Agbaba, Adamović, Atlagić, Bjelić, Basta, Brkljač, Vojinović, Vranješ, Vulin, Grbić, Daljević, Drljača, Dragić, Dragosavac, Drinić, Drobac, Đekić, Đukić, Zaviša, Zorić, Ilić, Jević, Jokić, Kalember, Kantar, Karanović, Kačar, Kerkez, Knežević, Kovačević, Kolundžija, Krčmar, Labus, Latković, Ličina, Lončar, Majstorović, Mandić, Manojlović, Marjanović, Mijaković, Milanović, Mirković, Momčilović, Mrđa, Novaković, Obradović, Ostojić, Pjevač, Petrović, Pilipović, Plećaš, Poznić, Polovina, Predojević, Rađenović, Radaković, Radišić, Repac, Santrač, Sovilj, Stupar, Surla, Ćeranić, Ćulibrk, Ćurguz, Čiča, Šijan, Škrbić
Nema se podataka, na osnovu kojih bi se moglo govoriti o prvobitnom osnivanju sela. Može se donekle govoriti samo o poreklu današnjeg stanovništva. Sama sela su vrlo stara, a današnje stanovništvo nije ovde odavno. Najstarije porodice tek ako su se pre 200 god. ovamo naselile. Da su ta sela starija od doseljenika vidi se danas po pašnjacima i nekim livadama gde se nalaze tragovi nekadašnjeg obrađivanja, a to su razori i jarci.
Predanje ne zna ništa o tome, da su ta zemljišta orana, otkad je sadašnje stanovništvo.
Dokaz za starinu sela jesu i nazivi `selište`. A ovde tri mesta nose taj naziv i to u Krnjeuši Veliko i Malo Selište i Lastvama Selište, gde je kuća Milić Kačara. Prema duhu ovdašnjeg jezika selište označava mesto, gde je nekad bilo selo, a sad ga nema, kao što i kolibište označava mesto gde je bila koliba. Otuda su u današnjim selištima nekad bila sela. Ta su sela posle opustela te dobila naziv selište, dok opet nisu bila naseljena, al im ostao prvobitni naziv.
O doseljenicima
Prema svemu, što pojedine porodice o svom poreklu pričaju, izgleda da su ovi krajevi pre 200 god. bili sasvim ili delimično pusti, jer u to vreme stavlja dolazak najstarijih porodica. A o njihovom dolasku bile su im kuće gotovo jedine. Ako pogledamo videćemo da taj rok pada tačno na kraj Austrijskog i Mletačkog rata protiv Turaka, završeno Karlovačkim mirom (1699. god). Otad je prošlo nešto više od 200 god. U to vreme morali su se krajevi sa stanovništvom opustiti ili se bar posve prorediti. Možda je tada zbog blizine bojišta jedan deo stanovništva pregažen, a drugi se možda sklonio i odselio dalje u unutrašnjost.
Nije isključeno da je tu pored pravoslavaca živelo i muslimana. Pošto se tada granica Austrije, kao hrišćanske države, primakla uz reku Unu, možda su se ovi muslimani osetili nelagodno među hrišćanima, pa se odselili u grad među čiste muslimane.
Toj tvrdnji donekle ide u prilog tragovi muslimanskog groblja blizu kuće Milića Mrđe u Lastvama.
Kako bilo da je bilo, činjenica je da su se tu doselile najstarije od današnjih porodica.
U početku ih je sigurno bilo više, ali u ono vreme nije bilo nikakve stalnosti, to su se neke odselile na drugu stranu. Glavni uzrok toj nestalnosti bila je promenjiva i obesna ćud begova kao vlasnika zemlje. Oni su u svako doba mogli bez ikakvog razloga oterati kmeta. A pošto je bilo prazih kućišta i sami kmeti su probirali i tražili bolje kućište pa se tako i dobre volje preseljavali. Spahije, na čiju su zemlju dolazili, nisu ih terali već su se radovali da im neko dođe na zemlju da ne bude pusta. Katkad su sami begovi premamljivali kmetove jedne od drugih.
U procesu naseljavanja sačinjava izrazitu granicu okupacija Bosne i Hercegovine od strane Austro Ugarske monarhije. Dotle su se naseljavale pojedine porodice naposamo, a odmah po okupaciji naselili su iz obližnjih krajeva Like poveći broj porodica. Što je doselilo pre okupacije, to po narodnom shvatanju spada među starosedeoce, a doseljenici posle okupacije čine naseljenike.
Karanovići stanuju u Velikom Selištu (7 kuća), u Dolu(1 kuća), u Čaršiji (2 kuće), u Krnjeuši (6 kuća), u Risovcu (4 kuće). Svi, osim onih 6 kuća u Krnjeuši, iz jedne su familije i kad su se pre 100 god doselili bili su jedna kuća. Starešina im je bio pop Filip Karanović, koji se doselio početkom 19. veka najpre u Vedropolje, odatle se doselio na poziv spahije najpre u Malo Selište, a posle u Veliko Selište. I oni u Krnjeuši verovatno su istog porekla, samo su ovamo došli odvojeno od onih kao zasebna porodica. Svi slave Sv. Đurđa.
Grbići su potekli od pok. Grbića, koji se rodio u Račiću kod Bihaća. Ovamo je došao kao đak, oženio se od Karanovića i iza smrti poslednjeg sveštenika od porodice Karanović zapopio se i služio ovoj parohiji. Njegova dva sina su u zajednici kao jedna kuća. Slave Srđevdan.
Radišići stanuju u Malom Selištu (5 kuća), u Tarbučkom Dolu (3 kuće) I Vranješkom Dolu (3 kuće). Oni krnjeuski Radišići naselili su se iz Dabašnice pre 200 god i to najpre u Veliko Selište posle pređu u malo. Vranovski Radišići doselili su se pre 80 god. iz Dalmacije. Najpre su neko vreme bili u Rakovici, gde su sada Manojlovići.
Na njihovom sadašnjem kućištu bile su neke Kolundžije koji tu jako osiromaše pa odsele preko planine i tamo se ubrzo oporave. Kad se Kolundžije odseliše spahije vrate Radišiće na mesto njihovo jer im gore bilo prostranije i pogodnije za stoku. Tada su Radišići bili vrlo imućni i čoban im je na konju za stokom išao.
Vučkovići su se takođe doselili sa najstarijim porodicama. Oni su iz Dalmacije, od Ervenika i Otona. Najpre naselili njih trojicu braće na Bravsko. Tu se zabave nekih 20 god. Ali im se na Bravsku nije sviđalo zbog studeni i divljačnosti, te se dvojica braca odsele u Krnjeušu, a jedan ostane i dalje na Bravsku. Od ove dvojice protekli su svi današnji Vučkovići. Sad ih ima u Tarbučkom Dolu (8 kuća), na Zapoljku (5 kuća), u Čaršiji (2 kuće), Risovac 1 kuća. Svi Vučkovići slave Nikoljdan, sem jedne kuće Vučkovića u Risovcu koja slavi Đurđevdan.
Zorići potiču iz Dalmacije, odakle su se jedni naselili najpre na Boboljuske, a otuda 50 god posle ovamo. Drugi su pravo iz Dalmacije došli ovamo. Oni kao da su se doselili sa najstarijim porodicama pre 200 god. Svi Zorići slave Đurđevdan.
Obradovići su došli ovamo 1879. iza Okupacije kod Gračaca (u Lici). Ima ih u Tarbučkom Dolu 3 kuće i u Risovcu ima 4 kuća, a došli su iz Dabašnice takođe 1879 god. Svi slave sv. Jovana.
Stupari su se doselili na Skakavac kao i druge najstarije familije pre 200 god. Odatle se presele jedni otprilike pre 100 god u Tarbučki Do na kućište nekih Kukolja, koji su se zatrli od kuge. Sad ih ima u Dolu 6 kuća, na Zapoljku 2 kuće i u Čaršiji 2 kuće. Drugi dosele ovamo 70-80 god. sa Skakavca u Lastve, u Mrđin Do. Ovih ima sada 5 kuća i prezivaju se Jovići.
Drinići stanuju u Tarbučkom Dolu i ima ih 3 kuće. Oni moraju poticati od Drinića iz Vrtoča, gde ih ima više. Ne zna se kako su i kako ovamo došli. Svakako mora njihov dolazak padati barem 80-100 god dok se danas o tome ne zna ništa. Slave sv. Nikolu.
Latković se rodio u Vođenici, te je kao siroma prišao Zoriću u Krnjeuši pre ustanka 1875 god. Posle je bio u Zelnovcu kod bega momak, a kad su se tamo naselili 1879. katolici dobiju kućište pa se tamo stalno naseli. Slavi Aranđelovdan.
Krčmari ne znaju ništa o svom poreklu, prema tome morali bi spadati među najstarije porodice. Žive na Zapoljku. Ima ih sada 9 kuća. Slave Sv. Jovana.
Vojinovića ima 2 kuće na Zapoljku, a potiču iz Mazina. Jedna se porodica doselila pre 40-50 god radi vojničke dužnosti muških članova, a druga 1879. Slave Đurđevdan.
Kneževići su starinom sa Cvjetića. Dok su tamo bili imali su na Hrnjadima 1000 ovaca. Jedno vreme 7 god. nije bilo nikakvog snega te oni već prestanu kositi seno pošto su ovce cele godine mogle živeti od paše. Ali sedme god udari zima i mećava i oni sve ovce izgube. Iza toga nasele se Kneževići na Skakavac pre 100-200 god. Tu su bili 30-40 god. a onda se najpre dosele na Risovsko brdo. I tu budu neko vreme pa presele otprilike 50-60 god. na Zapoljak gde su i sada. Ima ih 5 kuća . Slave sv. Jovana.
Basta se doselio iz Udbine 1879 god.
Altagići žive u dve grupe: jedna na Zapoljku 2 kuće i druga u Krenjeuši 5 kuća. Oni ne znaju ništa o svojoj daljoj prošlosti. Altagića ima još dalje u Vrtoču 5-6 kuća te moguće da su ovi i oni istog porekla. Slave Đurđevdan.
Lončari potiču od Udbine, a doselili su se 1879 god. Ima ih svega 3 kuće, u Krnjeuši 2 i na Salatima 1 kuća. Slave Đurđevdan.
Santrači se sada nalaze na tri određena mesta, u Krnjeuši (3 kuće), na Brdu (7 kuća) i Pod Gredom (7 kuća). Kuća im je bila u Krnjeuši gde su sada Mandići. U blizini njihovoj bili su Miljuši koji odande nekuda sele.
Đukića ima u Krnjeuši (1 kuća) i u Risovcu (4 kuće). Krnjeuški su rodom iz Vođenice, a Risovački su se doselili pre 100 god iz Srednje Gore. Krnjeuški slave Arhanđelovdan. A Risovački Sv. Marka.
Mandići stanuju u Krnjeuši (2 kuće) i u Risovcu (3 kuće). Potekli su iz Grahova, odakle su se doselili pre oko 70 god. Najpre su se smestili u Risovcu, a oko 1858. kad su Santrači krenuli ka Krnjeuši, presele se Mandići na njihovo kućište. Risovački Mandići odsele se iz Grahova najpre u Lijevče, ali se otuda brzo vrate u Unac. Ni tu ne ostanu dugo nego odu u Risovac (gde su Kalemberi). To je sve bilo 3-4 god. Posle se odsele njih dva brata u Donji Risovac, te se jedan naseli na kuću Đukića, a drugi na Bokića, odnosno Kresojino. Od ovih Kresoja su dvojica poginuli u Risovcu. Onda njihovo prazno kućište zasednu Mandići. Slave Sv. Nikolu.
Marjanović u Krnjeušu došao je iz Marjanovića Dola kao privodak, a u kuću Santračevu, te se posle ovde i zakućio. Marjanović u Risovcu poreklom je iz Smoljane, odakle je došao pre 70 god. Slavi Sv. Jovana.
Momčilovići (2 kuće) doselili su se od Udbine (Lika) 1879. Slave Sv. Đurđa.
Novakovići su poreklom od Zrmanje (Lika). Otuda su se oni doselili pre 200 god. I sad u Zrmanji na Popini ima dosta Novakovića, slave Arhanđelovdan. U blizini ima još Novakovića, u Koluniću (30 kuća) I u Pritoci (10 kuća). Ovi su se odselili iz Kolunića. Ovdašnji Novakovići su se razbili u nekoliko grupa: U Krnjeuši (6 kuća), na Brdu 2 kuće, u Malom Risovcu dve kuće Novakovića sa prezimenom Suknjevići.
Oni nisu pravi Novakovići nego Predojevići. Poreklom iz Rujiške, odatle je njihov predak pobegao jer je ubio Turčina te došao u Novakoviće i najmio se kod njih. Od Novakovića je primio on i njegovi potomci prezime i slavu. Svi ovdašnji Novakovići su pre 60 god živeli u Krnjeuši.
Pilipovići su kao Kneževići rodom iz Cvjetića te su prošli istim putem, kojim i Kostići. Najprije su došli na Skakavac, a odatle posle nekog vremena u Risovac. Tu privedu sebi i Kneževiće, kojima su bili ujaci. Odatle odu Kneževići na Brdo, gde su se zabavili 7 god, pa onda odu na Zapoljak. Pilipovići se presele iz Risovca u Krnjeušu na sadašnje kućište. Sad su dve kuće, slave sv. Alimpija.
Polovine su se doselile pre 60 god iz Dobrog Sela iz Like. Uzrok seobe je bežanje od vojničke službe. Sad su dve kuće u Krnjeuši jedna u blizini u Risovcu. Slave Sv. Jovana.
Drobci su se doselili 1879 od Gračaca. Smestili su se u Grabovcu. Sad ih ima 2 kuće. Slave Đurđevdan.
Ćeranići su takođe došli 1869. od Gračaca. U Grabovcu su njihove 2 kuće, a u Seovcu 2. Slave Đurđevdan.
Milanovići su se smestili na Salatima. Doselili su se 1879. iz Lapca. Ima ih 2 kuće. Slave Arhanđelovdan.
Kolundžija se doselio 1879. iz Dobrosela u Salati. Jedna kuća, slavi Sv. Nikolu.
Brkljači stanuju u Risovcu na dva mesta: U Malom Risovcu (3 kuće) i u Luzinama (5 kuća). Oni su starinom s Popine (Lika), odakle su 1815. utekla njih nekoliko brata iz vojništva te se naselila najpre na Skakavcu. Posle se presele u Mali Risovac. Odatle se odsele negde 1875 u Luzine. Slave sv. Jovana.
Drljače su poreklom sa Vojevca, odatle su se preselili u Suvaju i iz Suvaje 1856 u Risovac. Sad su 3 njihove kuće na Bukovoj Kosi, a 2 u Guskarici. Slave Sv. Trifuna.
Ilići stanuju na Bukovoj Kosi. Ima ih 4 kuće, ne brojeći one dve kuće Santrača, što su privedene u Iliće i primile njihovo prezime. Oni su poreklom iz Suvaje u Lici. Pre 80-90 god utekne im jedan Ilić od vojništva i nastani se više Petrovca. Tu umre, a žena mu se uda u Krnjeuši za jednog Santrača i privede sa sobom sinove, kad ovi porastoše dobiše kuće na Bukovoj Kosi, a dve u Guskavici. Slave Sv. Trifuna.
Petrovići doselili su se 1879. iz Doljani. Sad su ih dve kuće. Slave Đurđevdan.
Labusi doselili oko 1800. s Popine. Najpre su bilo više godina u najmu u Lastvama. Posle kupi od jednog Karanovića kućište u Risovcu i tamo se oženi.
Rađenovići su se doselili u Risovac s Očijeva, gde ih sada ima nekoliko kuća. No daljom starinom oni su iz Srba (Lika). Doselili su se u Risovac pre nekih 80 god . Ima ih 4 kuće. Slave Đurđevdan.
Ćulibrci su po svoj prilici iz Gorinje ili drugog sela s onu stranu planine. Mogli su se ovamo doseliti pre nekih 100 god. Ima ih u Risovcu, u Guskarici 6 kuća i Lastvama 3 kuće. Slave sv. Jovana.
Šijani su potekli starinom iz Prljeva u Lici. Odatle uteče jedan pre 100 god zbog vojništva, te ovamo duže vremena bio u najmu. Zatim se okući u Brestovcu. Tu im jedne godine beg uzme i zakolje vola kao hak od sena. Oni se onda naljute i napuste kućište i odsele se u Kolunić. Ali tamo sasvim osiromaše, te se opet posle 9 god vrate u ovaj kraj. Opet su služili u najmu, dok se ne smejstiše na sadašnje mesto. Ima ih 5 kuća. Slave Arhanđelovdan.
Mirković je doselio ovamo iz Kolunića pre kojih 40 godina. Jedna kuća, slavi Nikoljdan.
Kantari su starinom iz Plavna u Dalmaciji. Njihov otac utekao je pre kojih 50-60 godina od vojništva i naselio se na Bravsko. Uz ustanak 1875. godine povratio se natrag kao begunac ispred turskog nasilja i umro u istoj kući, gde se i rodio. Žena mu se uda za Božu Novakovića u Krnjeuši. Svega dve kuće, slave Sv. Luku.
Dragosavac je doselio iz Bruvna 1879. Slavi Sv. Jovana.
Majstorović je doselio iz Doljana 1879. Slavi Sv. Jovana.
Poznići su doselili iz Bruvna 1879. Ima ih sada 3 kuće. Slave Sv. Jovana.
Agbabe doselili 1879. iz Gračaca. Dve kuće; slave Sv. Stevana Dečanskog.
Ostojići doselili iz Gračaca 1879. Jedna kuća u Risovcu, jedna u Vranovini. Slave Sv. Nikolu.
Ćurguz Đuro stanuje u Risovcu kao cestar. Rodom iz Vođenice. Slavi Sv. Nikolu.
Kalemberi doselili 1879. iz Korjenice. Dve kuće; slave Sv. Stevana Dečanskog.
Čiča doselio iz Bruvna 1879. Slavi Sv. Nikolu.
Bjelići doselili 1879. iz Korjenice. Svega ih tri kuće. Slave Sv. Jovana.
Ličine stanuju u Cerovačama. Ima ih 4 kuće. Doselili su 1879. iz Dabašnice. Slave Sv. Luku.
Zaviša doselio pre 100-120 g. iz Mazina. Isprva živeo zajedno sa Dragićima, s kojima je u srodstvu. Posle se nastani na Lijepoj Luci. Slavi Sv. Vasilija Velikog.
Đekići doselili su iz Gračaca 1879. Ima ih u Lastvama 3 kuće i u Krnjeuši jedna. Slave Sv. Stevana.
Mijaković doselio 1879. na Šehovac iz Gračaca. Slavi Đurđevdan.
Kačari su se zvali pre Ćulibrci pa se po jednom svom starom, koji je bio majstor od kaca prozvali Kačari. Naselili su se dosta podavno i to, kao i ostali Ćulibrci, po svoj prilici iz Rujiške.
Daljevići su dalekom starinom iz Dalmacije, odakle su naselili u Bjelaj, a pre kojih 60 godina doselili ovamo u Lastve. Posle je jedna kuća iselila na Vranovinu u Kapetanov Do. Ni sad nema nego dve kuće, jedna u Lastvama, druga u Vranovini. Slave Markovdan.
Manojlovići su doselili 1879. iz Bruvna. Ima ih 4 kuće, u Lastvama jedna, a u Vranovini (Rakovica) tri. Slave Sv. Nikolu.
Dragići stanovali pre 60-70 godina svi za Gradinom, a jedna kuća bila u Krnjeuši kao čardaklija uz bega. Zemljište oko Kule bilo beličasto te su ga obrađivali begovi, koji su stajali u Kuli. Kula je imala četiri boja, dva u zidu, a dva odozgo drvena. U njoj su stajali begovi kao vlasnici zemlje u celoj okolici, a ujedno i kao upravna i službena vlast za svoje kmetove. Tu su dolazili knezovi na nalog i priča kazuje, da je po sedamdeset štapova knezovskih prislanjalo u avliji pokraj kule. To bi htelo reći kao da je 70 sela sa svojim knezovima bilo podložno begu, koji je u Kuli sedio. Biće svakako preterano. Ali možda je u starije doba vlasništvo ovih begova naširoko zahvatalo, pa se posle udajom i davanjem miraza sve više sužavalo. Kad je šestom deceniju 19. veka ukinuto beglučenje i zavedena trećina napustili su ovi begovi kulu i zemljište oko nje dali za čifluke Dragićima, koji iz Zagrađa preseliše ovamo. Odakle su Dragići starinom, ne znaju ništa da kažu. Jedino govore, da su se pre zvali Kecmani, pa vremenom predjeli ime. To je verovatno, pošto im je isto krsno ime sv. Vartolomej. Sada ih ima svega 14 kuća i to kod Kule 7, za Gradinom 5 i na Vranovini 2. Blizu kule bila su vešala te se ono mesto i sad tako zove.
Mrđe doselili su pre 80-90 godina pobegavši od vojništva. Rodom su iz Dnopolja (Lapac). Nisu odmah na sadašnje mesto stali, nego su promenili prije toga još dva mesta. Pre njih ovde su bili Desnice. Ima ih danas svega 3 kuće. Slave Nikoljdan.
Sovilji su u Lastvama poreklom od Gračaca. Doselio pre 60-70 godina bežeći od vojničke službe. Slave Sv. Nikolu.
Vranješ potekao od Vranješa iz Vranješkog Dola. Premakao se ovamo zbog prisilnog beglučenja. Nekoliko puta menjao kućišta. Slavi Đurđevdan.
Škrbići znaju da nisu odavno na ovome kućištu jer kazuju da su pre njih tu bili Marjanovići. Ali odakle upravo potiču – ne znaju. Slute, sudeći po istom krasnom imenu, da su potekli od Grbića, kojih ima dosta u Suvaji (Petrovačkoj). Prema tome bi mogli i oni biti iz Suvaje. Slave Đurđevdan.
Vulini su po pričanju doselili ovamo pre 100-120 godina iz Rašinovca. Odavde su neki u toku vremena odselili preko planine, a neki iz Rašinovca u Zmijanje.
Kovačevići starinom su iz Mazina, ispod Kremena, gde ih i danas ima veoma mnogo. Pre otprilike 150 godina jedan Kovačević, koji je imao petoricu braće ubije čoveka u Mazinu pa pobegne u Bosnu i unajmi se na Bravsko. Kad mu drugi brat doraste do vojništva pobegne i on ovome bratu na Bravsko. Tu se zakuće i požene. Ženi jednoga od njih bilo je ime Joka, te se po njoj svi njihovi potomci prozovu Jokići. Jedni su ostali na Bravsku do danas te se nazivaju pravim imenom Kovačevići, ali ima ih pod raznim prevedenim imenima. No drugi nedugo iza dolaska na Bravsko krenu se i dosele na Vranovinu (gde su danas Jokići). Svi su se oni tada nazivali Jokići. Sadašnji Jokići na Vranovini privedeni su pravim Kokićima (Kovačevićima), na Vranovinu iz Marjanovića Dola. Zvali su se Grbići i slave Srđevdan. Oni poprime prezime ovih, među koje su privedeni. Posle nekog vremena odsele svi Jokići (Kovačevići) iz Vranovine. Samo ostanu na mestu oni privedeni Grbići, no pod imenom Jokića. Jedni od Jokića Kovačevići nasele u Rakovicu, gde su i sada Kovačevići,a drugi u Vođenicu, smeste se kod svojih rođaka Kovačevića u Malinu. Ali oni su im došli pod promenjenim imenom kao Jokići. No tu na mestu svoje starine i pod uticajem tamošnjih rođaka odbace prezime Jokić i poprime opet staro Kovačevići.
Kovačevića ima u Rakovici 7 kuća. Slave Nikoljdan.
Sovilji(Sofilji) doselili su se 1879. iz Kijana kod Gračaca i nastanili se u Rakovici. Ima ih sada 8 kuća. Slave Sv. Nikolu.
Surle doselili su takođe 1879. iz Glogova kod Gračaca te se i oni nastanili u Rakovici. Ima ih 6 kuća. Slave Sv. Nikolu.
Herceg doselio 1879. iz Dabašnice. Slavi Lazarevu Subotu. Na mestu gdje su Sofilji, Surle i Herceg, bile su muslimanske begovske kuće.
Vranješi su se doselili u Rakovicu odozgo iz Vranješkog Dola i to kao begovski momci. Sad ih ima u Rakovici 3 kuće, a u Vranješkom Dolu 5 kuća. Daljnje poreklo njihovo se ne zna. Biće da i oni spadaju u najstarije ovdašnje porodice.
Jevići su isto tako odavna na sadašnjim kućiđštima. Starina im se ne zna. Pre 50-60 god bilo ih je svega 2 kuće, a danas ih ima 12. Od njih su još protekle od privodaka po jedna kuća u Risovcu i Brestovcu. Slave Đurđevdan.
Kerkezi ne znaju o svojoj starevini. Oni su odavna na Vranovini. Ima ih 12 kuća. Slave Đurđevdan.
Jokići (vidi Kovačevići)
Plećaš doselio 1879. iz Bruvna. Slavi Sv. Jovana
Radakovići doselili 1879 iz Bruvna, tri kuce. Slave Nikoljdan
Mandić doselio iz Dabašnice 1879. Slavi Nikoljdan.
Adamovići potiču starinom iz Dalmacije. Doselili su se pre 200 god. U seobi zadržali su se neko vreme u Uncu gde i sada ima jedna kuća Adamovića. Doselili su se ovamo kao dve porodice, koje nisu bile u bliskom srodstvu. Jedan deo njih kao i potomci imaju predjevak Lavonjići. Sa Vranovine se odselila jedna porodica na Vojevac, te ih ima i tamo par kuća. Danas ih ima u Gornjoj Vranovici 15 kuća. Slave Sv. Jovana.
Repac doselio iz Kule kod Gospića 1879. Slavi Nikoljdan.
Pjevači doselili 1879 iz Čitluka kod Gospića. Dvije kuće, slave Nikoljdan.
Tih 76 porodica bude danas u granicama ove parohije. Nekima od njih ne može se odrediti starost ni poreklo. Ili su veoma stare ili nisu imale smisao za čuvanje porodicnog predanja. Za priličan broj porodica predanje govori da su dosle pre 200 god i to iz Dalmacije i Like. Još veći je broj porodica koje su se doselile u vreme doseljenja onih poslednjih, pre 200 godina pa do okupacije (1700-1878). Ovo su bili uglavnom vojnički begunci iz obližnjih mesta austrijskih. Osim toga doselili su se i neke porodice iz obližnjih sela, koje su proterali begovi ili su se same ostavile stara kućista i pošla ovamo na upražnjena. Najmlađe stanovništvo izbilo je ovamo sa okupacijom 1879. Ti su došli odjedanput i to iz obližnjih mesta u Lici. Zauzeli su mesta gde su pre bili muslimani, kao Lončari u Krnjeuši gde su pre bile tri muslimanske kuće, Sofilji, Surle i Herceg u Rakovici gde je pre bilo 5 muslimanskih kuća. I u Zelnovcu su bile 2 muslimanske kuće. Na njihovo mesto su došli katolici. Drugi su dobili kućišta tako da su kupili delove kućišta od starosedioca, pošto su ovi imali vrlo prostrana. Naseljenici iz 1879. su došli ovamo kao vrlo bogati ljudi, pošto su u Lici skupo prodali svoju zemlju, a ovamo su sasvim jeftino kupili, samo što su tamo bili vlasnici zemlje, a ovamo su postali kmetovi zemlje. Osim toga svako od njih je doveo nešto stoke. Samo nekoliko starinske porodice povratile su se iz Like ovamo kao življe sa nešto imanja i stoke. Kuće nisu zatekli ni oni kao ni novosedioci, nego su morali tada svi da naprave najpre kakvu takvu kuću pa tek onda u druge poslove da zalaze. Te su prve kuće bile ponajviše od plota. Malo posle zamenile su ih kuće od čvrstog materijala, a ima i kuća od kamena.
Rad i Privreda:
Stanovnistvo se zanima kao dvema glavnim granama privrede, težaklukom i stočarstvom. Zemljoradnja sama ne može da ishrani ovdašnji svet, nego se mora prodavati deo stoke i kupovati žito. Sama privreda je na vrlo niskom stepenu. O naprednom radu ne može biti ni govora, za oranje upotrebaljava se drveni plug i drljača. Ore se na razore sa jarcima. Dubina oranja 6-10 cm. Sije se iz ruke. Kosidba se vrši ručno. Kosi se žito i trava osim pšenice, koja se žanje srpom i vezuje u snopove. Vrše se konjima, previja lopatom. U novije vreme upotrebljava se nekoliko traktora za čišćenje žita. Na njivama rade muški ali dosta žena i dece, posebno u novije vreme, otkad su mnogi muški otišli raditi u Ameriku i Nemačku.
Osim zemljoradnje bave se neki posebno u Risovcu i šumskim radom kao pravljenje zdela, cepanjem šimle, tesanjem vešala. Ima dosta majstora koji rade sa drvetom i to obične težačke poslove kao pokrivanje kuća.
Žene obavljaju posao i to većim delom zimi. One siju konoplje, čuvaju je, kisele, nabijaju, grebu, predu, vare. Predu i vunu te prave čarape, rukavice i maje.
IZVOR: Petar Rađenović, Srpski etnografski zbornik iz 1925. godine, www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/krnjeusa
Komentari (0)