Prezimena Ševo i Šević istražili su Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić u rubrici Koreni (frankfurtske “Vesti”):
Čitateljka NN moli “nešto više” o porodicama, odnosno prezimenima Ševo i Kukolj. Prva je njenog muža i za nju navodi da se “nalazila na tromeđi Bosne, Like i Dalmacije”, a druga je njena (njeno devojačko prezime) “iz sela Vrpolje kod Knina”. Ni rečce više, a pogotovo neki od konkretnijih podataka koje smo tražili radi uspešnijeg istraživanja: krsna slava, zavičajno selo, neki predak i njegova postojbina… Uzgred, jer je povod očigledan: molimo čitaoce da ne izbegavaju ove podatke, a u nekim slučajevima i da pišu čitko, makar i latinicom, a znamo i goticu, ako neko tako voli. Znači, poželjna su najkraća “pitanjca”, pa bi i odgovor mogao biti takav, i sadržajan i precizan.
Srećom, bar što se tiče Ševa, u našoj knjizi “Srpske porodice i prezimena” (prvoj od nekoliko budućih, ako Bog da, a daće), objavili smo prilog koji, sigurni smo, sve objašnjava o poreklu ovog prezimena, na osnovu pisama D. Ševića iz Niša, poreklom iz Bosanske Krajine, i Gordane Šević, iz Mladenovca, koji su zamolili da razjasnimo šta znači njihovo prezime, otkuda su njihove porodice zaista poreklom, te da li su u srodstvu sa familijom koja nosi prezime Ševo. Za drugo prezime, Kukolj, molimo malo strpljenja.
Najpre, Ševići i Ševe su, smatramo, istog porekla, odnosno “najbliži rođaci”, istina, odavno razrođeni. Kao što smo to već na nekoliko mesta objašnjavali, u nekim slučajevima se na osnovni oblik prezimena bez nastavka ić ili ević i drugih, taj dodatak često ili proizvoljno uzimao ili su ga sveštenici odnosno neki činovnici samoinicijativno i samovoljno dopisivali, smatrajući ga ispravnijim, odnosno “srpskijim”. A bilo je i primera obrnutog postupka: da su, na primer, Čubriće prozvali Čubrama, Radmiloviće – Radmilima itd, pa oni to prihvatili i zadržali.
Ševići su, međutim, utvrdili smo, nastali od Ševa. Poreklom su kao, uostalom i tolike druge porodice rasejane s obe strane Drine – iz Hercegovine.
Prezime Šević je, dakle, samo novija, iako ne skorašnja, varijanta starog prezimena Ševo, što se jasno vidi iz primera Ševâ i Ševićâ iz oblasti Unac koji slave istu slavu, Lučindan.
Tri Ševića – Jovan, potpukovnik i sin mu Petar, lajtnant, kao i jedan kapetan Živan – spominju se (u dokumentima kojima se poslužio Miloš Crnjanski, pišući svoje slavne “Seobe”) među organizatorima preseljenja Srba graničara u Rusiju, sredinom 18. veka. Štaviše, Jovan Šević je bio i osnivač kolonije Slavjano-Serbija u današnjoj Ukrajini (druga takva kolonija bila je Nova Srbija). Za ove Ševiće se zna da su bili ugledna vlastelinska porodica koja se u Ugarsku doselila još u 16. veku, ali to opet ne isključuje mogućnost da su poreklom iz dinarskog područja.
Prema podacima za Šajkašku, Ševići su zabeleženi u Kaću, 1779, Žablju 1971, Vilovu 1828, Molu, 1856, a u Banatskom Bečeju 1801. godine, kao i u Gospođincima 1773. godine, dok su u istom selu 1916. pisani kao Ševin(i). U Bosni su krajem 19. veka Ševe, sa slavom Sv. Luka, zabeleženi u “protoprezviterijatima” Unac, Petrovac, Banja Luka, Krupa i Livno, a sa slavama Sv. Nikola i Sv. Pantelija u okolini Sanskog Mosta. U isto vreme su postojale familije Ševića, sa slavama Đurđevdan i Lučindan u Bihaću, a samo Lučindan kod Dubice, Prijedora, Gradiške i Sanskog Mosta. Kod Krupe ima i „lučinštaka” i „mi(h)oljštaka”.
U nekadašnjoj ličko-krbavskoj županiji mnogobrojna familija Ševo zabeležena je u vreme Prvog svetskog rata u Drenovcu kod Srba, dok se u Radekinom „Karlovačkom vladičanstvu” navode Ševići u Lici, ali bez oznake mesta, sa slavom Jovanjdan.
U „Leksiku prezimena SR Hrvatske” (1976), porodice Ševo su evidentirane prema popisima stanovništva u opštinama Beli Manastir, Benkovac, Vinkovci, Vis, Glina, Grubišno Polje, Zagreb, Zadar, Knin, Korčula, Našice, Osijek i Split, a Šević u selima odnosno opštinskim mestima Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Gospić, Grubišno Polje, Donji Miholjac, Đakovo, Našice, Slavonska Požega, Slavonski Brod, Split, Đakovo, te na Visu i u Zagrebu.
Osnovno prezime, Ševo moglo je lako nastati od nadimka nekog dalekog pretka. U „Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika” (JAZU), tvrdi se da je to ime došlo prema obliku „ševelj”, kao nadimku čoveka koji je „ševast”, tj. hrom, šepav, pa se javlja i prezime Ševelj (u dubrovačkom zaleđu i Podgori, kod Makarske).
I ovo potvrđuje našu pretpostavku da su Ševe u „džematu (H)Râsno”, u zapadnoj Hercegovini, gde su najranije zabeleženi, prvobitno bili Srbi, jer je u ovim krajevima nekad preovladavalo srpsko stanovništvo, naravno vremenom pokatoličeno i pohrvaćeno. To, uostalom, izričito tvrdi Jevto Dedijer. On navodi da su preci Ševa u Râsnom „pre 250 godina” – u odnosu na vreme njegovih istraživanja (1899-1909, dakle pre nekih 350 godina, u odnosu na današnje vreme) – kao ranije pravoslavni Srbi slavili Đurđevdan (a slave se, znamo, ponekad i menjaju), dobegli pred Turcima iz Ti(h)aljine, najpre u Broćno, gde su neki i ostali (i tamo ih je takođe, tada, još bilo), a ostali u prvoj polovini prošlog veka prešli u Râsno.
IZVOR: Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, „Koreni“, poreklo srpskih porodica i prezimena, rubrika iz frankfurtskih „Vesti“
16. mart 2013. u 14:20
blackduke
Pomaze Bog Jovice!
16. mart 2013. u 14:35
blackduke
Najpre, Ševići i Ševe su,istog porekla, odnosno “najbliži rođaci”, istina, odavno razrođeni. U nekim slučajevima se na osnovni oblik prezimena bez nastavka ić ili ević i drugih, taj dodatak često ili proizvoljno uzimao ili su ga sveštenici odnosno neki činovnici samoinicijativno i samovoljno dopisivali, smatrajući ga ispravnijim, odnosno “srpskijim”. A bilo je i primera obrnutog postupka: da su, na primer, Čubriće prozvali Čubrama, Radmiloviće – Radmilima itd, pa oni to prihvatili i zadržali.
Ševići su, međutim, nastali od Ševa. Poreklom su kao, uostalom i tolike druge porodice rasejane s obe strane Drine – iz Hercegovine.
Prezime Šević je, dakle, samo novija, iako ne skorašnja, varijanta starog prezimena Ševo, što se jasno vidi iz primera Ševâ i Ševićâ iz oblasti Unac koji slave istu slavu, Lučindan.
Tri Ševića – Jovan, potpukovnik i sin mu Petar, lajtnant, kao i jedan kapetan Živan – spominju se (u dokumentima kojima se poslužio Miloš Crnjanski, pišući svoje slavne “Seobe”) među organizatorima preseljenja Srba graničara u Rusiju, sredinom 18. veka. Štaviše, Jovan Šević je bio i osnivač kolonije Slavjano-Serbija u današnjoj Ukrajini (druga takva kolonija bila je Nova Srbija). Za ove Ševiće se zna da su bili ugledna vlastelinska porodica koja se u Ugarsku doselila još u 16. veku, ali to opet ne isključuje mogućnost da su poreklom iz dinarskog područja.
Prema podacima za Šajkašku, Ševići su zabeleženi u Kaću, 1779, Žablju 1971, Vilovu 1828, Molu, 1856, a u Banatskom Bečeju 1801. godine, kao i u Gospođincima 1773. godine, dok su u istom selu 1916. pisani kao Ševin(i). U Bosni su krajem 19. veka Ševe, sa slavom Sv. Luka, zabeleženi u “protoprezviterijatima” Unac, Petrovac, Banja Luka, Krupa i Livno, a sa slavama Sv. Nikola i Sv. Pantelija u okolini Sanskog Mosta. U isto vreme su postojale familije Ševića, sa slavama Đurđevdan i Lučindan u Bihaću, a samo Lučindan kod Dubice, Prijedora, Gradiške i Sanskog Mosta. Kod Krupe ima i „lučinštaka” i „mi(h)oljštaka”.
U nekadašnjoj ličko-krbavskoj županiji mnogobrojna familija Ševo zabeležena je u vreme Prvog svetskog rata u Drenovcu kod Srba, dok se u Radekinom „Karlovačkom vladičanstvu” navode Ševići u Lici, ali bez oznake mesta, sa slavom Jovanjdan.
U „Leksiku prezimena SR Hrvatske” (1976), porodice Ševo su evidentirane prema popisima stanovništva u opštinama Beli Manastir, Benkovac, Vinkovci, Vis, Glina, Grubišno Polje, Zagreb, Zadar, Knin, Korčula, Našice, Osijek i Split, a Šević u selima odnosno opštinskim mestima Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Gospić, Grubišno Polje, Donji Miholjac, Đakovo, Našice, Slavonska Požega, Slavonski Brod, Split, te na Visu i u Zagrebu.
Osnovno prezime, Ševo moglo je lako nastati od nadimka nekog dalekog pretka. U „Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika” (JAZU), tvrdi se da je to ime došlo prema obliku „ševelj”, kao nadimku čoveka koji je „ševast”, tj. hrom, šepav, pa se javlja i prezime Ševelj (u dubrovačkom zaleđu i Podgori, kod Makarske).
I ovo potvrđuje našu pretpostavku da su Ševe u „džematu (H)Râsno”, u zapadnoj Hercegovini, gde su najranije zabeleženi, prvobitno bili Srbi, jer je u ovim krajevima nekad preovladavalo srpsko stanovništvo, naravno vremenom pokatoličeno i pohrvaćeno. To, uostalom, izričito tvrdi Jevto Dedijer. On navodi da su preci Ševa u Râsnom „pre 250 godina” – u odnosu na vreme njegovih istraživanja (1899-1909, dakle pre nekih 350 godina, u odnosu na današnje vreme) – kao ranije pravoslavni Srbi slavili Đurđevdan (a slave se, znamo, ponekad i menjaju), dobegli pred Turcima iz Ti(h)aljine, najpre u Broćno, gde su neki i ostali (i tamo ih je takođe, tada, još bilo), a ostali u prvoj polovini prošlog veka prešli u Râsno.
8. maj 2013. u 01:24
Predrag Šević
Uvaženi blackduke,
Pažljivo sam pročitao Vaše navode vezane za moje prezime. Kakogod, želeo bih samo da napomenem nekoliko stvari.
“Moji” Ševići se nalaze u selu Blaznava, 13 km južno od Topole, u podnožju planine Rudnik, na putu koji je označen kao nekadašnji Carigradski drum. Familija je brojna i trenutno nas ima oko 300. Svi do jednog slavimo sv.Alimpija Stolpnika, 26. novembra po starom, tj. 9. decembra po novom kalendaru. Obzirom da su pomenuti Jovan, Petar i Živan poveli sa sobom sve rođake, koji su hteli da pođu, oko 1750. godine moj prapredak Ilija, zvani Kikara, sa jos dva brata, je, evidentno, odlucio da mu je dosta puta i ostao je u Blaznavi, za ono vreme, veoma napredno mesto, koje je prema navodima Vajevske eparhije u datom trenutku imalo više kuća nego Kragujevac i Gornji Milanovac zajedno. Takođe, želeo bih da naglasim, da pomenuto vlastelinsko poreklo nije slučajno, pošto se u nekoliko spisa, pomenuti Ševići dovode u vezu sa Nemanjićima preko Milutinove ćerke Zorice, koja se dva puta udavala, i u drugom braku je bila udata za Šević Milana, vlastelina i viteza Milutinovog, negde u okolini današnje Sjenice, u 14. veku. To bi bilo moje saznanje, dosad. Veliki pozdrav !
9. april 2018. u 10:00
Veselinka
Poštovani
moj pradeda je Mihajlo Šević rođen krajem XIXv.
Proveriću tačno godinu .Oženio se u selu Vodice
u okolini Smederevske palanke Slavio je slavu
sv. Alimpije
15. maj 2020. u 11:18
Dobrica
Poštovani Predraže Ševiću, i starinom kume, pažljivo sam pročitao Vaše kazivanje. Molio bih Vas da ukoliko nešto znate o porodicama kojima kumujete a iste slave Sv. Jovana Krstitelja – kao i ja koji sam poreklom od “Sjenice” sa starim kumstvom Ševići iz Blaznave napišete ili me kontaktirate na [email protected]. Moji preci su iz Hercegovine odakle su preko Prijepolja oko 1709-50. God. došli u Gornju Trešnjevicu a kumovi odoše u Blaznavu. Poznati smo i kao rod Kolaka. Iz Trešnjevice smo došli i osnovali selo Kovačevac kod Mladenovca. Nekada smo se orezivali VAJDIĆ. Poštovanje i pozdrav!
15. maj 2020. u 11:39
Dobrica
Takođe, Vaše vlastelinsko poreklo je po mom mišljenju dokazivo, bilo bih dobro da pogledate tekstove o plemenu Rovca, koje pleme čine četiri bratstva. Vlahovići slave Sv. Luku. Pored njih tu su i Šćepanovići, Bulatovići i Srezojevići. Iz Rovca priča vodi do Onogošta
pa preko Riđana do Trebinja. Takođe tu su i Tišme, Obadi i… Pozz
26. oktobar 2020. u 13:17
MARIJA CIRKOVIC
Da odgovorim Petru..moj otac Sima Sevic je iz Blaznave , deda Stevan, pradeda Sima..istu pricu sam cula i ja ..ako postoji mogucnost da mi se javis
18. mart 2021. u 12:14
Dobrica
Kikara je bio kum Mihajlu Kolaku. Mihajlo Kolak se zadržao u Gornjoj Trešnjevici, njegov potomak je hajduk Kolak iz Stragara.
10. januar 2022. u 18:36
Dobrica Gavrilović
Poštovani naši kumovi od starine (300) su Ševići. Mi smo tzv. grupa porodica u selu Kovačevcu ( došli iz Huma u Prijepolje, iz Prijepolja u Gornju Trešnjevicu a iz nje u Kovačevac kod Mladenovca. Vi ste Ševe – hromi a mi Kolaci jednoruki. Slavimo Sv. Jovana Krstitelja i imamo predanje o ” plemenitom poreklu”. Istina je delimično tačna.
22. decembar 2023. u 12:32
kolak
Ševići su rod plemenitog porekla. stari kumovi su Vajdićima. Naravno mislim na Ševiće iz Blaznave sa slavom Sv. Apostola Andreja Stolpnika. Takođe su rod vlaškog porekla i potiču iz Stare Hercegovine.
22. jun 2013. u 13:23
goran ševo
Pozdravljam vas sve koji radite na ovakvim stvarima tj. na stvaranju budućih veza medju ljudima , a koje su prekinute u prošlosti, usled razlicitih razoga te se znanje o porodicama i plemenima iz kojih poticemo zaboravilo. Ja seam rođen ispod
planine Osječenice u opštini Drvar, slavimo Lučindan, moji preci su tu negdje od 1850 kad je došao Stevan i Marko sa porodicom iz Plavna kod Knina dalje nemam saznanja. Ševo je izvorni oblik prezimena i nalazio sam toponime u crnoj gori pa smo vjerovatno iz davnina kada je pleme bilo jače odnosno kad se nismo dijelili na porodice, već živjeli u rodovima, a onda se poslije kako je pleme raslo i raseljavali se . toliko za sada volio bi da saznam još više o porijeklu prezimena te ako ko zna da mi pošalje mejlom, unapred zahvaljujem. Pozdrav svima.
22. jun 2013. u 13:47
Nebojša Novaković
Gorane, Ševe/Ševići Sv. Luka pripadaju plemenu Opačića. Poreklom su iz plemena Nikšića.
Inače, Nikšići imaju sačuvano predanje o poreklu od Nemanjića (sa ženske strane).
Sv. Luku slave uglavnom iseljenici iz ovog plemena.
Iz Nikšića je ova grupa rodova prešla na Zmijanje prvo, pa su se zatim selili ka Dalmaciji. Iz Dalmacije su se raseljavali po celoj Krajini.
14. mart 2020. u 11:54
Šević
Moj brat se zove Luka Šević slavimo
Sv. Luku
Moj deda se zove rade
a tata mi kaže da je moj čukundeda ako ne i dalje doživeo
114 godina 🙂
3. oktobar 2021. u 20:02
Dobrica
Nikola, Vaša priča o Ševama podudara sa sa Tišmama, Janjatovićima, Vajdić – Gavrilovićima, naime staro kumstvo i identični pravci seoba iz okoline Nikšića, tj. staro kumstvo sa bratstvom Kolaka…
17. april 2014. u 14:26
Dragoljub Sevic
Podaci prikupljeni od porodice:Cukundeda Teodor{1800)imao je dva brata i ziveo u Sevinom polju,pradeda Radovan se preselio u Mol , gde je rodjen Deda Isidor,bio je zeleznicar i selio se po celoj Austrougarkoj{po nalogu i bio sef stanica u malim mestima)otac M,ilan je rodjen u Bizovcu 1918,a deda se penzionisao u Gabosu i imao je decu Nataliju{1900),Radovana{?}Sofiju{?}Isidora{1909},Zorku{1912} i Milana{1918),koji je imao samo mene{1948},a ja imam samo sina Dragoljuba{1972} i unuke Milicu{2002} i Dusana{2005}.Slava nam je Sveti Luka.Vole bih da saznam vise i svi koji nesto znaju molio bih da pisu!!!!!!!!!!!!!!
22. decembar 2014. u 23:11
sević
Pozdrav svima, zanima me da li neko zna poreklo prezimena Sević, prvo slovo je S, a ne Š?
12. novembar 2015. u 00:00
Peđa
Ševe su od pretka Nikše iz plemena Nemanjića. Iz Crne Gore raselili su se po Bosanskoj Krajini i Dalmaciji, Slave Svetog Luku kao Bratstva Bulatovića, Šćepanovića ….. pleme Rovčani. Knjiga Tromeđa Đuro Jarić
2. februar 2016. u 00:31
Nebojša Šević
”Moji” Ševići već dvesta godina žive u Novom Sadu, Rumi i Beogradu. U staroj knjizi Vase Stajića o znamenitim porodicama Novog Sada se može pratiti direktna linija, nasledni niz od pradede mog čukundede (ne znam da li je to askurđel ili postoji neki drugi naziv za ovog daljeg pretka 🙂 ) koji je bio novosadski trgovac pa sve do mog čukundede, koji je je bio advokat i javni beležnik i umro je početkom 20-og veka. Dalje je pradeda živeo u Sremu, tj. u Rumi i okolini. Mi, njegovi potomci živimo danas u Novom Sadu i Beogradu. U novinama sam pre više godina pročitao neku vest o nekom Ševiću iz Rume, koji može biti potomak nekih naših daljih zajedničkih predaka iz 19-og veka, ali ne znam kojih… nisu nam rumski Ševići poznati lično niti ih znamo kako smo rod. Ima i danas u Beogradu i još drugih porodica Ševića, oni su poreklom (mislim) iz Bosne i nisu rođaci sa nama, “sremskim” Ševićima. General Šević koji je sredinom 18. veka vodio seobu Srba u Rusko carstvo je živeo još severnije, u Pomorišju, gde je bio komandant milicije, to je oblast ranije gusto naseljena Srbima, oko Arada (danas Mađarska), Čongrada (zapadna Rumunija) i dr. Da li se neki Šević odatle spustio malo južnije oko Novog sada, pa od njega da vode ovi “naši” Ševići – nije mi poznato, ali bih veoma voleo da saznam i bilo bi mi čast da su mi neki daleki preci. Posle su od gen. Ševića dosta potomaka bilo visoki oficiri u ruskoj vojsci, čak jedan od vodećih generala u ratu sa Napoleonom 1812. U svakom slučaju, od početka 19. veka, ova naša grana Ševića je vezana sa sadašnju Vojvodinu – Novi Sad i Srem. Dalji koreni mi nisu poznati…
26. oktobar 2020. u 13:23
MARIJA CIRKOVIC
Moje devojacko prezime je Sevic, moj otac je iz Blaznave…cula sam pricu o 3 brata Sevic koji su iz okoline Mostara dosli u Srbiju jedan u Sumadiju Blaznavu …drugi u Vojovodinu.gde je tvoje poreklo i treci je u okolini Sjenice..veliki pozdraV
21. jul 2022. u 12:20
Dobrica
Marija, da li se u vašoj porodici pominje kumstvo sa Vajdićima, Kolacima i Mihajlovićima, sa slavom Sv. Jovan Krstitelj?
26. mart 2021. u 10:27
Dobrica Gavrilović
Poštovani, da li su Ševići kojima vi pripadate nekada kumovali ( ili kumuju) porodocama Kolak, Vajdić i Mihajlović? Pozdrav.
19. jun 2021. u 12:19
radmilq ilic rodjena sevic
moj pradeda je sa rudnika iz blaznave i mesta na samom rudniku sevici koje i dalje postoje dosao u selo Vodice kod smederevske palanke.
Zove se Mihailo bat tako mislim a zena mu se zvala Marija . Ja sam unuka njegovog sina Djurdja Pavla. i sad moje dve sestre Pavlove cerke obelezavamo slavu sveti alimpije 9 decembra. Deda i tata su pricali o nasem poreklu srpskom i vlastelinskom i
velikom Vojvodi Sevicu koji se pominje u seobama. za druge koji slave druge slave neznam volela bih da ipak nesto znam o svima jer godina kad su dosli na rudnik mi nije poznata
Mi smo i pre drugog svetskog rata ziveli nekako stalno Beograd Vodice smederevska palanka.
Moj otac je bio jedinac sin Djurdja Sevica i Anice a imao je i tri ili cetiri brata cije porodice i sada zive u Selu Vodice i sm. Palanci i
brata sad ne rodjenog ali od nekog blizeg rodjaka koji je ziveo u Beogradu kuca na slavujevom vencu i imao tri sina
svima je poreklo rudnik mesto sevici i Blaznava
2. februar 2016. u 00:45
Nebojša Šević
Napravio sam mali lapsus – Arad je u Rumuniji, Čongrad u Mađarskoj… Voleo bih da saznam i svoje dalje pretke, dalje od početka 19-og veka. Ne znam na koji način to da saznam… verovatno je to zapisano u starim crkvenim knjigama, ali kako doći do njih? Da li neki arhiv Srpske pravoslavne crkve ili neki lokalni arhiv u današnjoj Vojvodini čuva tako stare knjige sa područja Novog Sada i okoline? Ako imate neku informaciju, dajte predlog ili savet. Javite se Ševići iz ovih krajeva! 🙂
2. februar 2016. u 11:37
Rade Brakočević
DNK analizom možete utvrditi dalje porijeklo.