Порекло презимена Штрбац

26. марта 2012.

коментара: 15

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло

 

“Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од “Штрб” . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области.

Помињао је да су Штрпци са две славе.

Св. Ђурђа славе Штрпци, 79 кућа у 14 насеља и од њих:

1) Радићи, 31 кућа у 11 насеља;

2) Стричевићи, 1 кућа;

3) Тодићи, 14 кућа у 4 насеља;

4) Замаклари, 1 кућа;

5) Кужети, 8 кућа.

Св. Николу славе Штрпци, 17 кућа у 3 насеља и од њих:

1) Репије, 9 кућа у 4 насеља;

2) Малиновићи, 1 кућа.

– Љубомир Пеђо у помињаном раду о Јању навео је, да 19 презимена са 20% свих кућа спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи. Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорићи, то су и они Штрпци. Има их:

1) Војводића, 6 кућа у 5 насеља;

2) Бокана, 24 куће у 7 насеља;

3) Шкорића, 62 куће у 10 насеља;

4) Мишковића, 2 кућа.

Свега је Штрбаца у испитаној области 251 кућа са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља.

– Ниже Босанског Новог је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, Штрпци, и старином су од Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње Владислав Скарић.

 Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.

– Кнез из Гудавца, Никола Штрбац, вели да су из Далмације. Ту их је толико било у једној куци да је по 13 “колевки” са децом при сиси излазило на њиве кад жене морају да раде и често доје децу. Потомци Раде Штрпца, који се прозову Радићи, толико “озгоде” под гомилом, да је ишло по 9 диван-кабаница из једне куће на збор цркви и да су имали и по 50 самих мачака.

– Огранак штрбацких родова, што славе Никољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан. Како је населио лети, покрио на брзу руку липовим корама куцу, и те се брзо на сунцу “скориле”; прозову их Шкорић.”

 

Литература:

Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925. /  Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Војислав Ананић

    СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ДАМЈАН ГРАХОВСКИ

    „Свештеномученик Дамјан води порекло из угледене свештеничке породице Штрбац, из Трнинић Бријега код Дрвара. Његов деда, такође свештеномученик, беше парох у Трнинић Бријегу. Турци су га 1875. године заједно са његовом породицом сасекли на комаде да би његовим страдањем застрашили српске устанике на тромеђи за време босанско-херцеговачког устанка. На сву срећу, устаници су успели на време однети његовог најмлађег сина који још беше у колевци, те с њиме побећи у Далмацију, тачније у Бенковац. Угледна српска породица Рњак из Бенковца прихватила је дечака, отхранила га и школовала. Кад је дечак одрастао и ступио у свету тајну брака, преселио се у Плавно надомак Книна. Стварни разлог његовог пресељења био је у томе да буде што ближе свом завичају. Ту у Плавну родио се и будући свештеномученик Дамјан, коме отац име даде као успомену на свог оца, свештеника Дамјана (старијег).
    Овај слуга Божијег олтара, светог и примерног живота, би рођен 19. фебруара 1912. године у Плавну, срез Книн. Богословију је завршио на Цетињу 1932. године. Две године после завршене богословије оженио се Стојном, учитељицом из Мостара и примио свештенички чин. У чин ђакона рукоположен је 17. а у чин презвитера 18. марта 1934. године у Шибенику. Службовао је као парох на парохији у Жегару код Обровца и на парохији граховској у Босанском Грахову, где га је затекао Други светски рат и окупација Грахова од стране Италије, те новостворене НДХ.
    Крајем месеца маја 1941. године, из Босанског Грахова и околине повукла се италијанска војска. Уместо италијанских војника, Граховом и његовом околином завладале су усташке јединице. Доласком усташа на босанскограховско подручје завладао је старх и трепет од њихових погрома и злочина које су чинили над српским народом. Усташе су половином јуна месеца, тачније 14. јуна 1941. године, почели хапсити виђеније Србе из места и околине. Међу њима су ухапсили и свештеника Дамјана. Двадесетак дана провео је у затвору Среског суда у Босанском Грахову. Сво време његовог тамничења усташе су га немилосрдно мучиле и истјазавале. Његова супруга Стојна, коју су сви од миља звали мајчица, није могла да га посети. Након мучења и страдања у Босанском Грахову, усташе су га одвели у Книн, а потом у Госпић, у сабирни логор за Јадовно. У логору је носио логорашки број 577. Из сабирног логора је одведен заједно са стотине мученика у логор смрти Јадовно у Велебиту. Прије него што ће га усташки џелати убити, жива су га одерали.
    Пошто је у стравичним мукама издржао овакво страдање, усташе су га убиле, а онда његово беживотно тело исекли на комаде. Потом су га бацили у бездан Јадовна.
    Овако је своју живу веру у Христа Господа мученички потврдио свештеник Дамјан Штрбац (млађи), те се тиме прибројао хиљадама и милионима мученика својих предака, по духу и по телу. Пострада у својој четрдесетој години живота“ 1
    На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 20. маја (07.маја) 2003. године, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије. Спомен светог свештеномученика Дамјана врши се 18. маја (31. маја).

    [1] Игуман Софроније (Никић), Житија нових свештеномученика бихаћко-петровачких, Босански Петровац, 2007. стр.42-45.

  2. Војислав Ананић

    ШТРБАЦ

    Ада (Вировитица.) 7 (1), Бабјак (Нашице) —10 (13), 1 и(—), (Батињани (Пакрац) .7 (71), «Бебрина (Славонски Брод) 6 (‘л), Бела Лоза (Нашице) 27 (3), Бенковац 1 (‘л), Биљане (Доње (Бенковац) 8 (‘л), Бјеловар 11 (4), Боровљани (Копривница) 3 (_), (Брезине (Пакрац) илл? (4), (Будаинка (Славонски Брод) (3 (_), Будињак (Јастребарско ‘3 (1), Болфан (Лудбрег) 4 ((л), Четвртковац (Петриња-) 113 (4), ији Јаворањ (Двор) 4 (1), Доњи Мељани (Подравска Слатина) (11 (3), Дубровник 5 (л), Двор ил (—), Гложђе «(Доњи Михољац) 10 (2), Горње Кољане (Сињ) ‘1 (И), Горњи Храстовац (Костајница) 12 (3), Гвозданска (Вировитица) 1 (—), Гутмановци (Ораховица) 4 (‘л), «Грђевица (Пакрац) 3 (—), Хлебине (Копривница) 2 (1), Хртић (Двор) (3 (1), «Иванац (Крижевци) 4 (1), Јагодња Доња (Бенковац) л (_), Јагодњак (Бели Манастир) 16 (5), Једушевац (Копривница) 6 (2), Каранац (Бели Манастир) 10 (1), Кашљавац (Бјеловар) 1 (1), Кистање (Книн) 240 (41), 11 (——), Книн 9 (2), лл (——), Копривница 2 (2), Костадиновићи (Крижевци) 8 (ИЗ), Ковачић (Книн) 2 (1), Кукуњевац (Палорац) нл 1—3. Курузари Доњи (Костајница) 9 (43), Кусоње (Пакрац) 5 (1), Ловас (Вуковар) 6 (31), Лудбрег 4 (1), Луг (Самобор) 4 (1), Лужани (Славонски Брод) 10 (3), Маринковац Доњи (Чазма) 8 (2), Милановац (Ораховица) 4 (1), Нова Градишка (1), Нова Писаница (Бјеловар) 3 (1), Ново Топоље (Славонски Брод) 4 (‘л), (Новосељани (Бијеловар) ‘5 (л), Оштри Зид (Гарешница) (6 (2), Петрова: Слатина (Осијек) -3 (1), Плавно (Книн) 4 (11), Побрђани (Крижевци) рл (——), Подравске Сесвете (Крижевци) -2 (11), Пркос (Лудбрег) и2 (—-), Прокљувани (Бјеловар) 1 (1), Раштевић (Бенковац) 96 (3115), Ријека »1«(—), Славонски Брод 8 (2), (——), Срдинац (Копривница) 11 (-—), «Станић Поље (Двор) 416 (47), Стара Рача (Бјеловар) 12 (2), (Стара Субоцка (Новска) 1 (——), (Стрмен (Костајница) 8 (3), Суња (Петриња) 2 (‘л), Шибеник 4 (3), Широка Кула (Госпић) 1 , (Тења (Осијек) ‘2 ( 1), Вариводе (Шибеник) 1 (—), (Велика Барна (Грубишно Поље) ‘5 (1), Велика Млинска (Гарешница) 6 (2), Велики (Грђевац (Грубишно |Поље) 2 (И), Велики Поганац (Копривница) 8, Винковачко Ново Село (Винковци) 1 (1), Виљево (Доњи Михољац) 11 (2), 13 (—), (Винковци 11 (л), Врањак (Јастребарско) ‘С (1), (Врпоље (Книн) л (——), (Загреб (29 (9), , (—-), Запужане (Бенковац) 15 (2)

    Извор: ЛЕКСИК ПРЕЗИМЕНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ, Загреб, 1976.