи, после 1827. године, Сиј. Река-округ Ужички, Аранђеловдан.
-Станишићи, после 1827. године, Бучје у Полимљу, Никољдан.
-Стојаковићи, после 1827. године, облужње Рукладе, Лучиндан.
-Тимотијевићи, после 1827. године, Мокра Гора-Стари Влах, Ђурђиц.
-Штрпци, после 1827. године, Лика, Никољдан.
30. јануар 2013. у 23:44
Милодан
Врховине, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
Једна од притока Колубаре, Кладница, речица, која постаје од неколико потока и извораца села Гвозденовића и Врховина. Кладница је мала река, широке долине, чија је лева обала терасаста и поступно прелази у раван а десна вискоа и доста стрма или под самом речицом или даље од обале, као у Јабучју, Радљеву, Борку.
Каменичке и Љутичке заједнице у Шешовици, у простору од преко 130 хаектара опет су шумске заједнице, али лошије од Коцељевачке шуме. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле су заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.
Врховине су на запад од Бајевца испод словачких шума, брдовито и неравно село, с кућама уз сеоске потоке, које се уздижу у на саму словачки косу. У селу су три џемата: Шљивачки у потоку Виљарицу и до Бајевца, Кесерески уз Жуњевачу и средином села и Грезалски до Гвозденовића.
Сточарство је замимање сваког сељака али нигде није претежније од земљорадње на тамнавским просторима. Сточарска села су Бајевац, Врховине, Степање и Гвозденовић.
У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као највећу светињу, а све мале имају у средини села своју Букорску Границу, код које у сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.
Имена села која би опомињала на културно и друго биље разног рода, између осталих су и Вињарица (Врховине).
Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке, и Старо Гробље. Бобија и умки има у сваком селу, а називи Бобија, дата бреговима, као особна имена имамо у, измађу осталих села, и у Врховинама.
У Врховинама, у долини Шљивачког Потока, њиве, вотњаци и стране појединих брда пуне су кремења и разних камених алатки, које сваки сељак разликује од сличног природног камења.
Село је у области географска целина. Изузеци од овог правила врло су ретки и где их се буде нашло, сељак са стране такве делове села не урачунава у заједницу с главним селом. Врховине једним делом прелазе у Рогај, колубарску приточицу због чега суседна колубарска села и зову тај део другим именом.
Порекло становништва-фамилија села Врховине:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Бирманци, друга половина 18. века, Срем, Јовањдан.
*Бирманци су са Пиве одсељени у Срем, па се отуда вратио неки Јово Бирманац, наредник у добровољцима и населио у Врховинама и некако рано изашао на (добар) глас, те су му потомци бивали и свештеници.
-Бојићи. после 1827. године, суседно Степање, Ђурђевдан, уљез у Кесере.
-Грезалци, друга половина 18. века, Горњи Лајковац у Колубари, Ђурђевдан. У првој половини 18. века у Село Лајковац досељени Грезалци, иста фамилија.
-Ђокановићи, после 1827. године, Никшићка Жупа, Лучиндан.
-Ђорђевићи, друга половина 18. века, Коњуша у Рађевини, Ђурђевдан.
-Живковићи, дрга половина 18. века, Пауни-Ваљево, Јовањдан.
-Иконићи, прва половина 18. века, Риђани у Цној Гори, Аранђеловдан.
*Икониће су доселили и населили Даниловићи из Мургаша и увек су били раније у неком сродству са њима.
-Јозићи-Нешковићи, видети Нешковићи и Јозићи.
-Кесери, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Ђурђевдан.
-Маринковићи, друга половина 18. века, Доња Буковица-Азбуковица, Св. Јоаким и Ана.
-Марковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица-Подгорина, Јовањдан.
-Мијаиловићи, друга половина 18. века, Земун, Јовањдан.
-Недићи и Пејићи. Видети под Пејићи и Недићи.
-Нешовићи и Јозићи, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.
-Пејићи и Недићи, друга половина 18. века, Бастав-Рађевина, Јовањдан.
-Радивојевићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан, уљези у Кесере.
-Радовановићи, друга половина 18. века, Медошевац код Вреоца, Јовањдан.
-Трифуновићи, друга половина 18. века, Равње у Колубари, Св Стефан Дечански.
-Шљиваци, друга половина 18. века, Шљивова-Рађевина, Јовањдан.
1. фебруар 2013. у 01:07
Милодан
Стубленица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
Стубленица се граничи са јужне стране Паљувима, југоисточне и источне Радљевом, са севера се граничи са селом Шарбане, северозападне Црвеном Јабуком (Богдановицом), западне Трњацима и југозападне Мургашем.
Стубленица заједно са Паљувима, Јабучјем, Радљевом, Скобаљем, Малим Борком, Шарбанама и Бргулама спада у доња кладничка (речица Кладница) села.
Стубленица је раселица села Паљуви. Претпоставља се да је до одвајања дошло између 1825. и 1835. године. Земљиште је неравног и осипа се према реци Убу и сеоским потоцима. Сеоске куће су средином сеоског атара дуж сеоског пута и разређена на два велика краја, Горњу Стубленицу до Паљува и Доњу Стубленицу ка Радљееву. Не помиње се у Вуковим харачким теферима што ће рећи да у то време није била одвојена од Паљува. Претпоставља се да је име добило по опомињању на воде, уосталом као и оближње Стублине.
За цркву у Стубленици прича се, да је била на Провалијама и да су на Ускрс, за време службе, и поп и ђаци и сав у цркви присутан народ наједанпут утонули у земљу, и да се због тих великих годовних (годишњих) празника чује на Провалијама и данас подземно појање потонулог света, због чега истих дана силан свет из села и околине излази на то место и моли се Богу.
Порекло становништва-фамилија села Стубленица:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Адамовићи, после 1827. године, Котешица, Никољдан, доводац уз матер.
-Антонијевићи, друга половина 20. века, Стубао у Подгорини, Јовањдан.
-Благојевићи, друга половина 20. века, Оглађеновац-Подгорина, Алимпијевдан.
-Божићи, друга половина 20. века, Дупљај у Колубари, Лучиндан.
-Васиљевићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
-Велимировићи 1, после 1827. године, Бах. у Колубари, Аранђеловдан.
-Велимировићи 2, после 1827. године, Кремна-Ужице, Јовањдан.
-Витићи, после 1827. године, Гуњаци-Азбуковица, Јовањдан.
-Глишићи, после 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.
-Гођевци, после 1827. године,Пријездићи у Колубари, Лазаревдан.
-Дамњановићи, друга половина 18. века, Козличић-Колубара, Св. Роман.
-Зарићи 1, друга половина 18. века, Балиновић-Подгорина, Јовањдан.
-Зарићи 2, после 1827. године, Срем, Јовањдан и Алипијевдан, уљез у Зариће 1.
-Иванковићи, прва половина 18. века, Суводања-Подгорина, Јовањдан.
-Ивановићи, друга половина 18. века, Дупљај у Колубари, Ђурђевдан.
-Исаиловићи, друга половина 18. века, Мојковићи-Рађевина, Стевањдан.
-Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан.
-Јевтићи 2, после 1827. године, Душковци-округ Ужички, Никољдан, уљез у Николиће.
-Лазићи, прва половина 18. века, Косово, Никољдан.
-Матићи 1, друга половина 18. века, Седлари-Подгорина, Никољдан.
-Матићи 2, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Јовањдан.
-Милановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
-Михаиловићи, после 1827. године, Косово, Ђурђиц.
-Негићи, после 1827. године, Јабучје, Ђурђиц и Јовањдан, уљези у Николиће.
-Недељковићи, после 1827. године, Сељани у Полимљу, Никољдан, уљези у Лазиће.
-Николићи 1, прва половина 18. века, Приштина, Јовањдан.
*Николићи у потомци Малог Николице и његових пет синова и зову се још: Ивановићи, Миловановићи, Живановићи, Леонтићи, Мирковићи, Јанковићи, Алимпијевићи и Косанићи и живе у Горњем Крају, до Паљува.
-Николићи 2, после 1827. године, Баталаге, Ђурђиц.
-Новаковићи, после 1827. одине, Пријездићи у Колубари, Никољдан.
-Павловићи, после 1827. године, Ликодра у Рађевини, Алимпијевдан.
-Радивојевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.
-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Котешица у Колубари, Јовањдан.
-Радовановићи 2, после 1827. године, Паљуви, Св. Врачи.
-Ракићи, прва половина 18. века, Звечан-Косово, Ђурђевдан.
*Ракићи су врло стара, никад дељена, необично богата и велика задруга у којој се деоба никад није могла извршити, што је редак случај ове породице, који би могао доживети и претурити 45. годину.
-Рафаиловићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
-Спасојевићи, после 1827. године, Славковица у Колубари, Ђурђиц.
-Стајчићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Аранђеловдан.
-Тадићи, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
1. фебруар 2013. у 22:01
Милодан
Радљево, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
Радљево се са јужне стране граничи са Јабучјем, источне са Скобаљем и Малим Борком, североисточне са Каленићем, са севера Бргулама, са севорозапада селом Шарбане, запада Стубленицом и југозапада Паљувима.
Села немају шума око кућа него по крајевима њива и долинама река и речица. Суднице, школе, цркве, механе, нису у средишту села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служе за више оближњих села. Таква села су: Свилеуха, Врело, РАДЉЕВО, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд.
Радљево је на Кладници, на југ од Бргула, неравног али не и брдовитог изгледа. Куће су по странама брда, растурене и разређене по три џемата: Горњи до Јабучја, Доњи до цркве и Церовица до Скобаља.
Српска имена која су настала од презимена разрођених породица (ја бих рекао да је обрнуто, презимена од имена, оп. Милодан), или од мушких или женских имена и надимака је, између осталих и Радљево.
Селиште има свако село, само се различито зове. На сваком селишту су сачувани трагови живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељено. Особна имена селишта су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Старо Воће и Паланка. Ненасељено Старо Село, за разлику од Јабучја и других села, се налази у Радљеву али и у још неким селима.
Маџарска чаршија је у Бргулама до Радљева, на Пљоштаници, на месту где су данас Поповића куће. И ово је зиратно поље, на коме су се плугом и мотиком нашли многи стари бунареви гвожђа, оружжја и алат. И данас се један део овог поља или не може или се тешко и пажљиво зирати због многог камена и цигле, која се налазе у земљи. Сељаци причају да је била велика чаршија, која је имала своју цркву у Шимнатици и ишла манастиру у Лисо Поље.
Радљево је пре 200 (сада већ 300) година постало као раселица Бргула.
Следи порекло фамилија…
1. фебруар 2013. у 23:43
Милодан
Порекло становништва-фамилија села Радљево:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Аћимовићи и Поповићи. Видети Поповићи и Аћимовићи.
-Бандулићи, прва половина 18. века, Крчмар у Колубари, Ђурђевдан.
-Бумбићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Никољдан, иста фамилија се у исто време доселила и у суседни Каленић и сродници су.
-Витли, после 1827. године, Добановци у Срему, не славе, нововерци.
-Влајићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Аранђеловдан.
-Достанићи и Малетићи. Видети Малетићи и Достанићи.
-Ђорђевићи, после 1827. године, Паљуви, Аранђеловдан, доводци уз матер.
-Ђурђевићи, после 1827. године, Бргуле, Никољдан, доводци уз матер.
-Зарићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђиц.
-Илићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.
-Јанковићи, после 1827. године, суседне Шарбане, Јовањдан, доведени уз матер.
-Јовановићи,после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљез у Бандулиће.
-Ковчини, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.
-Кокановићи и Павловићи. Видети Павловићи и Кокановићи.
-Малетићи и Достанићи, прва половина 18. века, Косово, Ђурђевдан.
-Марићи, прва половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Стевањдан.
-Михаиловићи,после 1827. године, Уб, Мала Госпојина.
-Обрадовићи, после 1827. године, Галовићи-Ужице, Стевањдан.
-Павловићи и Кокановићи, прва половина 18. века, Бијељина, Ђурђевдан.
-Панићи, друга половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Лазаревдан.
-Петровићи, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.
-Поповићи и Аћимовићи, прва половина 18. века, Нова Варош, Св. Врачи, стара свештеничка породица.
-Радивојевићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Лучиндан.
-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Јабучје, Ђурђиц, прешли уз матер.
-Ратковићи, после 1827. године, Пљевље, Ђурђевдан. У исто време део фамилије се доселио у Забрежје, занатлијксе породице.
-Ристићи, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Никољдан.
-Симанићи и Ивковићи, прва половина 18. века, Пива, Јовањдан.
-Станојевићи, после 1827. године, Рађево Село у Подгорини, Ђурђевдан.
-Степановићи, после 1827. године, Бела Крајина, Игњатијевдан.
-Фаркаши, после 1827. године, Дебрецин, не славе, Маџари.
-Чолићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
Радљево се због куге раселило и од садашње цркве растурило на све стране. Из истих разлога покретала су се села: Скела, Ушће, Трлић (Добрић) и др.
2. фебруар 2013. у 21:54
Милодан
Каленић, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића.
Каленић са југоисточне стране граничи са Малим Борком, једним мањим делом са источне стране са селом Дражевац – раздваја их Колубара-Пештан, са североисточне стране се граничи са селом Пољане (општина Обреновац), са севера и северозапада Бргулама и са запада Радљевом.
Проширењем тамнавских копова ово село је последњих деценија у знатном делу расељено.
На бојним пољима у Првом српском устанку Тамнавци осветлаше образ и себи и својим потомцима и доказаше, да се у њима није угасила љубав према слободи и витештву. Много је Тамнаваца крвљу својом и костима залило свако бојно поље у данашњој Србији.
Прота Матеја и поп Лука имали су честитих својих сарадника, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, ЖИВАН ПЕТРОВИЋА ИЗ КАЛЕНИЋА, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице и Раде Радосављевић из Голочела и други.
Каленић је на Колубари, неравног али не и брдовитог земљишта, с кућама растуреним на све стране, где се виде 3-4 породичне групе.
По сточарству Каленић спада у другу групу села по обиму узгоја стоке.
Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женским имена и надимака јесу, између осталих и Каленић.
Порекло становништва-фамилија села Каленић:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Андрићи, после 1827. године, Бања у крагујевачкој Јасеници, Никољдан, уљези у Катановиће.
-Аћимовићи и Мићићи. Видети Мићићи и Аћимовићи.
-Аћимовићи 2, после 1827. године, Чучуге у истој облассти, Ђурђевдан, доводац уз матер.
-Бајићи, прва половина 18. века, Левићи-Азбуковица, Ђурђевдан.
-Бароши, после 1827. године, Дубица-Бачка, Никољдан.
-Башићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.
-Бумбићи, после 1827. године, Добановцу у Срему, Никољдан. Истовремено се део фамилије доселио у Радљево.
-Живковићи и Лазићи. Видети Лазићи и Живковићи.
-Илићи и Јевремовићи. Видети Јевремовићи и Илићи.
-Илићи и Јевремовићи, друга половина 18. века, Брезовица у Подгорини, Михољдан.
-Капетановићи и Петровићи. Видети Петровићи и Капетановићи.
-Лазићи и Живковићи, друга половина 18. века, Осат, Томиндан.
-Лазићи 2, после 1827. године, Бргула, Лазаревдан.
-Марковићи и Мијаиловићи. Видети Мијаиловићи и Марковићи.
-Мартинко, после 1827. године, Маџарска, не славе, Словаци по народности.
-Машићи, прва половина 18. века, Бирач, Митровдан.
-Мијаиловићи 1 и Марковићи, друга половина 18. века. Причевић код Ваљева, Пантелијевдан.
-Мијаиловићи 2, после 1827. године, Мајиновић и Подгорини, Лазаревдан.
-Мирковићи, после 1827. године, Причевић код Ваљева, Томиндан.
-Мићићи и Аћимовићи, прва половина 18. века, Г. Кошље у Азбуковици, Аранђеловдан.
-Пантелићи и Поповићи. Видети Поповићи и Пантелићи.
-Пејовићи, после 1827. године, Пјешивци, Јовањдан.
-Перишићи, после 1827. године, Годочево, округ ужички, Никољдан.
-Петровићи и Капетановићи, стара породица, Никољдан.
*Стари Петровићи, данас Капетановићи, основали су Калениће. Из њихове средине је Живан Петровић, раније буљубаша кнеза Алексе Ненадовића, а у последње доба и капетан. Ово је онај Живан, који је по наредби Алексиној гонио Карађорђа као хајдука и одбранио га у потери у Скобаљу, а доцније био уз колено Карађорђу и учествовао у свим борбама. По смрти Живановој његов син Петар заменио га је, био је капетан и заповедник Тамнаве; умро је у својој кући и сахрањен у свом селу поред оца. Њихови потомци зову се још и: Перићи и Андрићи, две угледне задруге у селу.
-Поповићи и Пантелићи, друга половина 20. века. Причевић код Ваљева, Никољдан, доскорашња свештеничка породица.
-Радановићи, после 1827. године, Добановцу-Срем, Ђурђевдан.
-Симеуновићи, друга половина 18. века, Никољдан, повећа задруга.
3. фебруар 2013. у 14:28
jovanla
НАХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ СЛАВНИ ЉУДИ
Константин Н. Ненадовић, Беч 1884
http://jovanovic-marija.net/sajt/NAHIJE_VALJEVSKE_SLAVNI_LJUDI.pdf
ПЕТАР НИКОЛАЈЕВИЋ МОЛЕР
Радован М. Драшковић
http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%202-3/radovan%20draskovic%20petar.pdf
ЈАКОВ НЕНАДОВИЋ
Радован М. Драшковић
http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%207/Glasnik%20br%207%20Radovan%20Draskovic%20JAKOV.pdf
3. фебруар 2013. у 14:48
jovanla
Београдским Миром од 16. септембра 1739. године цео Београдски Пашалук, па и Тамнава, потпаде поново под Турке. А када Аустријанци и по четврти пут заратише с Турцима у 1788. години, тада је Тамнава и по трећи пут потпала под Аустрију. И Кочина Крајина (1788. – 1791.), названа тако по вођи фрајкора, капетану Кочи Анђелковићу, нашла је Тамнавце готове да сложно устану против Турака. Врбовања добровољаца од стране Аустријских власти није изгледа нигде наилазило на такву предусретљивост и готовост као у нашим крајевима. Сви истакнутији Тамнавци увек су се надали, да је куцнуо час да се ослободе под заштитом Аустрије и зато су Аустријске власти наместиле и главни добровољачки логор на територији ове области. Па кад се и овај рат несрећно свршио по наш народ, тада су Тамнавци изгубили сваку наду наду за ослобођење и многи, љути на исход борбе, напустили су и своје официрске положаје, које су дотле имали у Аустријској војсци, и вратили су се натраг кућама, а они, који се нису смели враћати, остали су и своје породице превели у Срем. Тако су се морали селити Илићи – Грчићи из Јабучја.
Према Свиштовском Миру и оној незнатној аутономији, коју признаваше уговор о областима Београдског пашалука, Тамнава се подели на две кнежевине, на Шабачку и Ваљевску Тамнаву. На челу Ваљевске Тамнаве био је кнез Алекса Ненадовић из Бранковине и њему би стављено у задатак да брани наше крајеве од насртаја бесних јаничара и других турских пустолова.
Кнез Алекса затекао је Ваљевску Тамнаву потпуно дезорганизовану. Аустријске власти биле су се повукле, док Турци нису били у стању да брзо успоставе своју власт. Кнез Алекса се трудио да том безвлашћу учини крај. Почео је по угледу на Аустријску власт у Срему да ствара извесну администрацију. У својој кнежини установио је седишта и поставио следеће главне кметове :
1. Код цркве у Бранковини, Ђорђа Крстивојевића из Забрдице,
2. Код манастира у Докмиру, Живка Дабића из Јаутине,
3. Код цркве у Рабровици, Арсенија Раонића из Лознице, а након
његове погибје код Лознице 25. маја 1807,постаљен је његов син
Никола.
4. Код цркве у Степању, Василија Павловића из Бајевца,
5. Код манастира у Грабовцу, Бранка Николића из Грабовца, а касније
Петра Ерића из Звечке.
6. Код цркве у Јабучју, Живана Петровића из Каленића,
7. Код манастира у Новацима, Милована Зујаловића из Тулара и
8. Код цркве у Врелу, Весу Велимировића из Љубинића, а после њега
Ђуру Костића из Црвене Јабуке.
19. фебруар 2013. у 02:11
Бошко
Ако можете да дате податке о тамнавском селу Таково. Хвала.
13. јул 2016. у 14:02
VUKOTIC VERKA
Ako neko nesto zna kada se u seloTrlic doselila porodica Vukotic, odakle iz kog kraja Crne Gore i ako zna nesto vise o porodicnom stablu Vukotic iz sela Trlic.Unapred zahvalna Verka Vukotic iz Trlica.