Poreklo prezimena, selo Bravsko (Bosanski Petrovac)

Anjgirević, Atlagić, Bjelić, Banjac, Babić, Bakrač, Brkić, Bursać, Viduljinović, Vujić, Vukobrad, Gvozdenović, Grbić, Grubić, Zrilić, Javor, Jaglica, Jeličić, Kalaba, Karakaš, Karanović, Kovačević, Krpan, Kuruc, Lazić, Latinović, Mandić, Marjanović, Milidrag, Novaković, Ožegović, Opačić, Petković, Pilić, Popadić, Radišić, Radujko, Radulović, Raca, Runjić, Sabljić, Srdić, Stričević, Stupar, Uzelac, Ćulibrk, Čeko, Šarić, Ševo, Šipka, Šobat

Selo Bravsko leži između Grmeča i Srnetice u najistočnijem delu kotlaste visoravni Bravska. Do zapada nema prirodno obeležene granice. Zemljište Bravskog Vaganca i Janjila neprimetno prelazi u područje Bravska. Čak ni razmak kuća između jednog i drugog sela nije toliko izrazit, da bi i neupućen gledalac mogao označiti, dokle seže jedno selo, a gde nastaje drugo. Na severnoj strani zatvaraju prostor sela oniži vrščići prostranog Grmečeva trupa. Tu se u vijugavoj liniji nižu od zapada prema istoku jedan za drugim: Gradić, Šatin Vrh, Pločevac Veliki, Pločevac Mali, Vrščić, Visoki. Granična linija na istoku spušta se na prosečnu visinu polja te zaobilazi ravno položene pašnjake: Babina Dolina i Oklinci. Tu je najniža tačka istočne granice. Tuda je šumska železnica našla prolaz za Sanicu i dalje do Prijedora. Tuda je bio proveden stari rimski drum za Prisjeku, kao i turski drum za Kopjenicu i Ključ. Malo južnije odatle prolazi današnji drum za Ključ. Južno od ovih drumova uzdiže se opet istočni obod visoravni i penje se na vis Ljutoč. Njegovom blago oborenom slemenjačom završava se istočna granica. U zaleđu Ljutoča proviruje znatno viši vrhunac Šiše. Pogledu posmatrača pričinjava se kao da su ova dva vrha u neposrednoj blizini, premda ih rastavlja opsežan prostor, pokriven krupnom šumom. Na jugoistoku granica prolazi nizinskom šumom, koja nosi ime: Uvale i Lipar. Odatle se granica opet pridiže u slemena Srnetičinih ogranaka, koji su prema polju niži, a prema središnjem visu sve viši. Neposredno od Bravska protežu se Vranjevac i Šareni Vrščić.

Visoravan nije ravna ni svuda jednake visine. Kod železničke stanice visina je 800 m., na drumu kod škole 830, u Donjem Polju najniža tačka 606 m. Poprekim pogledom na nju u pravcu sever-jug zapaža se mešovit raspored površnih oblika. Ispod već spomenutih Grmečevih visova pruža se blago nagnuta plećina (selo Jasenovac). Podno plećine proteže se koritasta uvala, kao središnji niži deo polja. Povrh ove uvale prema jugu ispružile se osrednje izbočine duguljastog smera: Glavica, Metla (815 m.), Crnića Brdo (807 m.). Na njih se nadovezuju neposredno do planinskog ruba Podovi. Iza glavice smestila se opet uvala, nazvana Bunara. Na drugom okrajku Bunare otpočinje krajnja plećina, koja se penje uz padine Srnetičnih ogranaka. Svi ovi zemljišni oblici podudaraju se u smeru s temeljnim smerom visoravni t. j. zapad-istok. Uzdužnim pogledom na visoravan pokažu se i popreki talasi njegove površine. A male udolice — vrtače posejane na sve strane kao sitna gnezda preko ovih tako raznolikih temeljnih površina. Jugo-istočni deo zove se Donje Polje, a još dalje prema ivici Vojićko Polje. Ovde je najniža tačka celog Bravska (u širem značenju), tek 606 m. nad morem. U istočnom okviru ispod Ljutoča vide se prolisine bez šume. Tu su planinske livade: Korita i Jasikovača. Ispod njih na niže prema polju tako isto livada Maruša (746 m.). Vlasnici ovih livada su iz sela Vojića. Zemljište Bravska veže se za niže oblasti na istočnom kraju strminom, koja slazi prema Ključu i Sanici sad u blažem sad u oštrijem nagibu.

Selo se sastoji iz šest delova. Matica sela je Jasenovac. Ostali delovi: Klenovac. Garičevac, Donje Polje, Bunara, Ispod Srnetice manji su po broju kuća i docnijeg su postanka. Ovi su zaseoci izrazito izdvojeni jedan od drugoga, kako priličnom udaljenošću, tako i različitim položajem. Smešteni su ivicom polja i zauzimlju kružni položaj oko seoskih poseda. Jedini izuzetak čini Donje Polje, koje se spustilo u dno kotline, okruženo odasvud oranicama i livadama. Najači zaselak Jasenovac proteže se preko strane isiod Grmečevih vrhunaca. Pruža se uzduž do četiri kilometra. Širina naselja, t.j. pruge zauzete kućama i stajama, dostiže oko polovicu kilometra. Kuće su uglavnom iznad njiva. Za turskog vremena bile su kuće uzdignute još naviše i sakrivene u šumi. Povrh kuća dolazi pašnjak. Klenovac je najmlaće naselje. Ima donekle drumsko obeležje. Kuće su mu pokraj ceste i dosta su nablizu. Garičevac je retko naselje, smešteno pokraj najboljih pašnjaka. Kuće su na okrajcima. Donje Polje leži najniže od svih naselja. Zbog zatvorenog položaja ovoga zaseoka ne prilazi ovde stoka kućama sve od Đurćevadana do Ilindana. Drži se za to vreme u torovima ispod planine ili u prostranim paležima planinskim, gde je železnica svojim iskrama popalila šumu. Bunara je do Srnetice. Uvalila se u jednu veću i nekoliko manjih udolina. Kuće su razbacane na više strana, ali sve bliže kraja, radi ispusta stoke. „Ispod Srnetice” pružila se plećinom slično Jasenovcu i napremase od njega. Ovaj se zaselak proteže dva-tri kilometra u dužinu. Kuće su u isprekidanom i iskrivudanom nizu. Njive su sve ispod kuća. Iznad kuća samo slabi pašnjak i krupna šuma. — Tip je svih ovih zaseoka, osim Klenovca, razbijeni. Prevlaćuju grupice od nekoliko kuća koje su nablizu mećuse. Izmeću grupica je poveć razmak. A ponegde među njima ili sasvim po strani vidi se po koja samica.

Selo Bravsko pripada u poslovima uprave ključkom srezu, premda čitava ostala visoravan pripada srezu petrovačkom. Tu su najviše odlučivali spahinski posedovni odnosi, kakv su bili onda, kad je Petrovac postao sedište kajmakama.

Privreda i saobraćaj. Već u samom imenu Bravsko izražena je glavna privredna delatnost ovoga kraja. Stočarstvo je ovde prvenstvena i gotovo isključiva privredna grana. Useva se seje malo. Senokos zaprema malo ne svu površinu koja se dade privredno upotrebljavati. Okrajine do planina zauzimlju pašnjaci. Sena se dobiva u velikim količinama, više nego ga treba za domaću potrošnju. Pretek sena nije otprije bio ovoliki. No godina 1921. i 1922. bile su odviše sušne. Seno je bilo izdalo, te se stoka morala svesti na manji broj. Ovče ospice u 1922. godini snizile su broj ovaca na nezapamćeno mali broj. Još pre 40 godina imao je ovde kolibu neki Babić iz Ratkova i držao po hiljadu ovaca. I sada i u polju više koliba. Najviše ih je ispod Srnetice i Ljutoča. Vlasnici su im većinom Bravskari. A ima ih i iz drugih mesta: Vojića, Sanice, Janjila, Bukovače. U starija vremena bilo ih je još iz Dabra, Ratkova, Biljani, Ključa, Kolunića i dr.

Blago se drži kod koliba do Malog Ćurđevdana (13. maja). Tada se livade zabranjuju od paše. Porast trave traje dva do dva i po meseca. Posle košnje livade opet prekrili stoka. Oranice nose nazive: Plećine, Selište, Brijeg, Klenovac, Pribranci, Polje, Garičevac, Podšaran, Turska Voda, Bunara, Selište Bakračevo, Do, Glavice, Uvale, Ograde. — Livade: Polje, Glavica, Metla, Podovi, Garičevac, Donje Polje, Poljana, Bunara, Urlača, Kraljevac, Gradić, Do. — Pašnjaci: Pločevac Mali, Pločevac Veliki, Palež, Visoki, Vrščić, Poljana, Srnetica, Muratovac, Strana, Naslanina.

Jasenovac, Klenovac i Garičevac podmiruju se s drvetom iz Grmeča i to: iz Dola, Uvala, Vučije. Poljane, Oklinaka. Ostali delovi sela seku ogrev i građu u Srnetici. Drva se troše prekomerno. Isto tako i građa. Narod pravi mnogo staja. Zbog oštre klime sva stoka mora imati dobro sklonište.

Vode. Na celom ovom dosta velikom prostoru nema nigde izdašnijeg izvora, koji bi kroza svu godinu davao dosta vode.

Ima nekoliko manjih izvorčića, koji preko leta odveć malakšu ili sasvim presuše. Veliki Pločevac i Mali Pločevac nalaze se u Grmeču, iznad Jasenovca. Otječu po kojih stotinu metara, pa im voda iščezava kroz šupljo korito. Ne presušuju nikako. Mnogo vrede za stoku, koja ide po okolnim pašnjacima. Kad izvori u selu iznevere, odavde se goni voda na tovarima za kućnu potrebu. Bunar Jasenovac živa je voda, ali leti presuši. Klenovac je mali izvor, uhvaćen uzidani bunar. I on leti presuši. Šaran, Turska Voda, Jabukovac, Bukovik slabi su izvori. Presušuju sasvim rano. Tako isto i izvor Kamenica u Garičevcu. Čatrnja, zidani bunar sa živom vodom u Bunari presušuje preko leta. Kraljevac, zidani živi bunar pod Srneticom spane leti sasvim na malo. Pored ovih izvora, iz kojih voda služi za ljudsku upotrebu, ima i lokava za napoj stoke. Najbolja je lokva u Bukoviku. Nazivlju je i jezerom. Duga je 150, široka 50 metara. Postala je od malog izvora Bukovika, no veći deo vode dobiva od kišnice. Ima dovoljno vode preko cele godine. Kad sva druga napojišta u okolici izdadu, ovde se stiče stoka celog Bravska, Janjila i Brav. Vaganca. Ovu je lokvu napravio narod pre kojih dvadeset godina. Druga je lokva kraj železničke stanice. Iz staničnog bunara preleva se katkad voda i odilazi u ovu lokvu. Leti ovde može i da nestane vode. Manje su lokve: Alaginovac u planini više Podova, Bunara i Kozarovac u Bunari. Alaginovac je živa lokva i drži vodu zadulje nego li one druge dve. — Kad izvori u selu presuše, dogoni narod vodu s Pločevca u tovarima, a sa staničnog bunara, iz Budelja i Pliševca u bačvama. — U selu nema nikakva ni najmanjeg mlina. Melje se na ujam u Sanici, Budelju i Ključu.

Selo preseca uzduž drum Petrovac—Ključ. Drži se stalno Grmečeva podnožja. Kroz selo prolazi i šumska železnička pruga. Izbija iz Srnetice, zalazi u polje, napravi veliki lakat pa se primiče Grmečevu podnožju, da se potom preko silnih zavoja spusti u Sanicu. Obični seoski putevi presecaju selo popreko na nekoliko mesta. Ovi vežu međusobno pojedine zaseoke, odvode u planinu i izlaze na glavni drum.

Grobalja ima više: u Jasenovcu tri (Atlagića, Marjanovića, Šobatovo), u ostalim zaseocima po jedno.

Starine. Selo Bravsko obiluje tragovima i preostacima iz davnašnjih vremena. Na prvom mestu treba spomenuti stari rimski drum, koji se produžava i preko ovog sela. Kao obeležje mu stoji i sada drumski mramor u Babikoj Dolini, uz samu železničku prugu. Otalen je drum slazio strmo u Prisjeku, gde je takođe usađen mramor. — Gradić više Jasenovca ruševina je neke zidane građevine. U njegovim raskopinama nađeno je koplje. — Na Visokom se nalaze ostaci građevine, koju narod nazivlje crkvinom. Pri raskopavanju ruševina nađen je tu lepo otesan meki kamen s latinskim natpisom. Na kamenu je bio izrađen i nekakav lik. No previše je kamen izrazbijan, te je nepotpun i nejasan i lik i natpis. Tu je nađen još i dukat iz vremena vizantijskog cara Teodosija. Na jednoj mu je strani lik Teodosijev, a na drugoj car Konstantin i carica Jelena s krstom u ruci. Latinsko pismo na dukatu vrlo je razgovetno za čitanje. Dukat je sada kod Jove Milidraga, trgovca u Bravsku. — Za Šatinim Vrhom ima nekakva zidina. — U Bunari nalazi se gradina, po izgledu kao dva humića, obrasla šipragom. To su po svoj prilici ruševine dveju zgrada. Narod veruje da je i to crkvina. — U polju pod Srneticom ima povelik grad, nazvan „Gradić”. Smešten na brežuljku oivičen je nabacanim kamenom, koji bi mogao biti ruševina negdašnjeg zida. Vrata su mu na severo-istočnom uglu.

Poreklo i jakost porodica. Bravsko nije staro selo. Može biti najviše 100—120 godina, kako su najstarije porodice ovde naselile. Prve su kuće ponikle u Jasenovcu i pod. Srneticom. Vidi se, da su se hvatale planine, upravo se sakrivale u planinu. Pre 90 godina bilo je svega sedam kuća: Gvozdenović, Atlagić, Šobat, Marjanović, Ćulibrk, Karanović, Stupar. Prvih šest u Jasenovcu, poslednja pod Srneticom. Pre naseljavanja bilo je čitavo Bravsko senokos. To su bili većinom spahinski senokosi za gajenje njihove stoke. No davali su ponešto i svojim ili tuđim kmetima. Tako su pored njih imali ovde senokose i kmeti iz okolnih pa i ponekih daljih sela. Tu su im bile kolibe, nasloni i torovi za stoku. Niko još nije ovde preko cele godine stanovao. Još zadugo nakon razvitka prvih stalnih naselja zadržao se ovaj odnošaj. I danas još znatan deo senokosa pripada sopstvenicima iz drugih mesta. Neki imaju ovde svoje kolibe, te tu sa stokom prezimljuju. — Kod pregleda porodica primećuje se, da ih je većina doselila iz Grahova.

Danas žive ovde ove porodice:

U Jasenovcu.

Raca — sedam kuća. Slave Mratindan. Doselili ovamo iz Grahova pre nekih 80 godina. Jednoga od njih obesi neki beg iz Petrovca, a ženu mu odvede za sebe i izrodi s njome decu. Sin mu od te žene priznavao je svoju braću po majci, obilazio ih i bratski se prema njima vladao.

Radulović — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili pre 80 godina iz Grahova.

Novaković — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Preselili ovamo iz Klenovca 1920. g.

Radišić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Došao ovamo jedan pre 30 godina kao uljez iz Budelja. Sada ih već dve kuće.

Sabljić — tri kuće. Slave Nikoljdan. Staru lozu vuku s Grahova u Crnoj Gori. Otuda moradoše bežati ili zbog krvne osvete ili zbog nečega drugog. Tada je za njih rečeno: „ovi utekoše ispod sablje”. Zbog toga se prozvaše Sabljići, a kako su se pre zvali, to više ne pamte. Pobegavši s crnogorskog Grahova zaustave se na Grahovu bosanskom. Nastane se s selu Pećima. Jedan ogranak njihov pre 80 godina preseli ovamo.

Atlagić — pet kuća. Slave Đurđevdan. Ocepili su se od Atlagića u Vrtoču i naselili ovde. Ovi u Bravsku pričaju, da su se doselili u Vrtoče iz Raduča kod Gračaca. Dok su bili tamo, zvali se Kalinići. U Vrtoču im bili spahije At¬lagići. Jedan Atlagić bio hrom, a isto tako i jedan Kalinić. Prozvaše ga od šale „hromi Atlagić”. Tako se malo pomalo svi Kalinići prozvaše Atlagići. Oni u Vrtoču pričaju, da su se doselili iz Vodica u Dalmaciji. No Raduč i Vodice nisu nadaleko, a moguće da su se pošavši iz Vodica u Raduču zadržali samo kratko vreme, pa da je otuda i ova razlika u pričanju.

Bjelić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Oni su iz porodice Bjelića u Janjilima.

Babić — dvanaest kuća. Slave Đurđevdan. Zvali se nekada Kesići. Poreklom su iz Vidova Sela u Gornjem Uncu. Ima ih tamo dosta i danas. Pre 90 godina dovede otuda neka udovica osam sinova. Pod starost njenu zvali je i ukućani i seljani babom. Potomstvo joj dobi otuda prezime Babić.

Ožegović — pet kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Do-selili pre 100 godina u Kolunić po svoj prilici od Srba. Iz Kolunića se premeste pre 80 godina ovamo.

Šobat — dve kuće. Slave Mitrovdan. Doselili iz Unca pre 60—70 godina.

Gvozdenović — četiri kuće. Slave Đurđevdan. Poreklom su iz Gornjeg Unca. Ima ih i sada u Vidovu Selu. Pre 100 godina presele se u Bukovaču, a nabrzo potom u Drinić — ovamo su prešli pre 80 godina.

Karanović — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Doselili iz Boboljusaka pre 100 godina.

Stričević — četiri kuće. Slave Đurđevdan. Naselili pre 80 godina iz Unca. Pre nego su ovamo izbili, zadržali se nekolike godine u Koluniću.

Banjac — tri kuće. Slave Jovanjdai. Doselili oko 1860. g. iz Drinića.

Petković — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Došao oko 1880. g. iz Bukovače kao uljez kod Banjaca.

Latinović — pet kuća. Slave Jovanjdan. Naselili iz Smoljane pre 70 godine.

Marjanović — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili iz Marjanovića Dola pre 100 godina. Govori se da je ovo najstarija porodica ovde.

Gubić — dve kuće. Slave Vasilijevdan. Doselili iz Livna pre 80 godina.

Jeličić — jedanaest kuća. Slave Nikoljdan. Naselili pre 80 godina iz Vođenice.

Ćulibrk — deset kuća. Slave Jovanjdan. Pre 120 godina privede ih mati iz Vođenice u Janjila. Oko dvadeset godina posle nasele se ovde.

Grbić — tri kuće. Slave Srđevdan. Stari su im došli od Lapca u Lici. Već je oko 70 godina kako su ovde. Sprva su bili najamnici kod Bjelića.

Kuruc — jedna kuća. Slavi Lučindan. Prešao ovamo iz Janjila pre 30 godina. U Janjila doselili pre 60—70 godina iz Plavna u Dalmaciji. Zvali se pre Opačić.

Opačić — jedna kuća. Slavi Lučindan. Pre tri godine prešao ovamo iz Janjila. Starinom je iz Plavna.

Uzelac — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Doselio 1880. iz Like.

Kovačević — jedna kuća. Slavi Mitrovdan. Zapravo Šobat. Zbog kovača u porodici prozvan Kovačević.

U Klenovcu:

Novaković — devet kuća. Slave Jovandan. Naselili ovamo oko 1840. g. iz Dalmacije, možda iz Strmice, gde ih ima i sada poviše.

Grbić — jedna kuća. Slavi Srđevdan. Odstranio se ovamo od jasenovačkih Grbića.

Javor — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Doselio iz Rastoke kod Ključa 1880. g.

Viduljinović — pet kuća. Slave Aranđelovdan. Preselili ovamo iz Kolunića pre 70 godina. U Kolunić došli još pred 150 godina, po svoj prilici iz Grahova. Zvali se u starini Ćosić. Neki od njih, imenom Vid, bno seiz kod Kulenovića. Prozovu ga Viduljinom. Po njemu se sav njegov rod prozove Viduljinović.

Anjgirević — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Doselio iz Budelja pre 30 godina

Brkić — dve kuće (katolici). Doselili iz Lovinca 1899. g.

Vujić — jedna kuća (katolici). Rodom iz Sinja, Dalmacija. Nastanio se ovde pre šest godina kao uljez kod jedne udovice.

Runjić — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Došao ovde pre 30 godina iz Budelja. U Budelj doselio nz Kapljuva.

Bursać — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Zvao se Arežina. Ušao Bursaćkoj udovici u kući pa se prozvao i on Bursaćem. Došao iz Sanice pre 20 godina.

Kalaba — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Odstranio se ovamo od Kalaba u Donjem Polju.

Radujko — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Doselio pre tri godine iz Tiškovca. Dobio ovde zemlju do države.

Milidrag — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Nastanio se ovde kao trgovac pre četiri godine. Rodom iz Fojnice kod Nevesinja.

U Garičevcu:

Latinović — šest kuća. Slave Jovanjdan. Preselili amo iz Janjila pre 50 godina. U Janjila došli iz Bukovače, ima već 100 godina.

Šarić — tri kuće (katolici). Doselili iz Lovinca 1879 g.

Krpan — jedna kuća (katolici). Doselili iz Lovinca 1879 g.

Kovačević — jedna kuća (katolici). Doselili iz Lovinca 1879 god.

U Donjem Polju:

Jaglica — dve kuće. Slave Jovanjdan. Potekli iz Unca. Hodali sprva po najmu, pa se zakućili ovde pre 20 godina.

Šipka — dve kuće. Slave Markovdan. Došli iz Suvaje. Bili nekoliko po najmu na Bravskom Vagancu. Pre 80 godina okućili se ovde.

Lazić — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Naselio iz Biljani 1880.

Vukobrad — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Priveden 1880 g. iz Resanovaca u Grahovu.

Sabljić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili oko 1870. g. iz Peći u Grahovu.

Pilić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili oko 1870. g. iz Grahova. Zvali se tamo Kotur. Po ocu Pilipu, prozvanom Pile, dobili sadašnje prezime.

Mandić — tri kuće. Slave Nikoljdan. Doselili oko 1865. g. iz Risovca. Na nekoliko godina pre toga došli u Risovac iz Grahova.

Kalaba — pet kuća. Slave Jovanjdan. Doselili pre 80 godina iz Prekaje u Gornjem Uncu.

U Bunari:

Bakrač — četiri kuće. Slave Sv. Vartolomeja. Preselili ovde iz Kapljuva 1880. g.

Viduljinović — četiri kuće. Slave Aranđelovdan. Doselili iz Kolunića pre 70 godina.

Ožegović — tri kuće. Slave Sv. Stevana (27 decembra). Odvojili se od svoje porodnce u Jasenovcu i sišli ovamo 1880. g.

Karakaš — jedna kuća. Slavi Đurđevdan.

Čeko — sedam kuća. Slave Đurđevdan. Lozu vode iz Polače u Dalmaciji. Pre 100 godina presele se pod Obljaj u Grahovu. Oko 1860 g. dosele u Kapljuv, a 1879. g. pređu ovamo.

Popadić — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Naselili 1880. g. iz Sanice. Pre toga bila im ovde samo koliba.

Srdić — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Došao pre četiri godine s Bravskog Vaganca. Kupio ovde zemlju i nastanio se na njoj.

Šobat — dve kuće. Slave Mitrovdan. Prešli ovamo oko 1880. g. iz Jasenovca.

Latinović — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Prešao amo ispod Srnetice pre 20 godina.

Karanović — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Ocepio se od onih u Jasenovcu i sišao amo.

Zrilić — jedna kuća. Slavi Vasilijevdan. Doselio iz Plamenica (srez ključki) pre 20 godina.

Ispod Srnetice:

Grbić — četiri kuće. Slave Srđevdan. Ocepili se od Grbića u Jasenovcu i prešli na ovu stranu pre 60 godina.

Latinović — dvanaest kuća. Slave Jovanjdan. Jedni (tri kuće) prešli iz Jasenovca pre 25 godina. Ostalih devet kuća razrojilo se iz one kuće, što je oko 1865. g. odselila iz Bjelajskog Dola u Janjilima. Iz Janjila odsele najpre u Kljevce (srez sanski). Tu ih odmah po dolasku sve pohvata groznica. Zbog toga se brzo krenu odatle i nastane se pod Srneticom. Na ovom kućištu bili pre njih Radulovići, pa odselili u Timar (srez prijedorski).

Stupar — sedam kuća. Slave Lazarevdan. Doselili pre 100 godina iz Bukovače. U Bukovaču, kako pričaju, doselili pre 200 godina iz Dalmacije.

Radulović — sedam kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Grahova malo pre onih u Jasenovcu.

Kovačević — tri kuće. Slave Mitrovdan. Zvali se Šobati, pa zbog Kovača u kući prozvani Kovačevići. Po svoj prilici potekli su s Kamenice u Donjem Uncu. Otuda preću dosta davno u Bukovaču. Pre 90 godina presele u Janjila, a deset godina iza toga ovamo.

Ševo — jedna kuća. Slavi Lučindan. Preselio pre 30 godina iz Bukovače.

IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV.