Нешто више о пореклу становништва села Средске код Призрена и о познатим личностима из овог села, о пореклу чувеног српског војводе, харамбаше Вука Мандушића, који је хајдучио по Далмацији.
Испитивање је спровео 1947. год. др Татомир Вукановић.
У међуратном периоду и после Другог светског рата повезује се седам заселака:
Ракочи – Рачевићи (27 кућа, родови Ђорђевићи, Савићи, Димовци, Тодоровићи. Сви су староседеоци из ове жупе и других српских насеља у околини Призрена.
Јакшићи, пореклом из Херцеговине, досељени крајем 17. и почетком 18. века. Од овог рода је Марија Јакшић, глумица и водитељка. (славе св. Николу и св. Петку – важи и за горње родове што се славе тиче).
Пејчићи (15 кућа: родови Мандушићи са огранцима Гаћовци, Гаџићи, Думанови и Нишовци, старији досељеници из Тетова, где су били имућни и одакле су побегли у Средску због убиства турских пљачкаша и заптија – један од четворо браће је отишао у Црну Гору и од њега је, по предању, настала чувена јуначка кућа Мандушића – њихови потомци у Средској важе за добре јунаке и гусларе. Дакле, чувени војвода Вук Мандушић је, највероватније, пореклом из Тетова.
Јанковићи, Добросавци и Качаревићи досељени у 17. веку из суседне Сиринићке Жупе, славе св. Петку, Николу, Арханђела.
Палицојки – Горња и Доња махала (30 кућа, родови Љамовци – Љамићи су староседеоци, бавили се кириџилуком/трговином са Призреном и Скадром.
Великинци, Огравци, раније су се звали Попевци, новије име изведено од надимка који су добили када су као печалбари довели из Румуније једну посебну врсту паса.
Зрнзевци – Зрнзевићи. Стари су им јако стари досељеници из Прилепског краја.
Шошевци (5 кућа.,). Стари су им досељени у првој половини 18. века из Вирпазара у Црној Гори, од братства Племенац. Ови и горњи родови славе Митровдан, Ђурђиц, св. Николу.
Кабасовци – Радивојевићи, далеком старином су из села Кабас у северној Албанији – подигли су црквицу покајницу због убиства свештеника у старом завичају. Из овог рода је чувена видарица Јасна Кабасова, чија су три сина били добровољци у руској војсци и руско-турском рату 1876. године, а један од њих је био руски конзул Петко Радивојевић у Софији, где су га убили Бугари, као и Никанор – Петроније, старешина манастира св. Марка код Призрена.
Чукаловци досељени у 17. веку из Ибарског Колашина (данашња околина Зубиног Потока)
Шиповци досељени из Босне, као и Џиновци, који су се етапно селили преко Међимурја, Косова и Јањева и Софтићи са огранцима Арсовци и Курдевци; славе св. Николу, Ваведење и св. Ђорђа.
Крајци или Крајчићи – Каралејићи, који добија назив по селу Крајк на граници Подриме и Хаса -Метохија, одакле су због арбанашког зулума избегли. Каралејићи (12 кућа. родови Кралејици са огранцима Гогинци -Гогићи, Ђурђиљинци – Ђурђевићи, Ципкини и Ајтинци – Ајтићи, чија су два брата остала у Румунији почетком 20. века, и од којих су постале породице Стојковићи и Марковићи.
Сопкинци- Живковци, старином од Тетова.
Јефтићи и Радовци – Радићи досељени од Никшића славе Ђурђевдан и св. Пречисту.
Заселак Стајковце – Горња и Доња махала, старином из западне Македоније /31 кућа; родови Вучевци, Бранисављевићи, Торомановићи, Живковићи, Петровићи, Каралејићи, Црнчевићи, Пучковићи и Стајковци; славе св. Николу и св. Пречисту.
Заселак Богосевце: родови Видосавци, староседеоци. Њихов предак “Рајко Цаја” који је имао 12 хиљада оваца, за време сеобе Срба 1690. године избегао је у Срем, где од њега потиче 70 фамилија, а сву имовину оставио селу и родбини.
Ковачевци, досељени из околине Штимља.
Танасковци, најбројнији у селу, старином из Биначке или Горње Мораве (околина Гњилана или Витине), одакле су најпре доселили у Речане (општина Призрен), а одатле под претњом “турчења”, прешли већином у засеоке Богошевце и Рацоче- њихови даљи сродници у Речану и Горњем Селу су примили ислам. Од Танасковца су; Зоровци, Паљовци, Шиљовци, Абрасовци и Буцови – Недељковићи славе. св. Николу.
Осим староседелачког, све породице су досељене од 16. до 18. века.
Из Средске су, иначе, браћа Вук Исаковић и Трифун Исаковић, обојица војсковође који су се иселили у току великих сеоба у Срем, потичу од староседелаца. У селу је рођен и Чолак Анта Симеоновић, српски војсковођа Првог српског устанка. Непознато је од кога је рода.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
23. децембар 2016. у 12:36
Azer
Pozzzz jedno pitanje ako neko poznaje dami jevi familija je iz Prizrena Rahman zvani Raki zeni je ime Sanela isto iz Prizrena Rahmanova sestra Sanija nadimak Cana Said i Senad svi su bili u Švici 2001 g . Želio bi da saznam njihovo prezime gdesu sad i dase cujem s njima . Ako neko poznaje ovu familiju dami javi . Unapred se zahvaljujem lp.
6. април 2017. у 12:10
Sava
Vi pojma nemate
Taj Tatomir Vukmanović lupeta
1. мај 2017. у 16:30
Радомир
Рођен сам у селу Средској (Средска) и осећам потребу да извршим исправке неких назива засеока и презимена породица у нашем драгом селу.
Ракочи се исправно назива Рачојћи,
Палицојки се исправно назива Паличојћи,
Крајци, Крајчићи се исправно назива Крајћи. И не видим зашто се овај засеок повезује са презименом Каралејићи које припада засеоку Стајковце.
Богосевце се правилно зове Богошевац,.
Огравци се правилно зову Огаревићи,
Јефтићи и Софтићи се исправно зову Јевтићи и Совтићи.
У неким називима је уместо слова Ћ написано слово Ч, слово З уместо слова Ж и слово С уместо слова Ш, што је вероватно због претходног коришћења стране латинице у којој нема наведених слова.
Занимљиво је да су бројне породице долазиле да се населе у овом месту долазећи са свих страна и већих удаљености, као да су у Средској видели “земаљски рај”. Недавно преминули Слободан Лазаревић, професор српског језика рођен у засеоку Крајћи, је овај крај назвао “Епикуров врт”.
16. септембар 2022. у 15:23
Владимир Станојевић
Моји родитељи су из Драјчића. Мајка је рођена у браку Грозданке Симић (Абрашевић) и Стојка Симића. Интересује ме да ли нешто знате о Абрашевићима из Богошевца, одакле потиче моја баба. Хала пуно на вашем евентуалном одговору и пуно поздрава.
25. октобар 2017. у 21:54
Boris
Zrnzevici bili veliki borci i barjak kosovskog boja bio kod njih
11. новембар 2019. у 20:45
Dalibor
Sredska pa svedska, srecani srecni ljudi
11. новембар 2019. у 20:46
Dalibor
Jaksici i pozz za sve srecane i do male amerike
7. децембар 2019. у 11:05
al bano
Pozdrav svim srećanima od rodbine .
6. април 2020. у 15:20
Горан
Одакле су Милачићи из Средске?Нико није поменуо дасе један засеок у Средској зове Милачићи,дали су Милачићи пореклом из Средске,дал их има још у селу?
22. мај 2020. у 23:47
Duško Janković
Pozdrav svima
Zovem se Duško Janković od oca Mihaila rođ. 1931 u Beogradu. Deda Dušan je rođen 1894 u zaseoku Pejčiki, sredačka župa, od oca Nikole
Da li je nekom poznato o ovoj familiji Janković sa pređašnjim opisom, slavi se sv. Aranđel
Unapred zanhvalan
27. фебруар 2022. у 21:10
Vladimir
Poštovani gdine Duško
Jankovići iz Pejčiki slave Sv Arhanđela i većina trenutno živi u Beogradu.Možete da nađete podatke na facebook grupi “Sredska”.Srdačan pozdrav