Prezimena, selo Medeno Polje (Bosanski Petrovac)

Ajduković, Andić, Basta, Đukić, Jakšić, Jarić, Kovačević, Krtinić, Mirković, Miščević, Radaković, Ramić, Stupar, Uzelac, Ćurčić, Ševo, Šobat

Medeno Polje leži na podnožju Osječenice ispod njenog najvišeg vrha. Između sela i padina Osječenice povukao se humovit gredar Šupljaja (661 m – Urija), malo uzdignut nad površinom polja. On ograničava selo do zapada. Tu ima mnogo pećina sa strmim ulazom. Na severozapadu i severu selo je ograđeno oniskim breščićima (Kosa, Krivokuća, 670), delimično šumovitim, delimično gravnim. Na ostale strane selo je sasvim otvoreno.

Selo se sabilo oko okruglastog Medenog Polja (611 m.), koje je svoje ime i selu nametnulo. Ovo je okrajni delić velikog polja. Ravno je „ko tepsija”. Kuće su razmeštene po unutrašnjem rubuspomenutog gredara granicom privrednog i neplodnog zemljišta. Kuće su kao i u drugim selima podosta razdaljene, ponegde dve-tri najgušće. Kuće su većinom zidane kamenom.

Njive: Golubnjača, Polje. Livade: Medeno Polje, Rastovačačisti vodeni pesak. Sušu podnosi ova zemlja vrlo teško. Na kišnoj godini rodi neobično obilno. — Pašnjaci: Šupljaja, Gajevi, Osječenica, Vagančić, Kadinjača. — Drvarenje iz Osječenice.

Vode. Za vreme velikih kiša dolazi ovde Japaga od Kolunića. Razlije se po polju i bude tako koji dan, dok je ne usrknu ponori pod Gradinom, do Vaganca. U području seoskom imaju dva živa bunara: Građenica i Smrdan. Leti presuše po 3-4 meseca. Oskudica i udaljenost živih voda nagnala je seljane da prave kućne betonske bunare, koji se nalivaju kišnicom s krova. Pet kuća u selu imaju takve bunare….Groblje jedno, kod Čelarice.

Pokraj sela prolazi državni drum Petrovac — Bihać. Seoski putevi okreću na više strana.

Starine. Kod Bucala nosi jedan humak naziv Gradina. Tu se vidi samo srušena gromila kamenja.

Poreklo i jakost porodica. Ovo je selo naseljeno tek iza okupacije (1878. g.). Pre toga sve su ovo bili petrovački senokosi. Bilo je ovde samo koliba, naslona, a ne stalnih kuća. Naseljenici su gotovo svi iz Like.

Stupar — dve kuće. Slave Lazarevdan. Saselili s Bravska pred bunu 1875.-78. g. To je bila jedina stalna kuća ovde pre bune. No pošto je odmah do Kolunića, onda se još računala u Kolunić.

Ševo — jedna kuća. Slave Lučindan. Doselili iz Petrovca pre 3 godine.

Ramić — tri kuće (muslimani). Ovde im je od starine bila koliba, a kuća u Petrovcu. Iza okupacije nastane se ovde stalno.

Jakšić — jedna kuća. Slave Vasilijevdan. Doselili iz Glogova u Lici 1910. g.

Krtinić — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili iz Klapavica u Lici 1880. g.

Basta — dve kuće. Slave Vasilijevdan. Doselili iz Andića kod Udbine 1879. g.

Radaković — tri kuće. Slave Nikoljdan. Doselili iz Jošana, kod Udbine pre 20 godina.

Ajduković — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili iz Mutilića kod Udbine 1879. g.

Uzelac — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Andića 1879. g.

Kovačević — jedna kuća. Slave Mratindan. Doselili iz Visuća kod Udbine 1879. g.

Đukić — četiri kuće. Slave Markovdan. Doselili iz Kurjaka kod Udbine 1879. g. Ima ih i u Obrovcu, u Dalmaciji. Slave istu slavu.

Miščević — tri kuće. Slave Jovanjdan. Doselili 1879. g. iz Klapavica kod Udbine. Na Udbinu su došli iz Dalmacije, kad je Lika otpala od Turske.

Mirković — dve kuće. Slave Jovanjdan. Naselili 1879. g. mz Komića, kod Udbine. Oni su došli na Udbinu iz Dalmacije. kad su Turci protjerani. Mirković, Miščević i Pavlica prvi su tada došli na pustu Udbinu. Zemlju su podelili s konja.

Jarić — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili pre 20god. iz Drenovca (Tiškovca) u Lici.

Ćurčić — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Naselili 1910. g. iz Komića.

Šobat — dve kuće. Slave Mitrovdan. Doselili iz Petrovca pre 25 godina.

IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV,        www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com