Презимена, село Врточе (Босански Петровац)

24. април 2012.

коментара: 3

Арманда, Атлагић, Бјелић, Боровница, Батес, Богић, Бужоња, Вигњевић, Војиновић, Вукша, Гаћеша, Галин, Галоња, Дивјак, Дошеновић, Дринић, Дробац, Зец, Зорић, Јањић, Јакшић, Јеличић, Клепић, Латиновић, Латковић, Лукач, Маричић, Матијевић, Обрадовић, Петровић, Пилиповић, Поповић, Радановић, Радошевић, Радуловић, Сурла, Ћалић, Ћургуз, Шолаја

Врточе лежи у северо-западном куту поља. Његов је простор у неколико одељен од главног поља, које се на уласку у Врточе знатно сузује. Ту се Радано-вића Главица(678 м.) одвећ примакла Градини (711 м.). Обе ове узвисине праве мећу собом потесно ушће, којим се раван Рудопоља прелева у раван Врточког Поља. Село је само местимично ограђено бреговима или врховима, измећу којих ипак три широка отвора пружају удобне пролазе до суседства. До запада, према Пркосима, Орашком Брду и донекле Теочаку село је заклоњено Ковиљачом, Осојем и Лупином. На северо-истоку чине преграду према Крњеуши Чучево и Рудача. Јелића Луг је у неколико гранична ознака према Воћеници, а Радановића Главица према Бусијама. Измећу тих граничних брда улежу се равни пролази на три краја: према Крњеушком Пољу, према Бусијама и према Теочаку. — Куће заузимају претежно окрајке равнице. Мањим делом успеле се по плећинама. У једном крају села има њива и изнад кућа. То су новије крчевине. Село се дели у неколико делова: Главица (Радановића), Кула, Долине, Реџин Крај, Очигрије, Градина. Куће у крајевима нису у широким хрпама, него у нисцима. Најстарија су насеља у Очигријама и Реџину Крају. Ту је Први заметак данашњег Врточа. — Село припада административно бихаћком срезу. Но по положају и спољашњем свом обличју оно је саставни део великог Бјелајског Поља, као његов задњи огранак до северо-запада.

Привреда и саобраћај. Њиве су већим делом у равници, у пољу. Има их нешто које су се узвиле уз плећине. Најглавније су оранице: Главичко Поље, Под Осојем, Под Долом, Максе, Дулиба, Њивице, Узбрдине, Кулско Поље, Долине, Плећина, Ограда, Рудо Поље. Кошанице у пољу: Лугови, Корита. Кошанице у планини: Међугорје, Коса, Ешанова Пољана, Бугар, Циганка, Палеж, Ваганац. Сено се из поља, а у главном и с планинских ливада, довози кућама. Само неколицина имају у планини колибе. Ту буду са стоком до пред Божић, те поновно иза снегова до Ђурћевдана. Пашњаци: Главица, Кланчићи, Осоје, Дулиба, Селиште, Димића Драга, Зечева Драга, Лупина, Крај, Ваганац, Чучево. Дрварење: из Бугара, Мећугорја, Палежа, Међеђака,Челикове Пољане, Ешанове Пољане.

Воде. У целом Врточу нема ни једног извора. Имају само два пиштавца: Каменица и Водица. Ту сасвим помало пишти вода кроз 3-4 зимска месеца. Исто тако и у Лупини имају таква два пиштавца: Јеловац и Леденац. У кишно време вода се хвата на жлебове с кровова у каце и друге судове. Иначе се довози у бачвама из других села: Беговца, Брусовца, Бјелаја и Крњеуше. У селу има седам бетонских бунара. Једни се налевају олуцима с кровова, други с посебно направљених бетонских поља. Има и неколико локава за сточна напојишта. Но за петних жега све то изневери. Онда само бурад раде. Мора се довозити вода и за породицу и за младу стоку. Стара стока се одгони једном-двапут у седмици на напојишта у другим селима. Жито се меље у Рипчу, Кулен-Вакуфу и Манастиру.

Гробље је једно за цело село, одмах уз државни друм. У Врточу се укрштају два државна друма : Кулен-Вакуф — Крњеуша и Петровац — Бихаћ. Сеоски путеви воде у планину и вежу поједине крајеве мећусобно и с државним друмовима.

Старине. У селу имају три места назив „градина:” Градина код цркве, Градина за кућом Маричића и Градина на Чучеву. На Градини код цркве познају се насипи града и предграђа. Дуга је око 300 широка око 150 метара. У некадашњем предграћу сазидана је у новије време црква на темељу средовечне цркве. Око цркве налази се давнашње гробље. Гробови су покривени великим четвртастим, а на источној страни заокруженим плочама. Озго су или равне или у облику крова. На свакој је исклесан неки облик: полумесец, крст, љиљан, срце и др. Ове плоче припадају старо-босанском добу. Има их још подоста. Пре градње садашње цркве било их је много више. Тада их је доста поразбијано и утрошено у црквени зид. Мећу овим плочама види се и поклопац каменитог римског саркофага. Дуг је 2,20 м. широк 1,30 м. По томе је ова градина морала бити насељена и у римско и доцније у средњевековно доба. (Види Гласник Зем. Музеја 1894. стр. 709-10.). И код Градине на Чучеву позна се на први поглед, колико је простора заузимала. Истраживач В. Радимски закључује, да ова градина није била стално насељена, него служила само као часовито склониште народу у време непријатељске навале. (Гласник Зем. Музеја 1894. стр. 710).

Порекло и јакост породица. Као и у другим селима овде, тако је и у Врточу пре 100-150 година било становништво врло малобројно. Говори се да је тада у селу било свега 8-10 кућа. То значи, да је свака од оних неколико најстаријих данашњих породица живела у једној кућној заједници и сачињавала само по једну кућу. Неке од њих данас су већ истерале на двадесет кућа, неке су обамрле, а некима се неда напредовати. Од онда до данас наступио је силан прираштај становништва, које обилним рађањем, које непрестаним досељавањем. Данас овде живе ове породице:

Бужоња — три куће (католици). Куће су им на Главици. Доселили 1880. г. од Обровца у Далмацији.

Радуловић — пет кућа. Славе Никољдан. Куће су им на Главици. Најстарија су породица у Врточу. Још прадедов дед доселио овамо из Ораховца код Доњег Лапца. По томе су већ преко 200 година на овом месту.

Јеличић — пет кућа на Главици. Преселили овамо из Воћенице пре 100 година.

Латиновић — једна кућа на Главици, четрнаест у Кули, три у Очигријама, три под Градином. Славе Јовањдан. О пореклу им говорено код Латиновића у Колунићу. Ови су овде огранак оних у Колунићу. Прешли су овамо по прилици пре 150 година. Тада били сви у једној кући.

Вигњевић — три куће на Главици, три у Кули, једна у Долинама. Славе Василијевдан. Доселили пре 140 година из Горњег Лапца. Отуда побегли од војске. Дед Спасе Вигњевића, који сада има 60 година, био у Карађорђевој војсци. Одвео га одовуда са собом Кулен Капетан за послугу. Иза Куленове погибије на Мишару преће он Карађорђу. После неколико година поврати се кући.

Баровница — једна кућа на Главици. Слави Ђурђевдан. Старином из Далмације. Дошао као војни бегунац пре 80 година. Прибио се уз ујаке Радановиће. Крај њих се после самостално закућио.

Радановић — десет кућа на Главици, једна у Очигријама. Славе Јовањдан. Пореклом су из Зрмање у Лици. Звали се Богуновићи. Било их седморица браће. Сви били ковачи. Иселе из Зрмање и доћу на Врановину. Синови им добише ново презиме Ковачевић. С Врановине се раселе сви. Један буде приведен овде у кућу Радановића, па се и он тако прозове. Сви Радановићи у Врточу осим једне куће потомци су његови. Од њихова доласка у Врточе може бити око 150 година. Њихов су блиски род Ковачевићи у Вођеници, Притоци (срез бихаћки), Радићу (срез крупски) и Јосиповићи у Рашиновцу.

Петровић — две куће на Главици, три у Долинама. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. године из Грачаца.

Батес — две куће на Главици, пет у Реџином Крају. Славе Јовањдан. Пореклом су из Плавна у Далмацији. Отуда се крену пре 150—160 годмна. Уставе се на Цвјетнићу. После кратког боравка прећу у Врточе и Брестовац. Они из Брестовца одселе у Притоку. Из Врточа одсели један њихов огранак пре 60 година у Југовце код Приједора.

Маричић — једна кућа на Главици, три у Долинама (католици). Доселили 1889. г. од Обровца. — Где су сада Маричићи, били су до окупације Зељићи. То је била најстарија породица у Врточу. По окупацији иселе се у Теочак и Хргар (срез бихаћки) и Водичево (срез новски).

Сурла — пет кућа на Главици, једна у Очигријама. Славе Никољдан. Населили 1880. г. из Глогова, среза грачачког, у Лици.

Галин — три куће у Кули. Славе Алимпијевдан. Звали се Пилиповићи. Доселили пре 75 година с Цвијетнића. Најпре застану неко време у Бјелају, па се онда премакну овамо.

Арманда — једна кућа. Слави Никољдан. Приведен у Радошевиће.

Радошевић — једанаест кућа у Кули, две у долинама, две у Реџину Крају, једна у Очигријама, три под Градином. СлавеАранђеловдан. Населе се давно испод Велебита на Скакавац (види Скакавац). Са Скакавца саселе овамо пре 100 година.

Поповић — три куће у Кули. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Небљува, у Лици.

Поповић — једна кућа у Очигријама. Славе Јовањдан. Населили 1879. г. од Грачаца.

Атлагић — девет кућа у Кули. Населили пре 130-150 година из Водица код Скрадина. Њих четворица браће настане се најпре у Крњеуши. Ту се поделе, те један досели у Врточе, други на Бравско, трећи се врати натраг у Водице, четврти остане у Крњеуши. Кад су ови из Босне одлазили у Далмацију по пиће, одлевали су вино код својих роћака у Водицама, а њима догонили одовуд жита.

Латковић — две куће у Кули. Славе Аранђеловдан. Доселили пред 85 година из Вођенице. — Пре њих на овом месту били Зорићи, па одселили у Дугопоље.

Јакшић — једна кућа. Славе Василијевдан. Доселили 1880. г. из Глогова код Грачаца.

Зец — три куће у Кули. Славе Ђурђевдан. Доселили пре 150 г. из Далмације. Звали се Керкези. Један од њихових старих имао спреда два зуба испружена попут зечијих. Бези га прозову зецом, па то име оста целом његовом роду. И по слави (Ђурђевдан) се види да су од Керкезове породице.

Зорић — једна кућа у Кули. Славе Ђурђевдан. Саселили с Пркоса око 1865. године.

Гаћеша — три куће у Долинама. Славе Никољдан. Звали су се некада Војводић. Неки од њихових старих имао велике гаће, па га прозваше Гаћеша. То им име остаде свима. Доселили амо пре 100 година из Грачаца. Отуда побегли од војске. Најпре се настане под Градином. Ту постану врло богати. Био им толики тор, да га никакав човек није могао „шкриљом” (каменчићем) пребацити. Одавлен одселе једни у Слабињу код Костајнице, други у Липу и Хргар. Ови се прозваше Пјевићи. Пре 80 година пређу Гаћеше испод Градине овамо у Долине. — Пре тога били на овом месту Станчевићи. Њихов чобан убије Турчина. Због тога побегну сви у Бушевић (срез крупски).

Лукач — једна кућа. Слави Јовањдан. Населио се пре 70 година као ковач.

Вукша — четири куће у Долинама. Славе Ђурђевдан. Доселили овамо пре 100 година из Добросела у Лици. Тамо се заметнула некаква побуна, па морали побећи у Босну.

Дошеновић — једна кућа. Славе Јовањдан. Приведен око 1850. г. у Радошевиће.

Пилиповић — десет кућа у Реџину Крају, једна под Градином. Славе Алимпијевдан. Старином су из Далмације. Пре 130—150 година доселе на Цвјетнић. Ту неки од њих нешто скриве па утеку у Лику, у Боричевац. Други огранак пређе у Кестеновац. Један ту погине, а удовица му се уда у Врточе и одведе са собом једног сина. Од њега је сада овде пет кућа. Предак осталих овдашњих Пилиповића одсели око 1840. г. с Цвјетнића и Палучке, више Кулен Вакуфа. Иза 20 година премести се отален у Пркосе, а око 1870. г. с Пркоса у Врточе.

Дринић — две куће. Славе Никољдан. Доселили из Далмације врло давно, међу најстаријим породицама. Звали се некада Крагуљи. Пресиљали одавде у Крњеушу и у Југовце код Приједора.

Ћалић — једна кућа. Славе Јовањдан. Доселили 1880. г. испод Ресника, код Грачаца.

Шолаја — једна кућа. Доселио пре 20 година од Сиња у Далмацији.

Богић — једна кућа. Слави Мијољдан. Доселили доста давно, пре којих 200 година из Плавна у Далмацији. Кад су населили, у целом Врточу биле три куће: Богић, Џамџија (изумрли) и још једна која је тако исто изумрла, а име јој већ нико не памти. Од Богића су постали Кењали. То је било овако: неки од Богића секао букву пе рече: „ала ћу је подкејати” (подсећи). Прозову га због тога најпре Кејало. па се то некако преокрене у Кењало.

Галоња — четрнаест кућа на Очигријама. Славе Врачеве. Звали се у старо време Тинтор. Доселили с Пађена у Далмацији пре 150—180 година. Народ прича, да је њихов предак Гале убио Стојана Јанковића на Ливањском Пољу. Због тога да је на њима остало проклетство. Коста Ковачевић, који је прикупио многа предања о Јанковићу, прича да је Јанковића погубио Наџиковић Мујо из Гламоча у планини Хрбини. („Сердар Стојан Јанковић” стр. 48.).

Бјелић — две куће у Очигријама. Славе Василијевдан. Старином су из Далмације. Отуда доселе под Осјеченицу, у Цимеше. После пређу ови у Врточе.

Ћургуз — једна кућа. Слави Никољдан. Прешао пре 10 година из Вођенице.

Војиновић — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили из Мазина у Лици 1880. г.

Јањић — три куће. Славе Јовањдан. Старином су из Јањила. Звали се Бањци. По некаквој Јањи прозвани Јањићи. Пре 100 година доселе из Јањила у Врановину, код Керкезе. Пре 80 година преселе у Врточе на Пољану, а иза дољанске буне 1858. г. населе у Селиште, на кућиште чувеног попа Ђурћа Карановића („Каранчића”), који иза дољанске буне утече у Србију.

Обрадовић — једна кућа. Славе Јовањдан. Населили 1880. год. из Брувна у Лици.

Клепић — две куће. Славе Ђурђевдан. Доселили 1880. г. нз Глогова код Грачаца.

Дивјак — једна кућа. Слави Никољдан. Доселио из Горњег Лапца пре 15 година.

Дробац — једна кућа. Слави Ђурђевдан. Доселио пре 20 година из Матаваза (срез крупски).

Матијевић — једна кућа (католици). Доселили 1880. г. из Грачаца. У Лику су доселили Матијевићи из Далмације. Њихов прадед звао се Матеша Крмпотић. Кад је Лика очишћена од Турака, пређе Матеша преко Велебита и настани се у Грачацу. Син му Дујман и цело му потомство прозове се по њему Матијевић.

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/vrtoce

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Tikale Peter

    ich suche die Familienmitglieder der Familien Radanovic und Vignjevic, Galonja die um 1935 in Vrtoce gelebt haben. Ich suche Verwandte von meinen Großeltern Uros und Petra Radanovic.

    Wer kann mir weiterhelfen und wo kann ich mich informieren.

    Vielen Dank im Voraus

  2. For PETER TIKALE @
    If these families survived WW2, they could be colonized in NAKOVO, a little village near KIKINDA in Serbia. Namely, 25 families from Vrtoče were settled in Nakovo. Good luck!!!

    • Peter

      Sehr geehrter Herr Marinkovic!

      Habe gestern erst gesehen dass sie mir so rasch auf meine Anfrage geantwortet haben. Ich werde jetzt mein Glück in Nakovo versuchen.

      Ich möchte mich bei ihnen recht herzlich bedanken.

      Ich finde, dass dies eine super Seite ist, um nach Angehörigen zu suchen. Mich würde noch interessieren wer für diese Internetseite zuständig ist.

      Sollten sie noch zu irgendwelchen Informatinen kommen, können sie mir diese auch unter meiner E-Mail Adresse: [email protected] zukommen lassen.

      Liebe Grüße aus Österreich
      Peter