Шиник

26. марта 2012.

коментара: 1

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ШИНИК (п). у Борцима (Коњиц), Струпићима и Кубатовини (Дабар). На Борке су доселили из Врдоља “с оне стране Неретве”. У Борцима су се “удомазетили”. Има их у Џепима код Коњица и на Острошцу (Јабланица). Славе Никољдан (59:312). О Шиницима из Дабра сачувано је занимљиво предање. Хумњаци на Трусини нашли су, око 1795. године, мало дијете. Некој жени (дојиљи) давали су “по шиник жита” да одгоји дијете. Шиник је, кажу, мјера “од десет ока”, па им је и презиме дато по тој мјери. Дијете се звало Томо, и кад је одрасло, прешло је у Струпине код Љубовића. Томо је имао шест синова. Тројица његових синова (Спасоје, Ђуро и Тодор) преселили су у Кубатовину око 1879. године. Има их и у Коњицу. Славе Никољдан (248:33.35). Шиници су настањени и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.