Poreklo prezimena Šoškić

12 komentara

1. 11. mart 2013. u 09:44

   Dobroslav

   Šoškići su poreklom iz Bratonožića (Pelev brijeg), doselili su se u Vasojeviće gdje i sad žive u selu Ulotina.

   Odgovori

2. 28. decembar 2014. u 16:11

   Dušan Šoškić

   Šoškići su prvo prilikom dolaska u sadašnje središte, prilikom doseljevanj sa Pelevog brega iz Bratonožića proveli neko vreme u Kraljske barem zatim u selu Kralje, nakon čega su prešli u selo Ulotina u Gornjem Polimlju, odakle su se raselili u Vojno selo i selo Meteh u okolini Plava, odakle su se selili dalje u Metohiju , okolini Kruševca, Nove Varoši i u Sjenicu.

   Odgovori

3. 29. decembar 2014. u 10:35

   Rade Brakočević

   Kralje su bile u posjedu begova Redžepagića iz Plava. Šoškići kao i ostali Brđani uključujući i Vasojeviće su kao čipčije plavsko gusinjskih begova naseljeni u Ulotinu, Meteh, Vojno selo, i u Metohiju i Sjenicu kao čipčije Mahmutbegovića… Ovi u Peći i okolini su primili islam. To su istorijske činjenice. Gornje Polimlje je bio atar Šekulara, ali su raniji stanovnici raseljeni od strane plavo gusinjskog begovata zajedno sa njihovim čipčijama doseljenih iz Vasojevića -Lijeve Rijeke, Bratonožića, Kuča, Rovaca, Stare Crne Gore… Tako su Mašničani uz pomoć Šabanagića svojih aga uzeli Uzin Kaun u Mokri – Mokra Mašnička. O tome se sve zna, samo se ćuti… ili krivo interpretira : ” ne zna se kad su došla šekularska bratstva”, na svoje su bili i ostali, a drugi su došli… Lazovići, ogranak Brakočevića u Gračanici, i drugi šekularski rodovi su kao Šekularci u tursko vrijeme bili slobodni imaoci zemlje, a svi ostali su bili čipčije. Pitajte istinoljubive Šoškiće, oni će vam to reći, ali vjerno prenesite. Nije mi namjera da umanjim mnoge slavne Šoškiće od Ili Šoške pa nadalje, ali se istina mora kazati, kome krivo, kome pravo…

   Odgovori

   • 6. februar 2015. u 23:37

     Dušan Šoškić

     «Kada je ono Mahmud paša iz Peći udario na Vasojeviće(1738.), porobio ih i prognao u Metohiju, on je tada poslao u Carigrad 42 Vasojevića, među kojima je bio i Vuk Ljevak iz Šekulara. Stoga je posve netačno, kako jedni pišu, da je Kariman paša Mahmudbegović zarobio Vuka Ljevaka u pećini Žoljevici, iznad sela Slatine, i sa 60 druga poslao u Carigrad, i to u XVI veku. Isto je tako netačno, kako drugi pišu, da je isti paša zarobio Vuka Ljevaka u Žoljevici sa 40 ili u isto vreme u nekoj nepoznatoj planini sa sto druga i da je to bilo za vreme pojave Šćepana Maloga (1767-1774). Ustvari Kariman paša je napadao na Vasojeviće sredinom XVIII veka (1756) zbog danka i tada je u današnjoj Kuštrimovoj Pećini iznad Trepče porobio i bacio «pod gomilu» Fatu Šemovića i Kuštrima Vasojevića, a zatim je bombardovao pećinu Žoljevicu, gde su se sklonili žitelji sela Slatine i Zabrđa, koji su stradali, bili porobljeni i oterani u Peć. Tada je ranjen i porobljen u pećini Žoljevici i Vuk Radojev Račić iz Slatine, zvani Vuk Rača, i sa ženom Jelom i decom poveden u Peć, gde je naskoro umro. Ovaj Vuk Rača osobito je bio zapažen po tome što je, za vreme bombardovanja Žoljevice, klikovao iz pećine: «Spušti, Turčine, spušti, prebačio si! Digni, Turčine, digni, podbačio si! «dok jedno đule nije pogodilo usred pećine i napravilo lom, što predanje uvek s ironijom podvlači. Dakle, ovoga Vuka Raču iz Slatine porobio je Kariman paša u pećini Žoljevici (1756), a ne Vuka Ljevaka, koga je porobio Mahmud paša u Šekularu (1738) i oterao u Peć, a zatim poslao u Carigrad. Vuk Ljevak je s družinom proveo u carigradskoj tamnici tri godine. U Carigradu se bio pojavio neki čuveni rvač, zvani Arap Siledžija, koji je na pelivan-megdanu poobarao sve svoje takmace, pa je od sile i obesti počeo da buče kao vo i tako dođe pred carev dvor, što je bio znak da i samoga sultana poziva na megdan. Kada je to čuo sultan (Mahmud I, 1730-1754), on je izjavio da će onoga koji pobedi Arapa dobro nagraditi. To čuje Vuk Ljevak u tamnici i on se odmah prijavio da ide Arapu na megdan.
     Na pelivan-megdanu srele su se dve megdandžije: Vuk Ljevak i Arap siledžija, i po običaju se rukovali. Videvši pred sobom «jednoga Vlaha kosmatoga i u svemu ponizna», Arap je odmah pomislio da Vuk nije od svoje volje došao, nego da su ga našli i silom doterali da se bori s njime, pa ga je upitao:»A je li, emšerija, jesi li ti voljdžija ili nagondžija?», a Vuk mu je na to odgovorio: «Vala, emšerija, pravo ću ti kazat» :od onoga moga Šekulara, pa do ovoga tvoga Stambola, te još kako nagondžija, jer su me sve s noge na nogu gonili dok su me dovde dognali, a na svakom junačkom megdanu ja sam ti voljdžija, nego da ne dangubimo: tvoje je zvanje a moje biranje-kosuskos(kost uz kost, način rvanja), pa što ko ponese». U tome Arap smisli da Vuka prvo povredi i zbuni, pa da ga tako dohvati i obori i u momentu ga udari pesnicom ispod vilice (kroše), a Vuk ne bude lenj nego potegne «ljevajicom» i udari Arapa u slepočnicu i ovaj padne mrtav. Tako je Vuk pobedio Arapa Siledžiju nasred Carigrada.
     Kad je sultan bio o tome obavešten, odmah je naredio da mu Vuka privedu da ga lično vidi i nagradi. Čim je Vuk izašao pred sultana, ovaj ga je upitao kakvim je oružjem pobedio Arapina: sabljom ili nadžakom. Vuk je odgovorio: «Ne, vala, čestiti care, nijesam imao ni prebijene kusture nego sam ga udario rukom, i to lijevom, i Arap je pao ka’ svijeća, i eno ga na pelivan-mejdanu đe ga đeca preskaču». Na pitanje kakvom nagardom želi da ga nagradi, Vuk je izjavio da ništa drugo ne traži nego da se Vasojevići oslobode ropstva i povrate na svoja ognjišta. Sultan je pohvalio Vuka i pružio mu punu šaku dukata i izdao ferman na ime pećkoga paše, kojim Vasojeviće oslobađa ropstva i plaćanja harača za 12 godina. Zatim je naredio da se Vuku da odelo i konj s pusatom i da ga kapidžije provedu carigradskim ulicama «da cijeli Stambol vidi i pozdravi birindži junaka Vuka Ljevaka.»
     Vuk je s družinom napustio Carigrad i u pratnji carskog kapidžije došao u Peć, gde je pećkome paši predao ferman o oslobađanju Vasojevića, a zatim je ferman saopšten i Vasojevićima, koji se vratiše na svoja ognjišta. Na jednom plemenskom zboru na Zborištu na vodi Kraštici-Vasojevići su dočekali i pozdravili Vuka Ljevaka kao junaka i oslobodioca i na predlog knezova, popa Petra Bojovića i dva brata Rajičevića, rešili da se Vuku pokloni 100 ovaca i svaka kuća daje godišnje po neku paru, koja je poznata pod imenom «mangura[1] za Vuka Ljevaka».( prota Velimirović)
     Vuk Ljevak je, kažu, posle povratka iz Carigrada živeo još 10 godina i, prema tome, umro je oko 1751. god. Njegovi potomci, oko 100 kuća u Šekularu, granaju se na Živkoviće, Jašoviće i Brakočeviće. Potomci trećega junaka pesme, Komnen-Barjaktara, kojih takođe ima oko100 kuća, zovu se Lekići, Spalevići i Maslari».(Junaštvo Daše Vojvodića).
     https://sites.google.com/site/selosekular/o-sekularu/istorijske-staze-sekulara , Brakočeviću toliko o neosvojenom Šekularu

     Odgovori

   • 12. maj 2015. u 10:25

     vesna

     Zanima me ko je Ili Šoška!? Šta o njemu znate i gde mogu da se nađem nešto o njemu? Zahvaljujem unapred!

     Odgovori

4. 7. mart 2015. u 12:46

   Rade Brakočević

   Nesporna je istorijska činjenica da su Klimente, Kurtići, Pašići i Šabanagići napadali Šekular. Šabanagića nahija, odnosno kasnije Vasojevićka nahija bila je njina. Istorijska istina je da su Šabanagići sa svojim čipčijama napadali na zemlje i planine šekularske. Tako je uzet jedan dio Mokre planine.Oduzeli su Ulotinu i naselili današnje Šoškiće i Vlahoviće… U Šekularu nije bilo čipčija, niti islamizacije, što nije slučaj sa naseljima u Gornjem Polimlju. Potomci čipčija u Gornjem Polimnju nikako ne mogu da oproste Šekularcima što su bili slobodni seljaci ( filurdžije)… Navođenje vašeg teksta iz knjige Blagoja Šarića ne navrće vodu na tvoju livadu. Kome je poklonjeno 100.ovaca i kome je davana “mangura”. Pa, Šoškiću lijepo si napisao: Vuku Ljevaku.
   Šoškiću toliko o istorijskim činjenicama. Sve ostalo su nečije tlapnje. Sa zakašnjenjm sam vidio ovaj komentar. Suvišno je dalje trošiti riječi.

   Odgovori

5. 12. maj 2015. u 23:11

   Rade Brakočević

   Poštovana Vesna
   O Iliji Đokovu Šoškiću zvanom Ili Šoška iz Ulotine bi imalo puno toga da se kaže. Kao poštovalac ( pomalo i istraživač ) prošlosti Gornjeg Polimlja, kod toliko školovanih Šoškića, uzimam sebi slobodu da rečem da je Ili Šoška bio junak, stotinaš (komandir polimske čete) u doba vladavine knjaza Danila ( 1851 -1860 g.). Smatra se da od svog doseljenja u Polimlje iz Bratonožića, Šoškići nijesu imali takvoga junaka, kakav je bio Ili Šoška… Zna se da je sa Labudem Rmušem iz Šekulara i Novom Pantovićem sa Police bio određen od vojvode Miljana Vukova Vešovića , da kao narodni delegati pregovaraju u Skadru sa vezirom skadarskim u prisustvu izaslanika evropskih država o pripajanju Gornjeg Polimlja Knjaževini Crnoj Gori… O junačkim djelima Ili Šoške može da se govori nadugo i široko. Opjevan je u pjesmama. Poginuo je u boju na Polimlju, na pragu svoje kuće 1862. godine na Kruševu – Ulotina. Ne znam da li ste vi odiva Šoškića? pa samo postavljate pitanja reda radi. Pogledajte sledeće knjige: Vukašin Vučkov Šoškić, Šoškići iz Polimlja, Beograd 1995; Slavoljub Šoškić. Bratstvo Šoškića, monografija sa rodoslovom, Beograd, 2005. Ove knjige digitalizovane možete naći na ovom portalu – pod odrednicom Stara Hercegovina, mada je to (nekad) više Stara Srbija, danas ( i odavno) Crna Gora. Imate i knjige:grupa autora, Pleme Bratonožići u dolini Lima, Prijepolje, 2013.i Monografiju Bratonožići od Mila Markovića. Na promociji ove dvije poslednje knjige u Beogradu sam bio. Knjigu Mila Markovića nijesam čitao, ne znam da li pominje Ili Šošku? Interesantan je portret Ili Šoške dao Batrić Marjanović u knjizi Vasojević(s)ki Glavari, Podgorica 1929. ( ima i dva reprint izdanja), postoji i digitalizovana knjiga.
   Srdačan pozdrav
   Rade

   Odgovori

6. 19. maj 2015. u 19:37

   vesna

   Postovani Rade, hvala Vam na iscrpnom odgovoru. Ja jesam odiva Soskica i kao u svakom crnogorskom bratstvu i u mojoj porodici se negovalo predanje o poreklu i dosta toga znam. Moja porodica je davno otisla iz Ulotine,
   ( djed i njegova braca i sestra su zavrsili visoke skole u carskoj Rusiji), ali bez obzira na to pok. otac i stric kao i tetke su dosta drzali do Pelevog brijega i Ulotine iako neki od njih nisu imali prilike ni da ih vide. Posto kao svi pravi Crnogorci obozavamo taj dragulj na ovom saru, leta provodimo u Crnoj Gori, na primorju i naravno, kako bi i nasi potomci znali ko su, tj od kuda su, prodjemo tako Brdima i Primorjem.
   Za junaka Iliju sam natavno cula, ali mi taj nafimak nije bio poznat. Ali me je uvek kopkalo poreklo imena Soskic, od koga ili cega je izvedeno, ali takav podatak ne mogu da nadjem. U istoriji Crne Gore, grupa autora 1971, Titograd, govori se o tri sloja stanovnistva, romanizovanima i romanima u primorju, Spanima kao osnovnom stanovnistvu u unutrasnjosti i pridoslim Slovenima. Soskici, Spadijeri, Soci i sl. prezimena, ne mogu se izvesti iz slovenskih pojmova, a niko, kako Vi lazete od mojih skolovanih nema objasnjenje (isto vazi i za ove druge navedene). Ono sto je sigurno, to je da smo vekovima pravoslavni i da o mojim precima postoje podaci u crkvenim knjigama, tako da se kao i kod vecine Crnogoraca i Hercegovaca mozemo pratiti po najmanj dva, tri veka u direktnoj liniji. Zahvaljujem Vam jos jednom i ne zamerite na znatizelji.

   Odgovori

7. 19. maj 2015. u 20:16

   vesna

   I ne zamerite na greskama u pisanju, pisem sa mobitela. Svako dobro!

   Odgovori

8. 30. decembar 2020. u 11:33

   Danijela Bogdanović

   Molim Vas za pomoć!
   Nikada nisam upoznala oca, o njemu malo toga znam, jer su istinu skrivali od mene svi koji je znaju, a majku sam izgubila još kao 5-godišnja devojčica.
   Moj otac je ŠOŠKIĆ! Ime oca je Branislav ili Branimir, zovu ga Brana. Verujem da je živ, sada ima oko 80 godina.
   Najznačajniji trag koji je pouzdan: Početkom 80-ih živeo je s majkom u kući blizu Slavije u Beogradu, otac je do tad preminuo. Vozio je kamion i bavio se špedicijom. Početkom 80-ih kada smo rođene sestra i ja, kratko je živeo s majkom u Gnjilanu.
   Možda tražim iglu u plastu sena, ali biću večno zahvalna svima koji bi mogli da mi pomognu u pronalaženju oca.

   Odgovori

   • 11. avgust 2022. u 02:48

     Bratonozici

     U to vrijeme u Beogradu su zivjeli Momir i Momcilo Soskic- zestoki momci. Momcilo je gostovao na Balkan Infu, poznaje svoje porijeklo, zna da je iz Bratonozica, sto i kaze na 2:22:21…Mozda bi mogao znati nesto o vasem ocu, obzirom da su rodjaci.

     Odgovori

   • 11. avgust 2022. u 02:49

     Bratonozic

     U to vrijeme u Beogradu su zivjeli Momir i Momcilo Soskic- zestoki momci. Momcilo je gostovao na Balkan Infu, poznaje svoje porijeklo, zna da je iz Bratonozica, sto i kaze na 2:22:21…Mozda bi mogao znati nesto o vasem ocu, obzirom da su rodjaci.

     Odgovori