Prezimena, selo Suvaja (Bosanski Petrovac)

Badžik, Blanuša, Grbić, Grubišić, Guteša, Đaković, Đumić, Ilić, Karanović, Kerkez, Kecman, Lukić, Majstorović, Mandić, Marjanović, Milanović, Obradović, Pećanac, Radošević, Rakić, Santrač, Sovilj, Stupar, Cvjetković, Šipka

Selo je nazvano po potoku Suvaji, koji brzo i lako presuši, ili pravije rečeno, otanča tako, da vode ima samo na izvoru, a ne otiče ni malo. Uopće kraj, kuda se ovo selo prostire, sasvim je suv i bezvodan. Ime sela poklapa se tako potpuno sa stvarnošću.

Suvaja leži glavnim svojim delom na okrajku polja, u ravnici. Taj deo, na zapadnoj strani u polju, nema obeležene granice. Do severa zatvara vidik Obljaj, do istoka sleme Kose, do juga hrbat Stražbenice. No u sklop sela ulaze još dva zaseoka, koji se iz polja nikako ne vide. Kad se pređe sleme Kose, izaće se na povisoku zaravan gde se, u nižem delu pod Suvim Vrhom, skupio zaselak Trnovac (828 m.). Još sat hoda dalje i, na mnogo višem položaju ispod samih vrhova pripeo se drugi zaselak: Marjanovića Do.

U donjem, glavnom delu sela, kuće su većim delom u ravni. Tek nekoliko njih uspelo je uz blage plećine, koje čine prelaz od polja prema višim položajima. Suvaja (bez zaseoka) prosula se po ravnici u nekoliko hrpica. To su: Pod Rašinovcem, Savnjak, Žegar, Dolina Radoševića. Gromila, Kula, Dolina Milanovića, Dolina Santračka, Gajevi, Grabovac, Polje (Krš). Ove hrpice leže na 5—10 minuta hoda jedna od druge. Izmeću njih su oranice, kamenjari i po malo gajevi. Vežu ih putevi „progoni”.

Selo je razbijenog, rasutog tipa.

Privreda i saobraćaj. — Njive: Ograde, Luke, Polja, Naplavci. Njive su ovde vanredno rodne. Osobito može da rodi ječam. Livade (planinske): Vrela, Poljane: poljske livade: Kamenito Polje, Rastovača, Medeno Polje. U Kamenitom Polju nalazi se nekoliko koliba. Tamo se bavi stoka od kosidbe do u kasnu jesen. Seno se dovozi kućama. Pašnjaci: Obljaj, Gajevi, Stražbenica, Kosa, Rašinovac. Svi su ovi pašnjaci po stranama i brdima. Vrlo su prostrani, ponajviše kameniti, mestimice zarasli u šiprag. Stoka nalazi u njima pitome paše. Na Tavanu ima oveća pećina. S ulaza je koliko kuća, onda dolazi tešnjak, pa se ponovo opet raširuje.

Drva se voze iz Kevina Dola i Suvog Vrha. Donjem selu su drva posve daleko, 3—4 sata. Dovoz drva zbog strašno rđavog puta neobično tegotan.

Suvaja izvire u Marjanovića Dolu iz više vrela. Ponajveća su: Zebinovac, Sana, Kamenica, Urljaj, Lijeska. Ima tu još mnogo manjih pištavaca. Suvaja otiče do donjeg sela, u polje, samo za vreme jačih kiša. Inače je sasvim kratka toka, a za žestoke suše ne odmiče se od vrela. Već od samih vrela usekla se Suvaja poduboko u kamenito korito. Na ulazu u donje selo, izmeću Kose i Obljaja, taj je usek čitava klisura. Na potoku, u gornjem njegovom toku ima trinaest mlinčića. Mogu mleti najdalje četiri meseca preko godine i to s jeseni i s proleća. Leti ih zaustavi suša, zimi led. Tada se melje u Ripču, Manastiru, Kulen Vakufu. Osim izvora, iz kojih postaje Suvaja, nema u čitavom selu više nijedne žive vode. Leti donje selo mora daleko ići po vodu. Tada voze vodu većinom iz Petrovca (10 km) s vodovoda. Do vrela u Marjanovića Dolu ne može se prići kolima, nego samo sa samarom. — Ima u selu nekoliko. bunara, koji se nalevaju kišnicom, a preko leta su prazni i suvi. To su: Obljaj, Grabovac, Lončarica.

Kroz donje selo, krajem puta, prolazi glavni državni drum od Petrovca na Krupu. Selu je taj drum od silne koristi. Na nj izbija nekoliko puteva, koji dolaze na jednoj strani iz polja, a s druge od naviše smeštenih naselja. Sa državnog druma polazi i glavni seoski put, što preko Kose i Tavana vodi do zaseoka Trnovca i Marjanovića Dola. To je ujedno i drvarski put, a i mlinarski i vodarski za one, koji dogone vodu s vrela na samarima.

Grobalja ima više: u Dolu, u Trnovcu, Milanovića groblje, Grbića, Crkveno, Šipkino, Pećančevo, Zovikića.

Starine. — U granicama sela postoje dve stare gradine: Gradina na vrhu Obljaja i Gradina kraj Suvog Vrha. Jedno mesto više Kule ima naziv Crkvina. Osim toga pokraj državnog druma nalazi se starinski, zidani bunar.

Poreklo i jakost porodica.

Pećanac — osam kuća pod Rašinovcem, jedna u Trnovcu. Slave jovanjdan. Doselili ovamo pod Rašinovac pre 70 godina odozgo s Rašinovca. Oni u Trnovcu privedeni pre 50—60 godina.

Kerkez — dve kuće pod Rašinovcem, tri kuće u Grabovcu. šest kuća u Marjanovića Dolu. Slave Đurćevdan. Oni pod Rašinovcem privedeni su pre 50 g. iz Vranovine u kuću Pećančevu. Onima u Marjanovića Dolu priveden još šukunded iz Bjelaja u kuću Marjanovića. Od ovih su se odvojili pre 50—60 g. oni što su sišli u Grabovac. Još je iz Marjanovića Dola odselio jedan ogranak u Sanicu (srez ključki), gde ih sada ima pet kuća.

Karanović — jedna kuća pod Rašinovcem. Slave Đurćevdan. Prešli ovamo na materinstvo pre 20 godina iz Lipe (srez bihaćki).

Đumić — devet kuća na Savnjaku, za Savnjakom i pod Savnjakom. Slave Aranćelovdan. Doselili iz Dalmacije, ima već šest kolena, dakle oko 200 godina. Oni bi iza Milanovića mogli biti najstarija porodica u Suvaji.

Grbić — dvadeset osam kuća u Žegaru, sedam kuća u Gromili, tri kuće u Polju. Slave Srćevdan. Pričaju, da su se pre možda 300 godina krenuli iz Hercegovine. Rasuli se na nekoliko strana oko tromeđe dalmatinske, ličke i bosanske. Otuda se jedna grana preseli u Smoljanu. Iz Smoljane se primaknu pre nekih 130 godina ovamo u Suvaju. Malo posle ocepi se od njih jedan deo i vrati se opet u Smoljanu. Po prilici pre 100 godina doseli ovamo još jedna grupa Grbića iz Osredaka (ličkih). Jedni od onih prvih nastane se najpre na Tavanu. Posle tridesetak godina siđu u donje selo — U Žegaru, gde su sada Grbići, bili su pre njih Kukolji. Oni se zavade s begom, pa potraže kućište kod drugog spahije i nađu ga u Lušcima (srez Sanski Most). Kad su poselili odavlen, imali su toliko žita i mrsa, da su im tovari, kako se priča (svakako biće preterano; zakrčili put od ravni do na Brh Tavana (oko 1 7, kilometar). Kad je to vidio novi spahija, reče starješini: „Ma ko ti je to, po Bogu brate, nadio ime kukolj! Nisi ti kukolj nego bijela, preprana šenica.”

Badžik — jedna kuća u Žegaru. Slave Petrovdan.

Radošević — pet kuća u Dolini Radoševića, dve kuće u Gajevima, četiri kuće u Polju. Slave Aranđelovdan. Starinom su iz Like. Kazuju, da su se nekada zvali Stojisavljevići. Kad je zidan petrovački grad (oko 1700 g.), preseli jedna porodica Radoševića od Gračaca u Šainovac, više današnjeg Petrovca. Tu neki od njih naće dobar kamen i odveze ga dole, gde se grad podizao da bude stupac za gradska vrata. Paša, koji je dole bio, zapita ga: „Šta je to rajo?” — „Evo dragi gospodaru, čuo sam da gradiš grad, pa našao ovaj kamen i dovezao ti ga, da ti i ja što god pomognem” — „Aferim rajo, hajde, od Ključkih Vratnica pa do Risove Grede gde god begenišeš najbolje mjesto, onde ću ti dati kućište.” On zatim obiće sav kraj i odvoli na Skakavac. Priča se, da su išla sva čeljad, a starešina im slep jašio na slepu konju. Kad su došli onde, gde potočić Skakavac pada niz liticu, reče slepi starešina: „Ovde ustavte, ovde ćemo zakućiti. Tada onaj, što je pre bio kod paše, ode ponovo kod njega i kaže mu: Ja sam, gospodaru, odabrao kućište onde, gde voda skače s kamena” — „Onda će se to zvati Skakavac — odvrati paša — hajde neka ti bude.” Tu su živeli neprestano do pre 80-100 godina. Tada sasele jedni u Brestovac, drugi u Suvaju.

Šipka — četiri kuće u Dolini Radoševića, devet kuća u Polju. Slave Markovdan. Doselili iz Unca pre kojih 120 godina. Zvali se otpre Bajići. Bili begovske sluge. Uvek uz njih. Svet rekao: „Bajići uz Turke k’o šipka uz bubanj”. Tako prozvani Šipke.

Mandić — jedna kuća u Kuli. Slave Nikoljdan. Doselili 1879. g. iz Dabašnice (Lika).

Guteša — jedna kuća u Kuli. Slave Nikoljdan. Doselili 1879. g. iz Bruvna u Lici.

Cvjetković — jedna kuća u Kuli. Slave Tomindan. Doselili 1879. g. iz Glogova u Lici.

Obradović — dve kuće u Kuli. Slave Jovanjdan. Doselili 1879. g. iz Dabašnice u Lici.

Ilić — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili 1879. g. iz Mazina u Lici.

Milanović — sedam kuća u Dolini Milanovića. Slave Aranćelovdan. Naselili su pre nekih 250 godina iz Zrmanje (Lika). Druga grana odselila je isto otalen u Gornji Lapac gde ih ima i sada. Ovi, što su sada u Suvaji, zaustave se za kratko vreme u Uncu, pa nabrzo preću ovamo. Kad su naselili u Suvaju, nije još bilo Petrovca. Milanovići su najstarija porodica u Suvaji.

Santrač — četiri kuće u Dolini Santračkoj. Slave Pantelindan. Bili sprva svi u Trnovcu. Pre 60 godina sašli ovi na sadanje mesto, u Dolinu.

Grubišić — dve kuće u Gajevima. Slave Đurćevdan. Doselili 1879. g. iz Velike Popine u Lici.

Blanuša — tri kuće u Gajevima. Slave Đurđevdan. Doselili 1879. g. od Gračaca.

Lukić — jedna kuća u Gajevima. Slave Aranćelovdan. Doselili 1879. g. iz V. Popine.

Majstorović — Jedna kuća u Gajevima. Slave Sv. Klimenta. Privedeni oko 1890. g. iz Bjelaja.

Marjanović — jedna kuća u Gajevima, jedna u Grabovcu, devet u Marjanovića Dolu. Slave Jovanjdan. Istog su porekla kao i Kneževići na Skakavcu (Klještini). Potiču od dva brata Marijana i Knežine. Kad se podele, Marjanovi se sinovi premaknu u Do, koji se po njima prozove Marjanovića Do. One dve kuće u ravni saseliše iz Dola pre 20—30 godina. Raseljavali su se iz Dola još na više strana: u Voćenicu. Smoljanu, Jasenovac, Sanicu, Bošnjake, pod Debelu Stranu. Knežević pet kuća u Grabovcu, dve u Polju. Slave Jovanjdan. Oko 1865. g. sišli s Klještine. Ovde im bili stanovi. Kad se podeliše, jedna stranka nastani se ovde stalno.

Sovilj — dve kuće u Grabovcu. Slave Nikoljdan. Naselili 1879. g. iz Kijani u Lici.

Đaković — dve kuće u Grabovcu — dve u Marjanovića Dolu. Slave Đurđevdan. Bila im stalna kuća u Marjanovića Dolu, a stan u Trabovcu. Pred bunu (1875. g.) podele se. Jedni ostanu gore, drugi siću dole. Ne zna se oklen su naselili. Zna se samo, da su u Dolu otpre nego li Kerkezi, dakle već preko 150 godina.

Stupar — jedna kuća u Polju. Slave Lazarevdan. Naselio ih ovde spahija pre 30 godina iz Skakavca.

Kecman — četiri kuće u Trnovcu. Slave Sv. Vartolomeja, prilično su odavna na tom mestu. Odavde su odselili njihovi ogranci u Palanku (srez sanski) i Drinić.

Rakić — jedna kuća u Marjanovića Dolu. Slavi Nikoljdan. Prišao ovamo pre 20 g. iz Kolunića kao sluga. Posle se zakućio samostalno.

IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/suvaja