Порекло презимена Цвијетић

19. марта 2012.

коментара: 9

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. 11. октобра 2016. у 21:33

    Дејан Цвијетић

    У књизи “Цв(иј)етићи из Врутака” Ратомира Цвијетића у издању Историјског архива из Ужица (1989) цитирана је књига „Ужичка Црна Гора“ Љуба Павловића (Београд, 1925, стр 172):

    „Досељеници после 1807. год. 1834. и 1878. јесу: Први досељеници овог доба су Цветићи. Два кривошијска ускока Цветко и Соко, два рођена брата, после подужег напада и борба око Рисна и Новог у Боци, оба погину и њихове удове с децом одвуку и склоне на Грахову. Соколова удова Цвета, која је била родом од Стевановића, сазна да су се њена браћа нашла у овом селу, доведе са собом своју и свога умрлог девера и јетрве децу и насели их у Врутцима. Нешто се њихове деце селило у Шумадију. Овде их је у Врутцима као Цветића 16 кућа, славе св. Марка“.

    Моје презиме, презиме мог оца и деде је Цвијетић. Моји рођени стричеви и 95% ове породице носи екавско презиме Цветић. До 1945. у црквеним књигама су били углавном Цвијетићи. Али након тога, државна администрација је екавизирала презиме.

    Свети Марко, ког Цв(иј)етићи славе је 8. маја.

    Одговори

  2. 29. октобра 2017. у 20:41

    nikolina

    Moji su iz dalmacije selo razvodje opstina Knin, slavimo svetog Stefana Decanskog 24.11, podaci se nalaze kako se pretpostavlja u crkvi sv.Nedelja u Drnisu

    Одговори

    • 19. јануара 2019. у 19:08

      Vladimir

      Draga Nikolina,
      Moj deda sa majkine strane je iz Razvođa. Ime mu je bilo Mile u selu su ga zvali Mijaz. Rođen je 1919. Slavio je Svetog Mratu. Posle 2 sv. rata se doselio u Vrdnik gde je radio u rudniku i tu je sahranjen.

      Одговори

  3. 22. априла 2018. у 10:17

    Strizovic(rodj.Cvijetic) Zorica

    Moji su Cvijetici iz Knina,odnosno moj deda je iz okoline Drnisa.Tata je rodjen u Kninu,slava je Sv.Stefan Decanski. Otac je bio poznati istrazni sudija u Sibeniku,ja sam odrasla u Sibeniku,a onda nakon razvoda roditelja sa mamom odlazim u Beograd.Tata je umro u Sibenikumsahranjen u Kninu.

    Одговори

  4. 19. октобра 2018. у 07:26

    Војислав Ананић

    ЦВИЈЕТИЋ (п,м). Цвијетићи (п), у Доњем Пољу (Невесиње), Ходбини Малом Пољу (Мостар). У Доњем Пољу су, према Дедијеру, истог поријекла као и Стевановићи, за које наводи да су старином Обреновићи “из Медуна у Србији” (59:220). У Ходбину су Цвијетићи Милановићи) доселили из Малог Поља. Славе Аћимовдан (59:317). У невесињском селу Лукавац живи породица Цвијетић из које потиче народни херој Никола Цвијетић, рођен 1913. године. У многим борбама НОР-а широм земље испољавао је задивљујућу храброст и руководилачку одважност (168:144-145). Цвијетићи (м) су живјели у Требињу, Доњем Чичеву и Мостаћима код Требиња. Доселили су у другој половини 17. вијека из Црногорског приморја (97:256.270).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

  5. 1. јула 2020. у 10:06

    Цвијетић Бојан

    Мој прадеда Тодор (Тодо) Цвијетић је из Пљеваља. Његов отац Васо је био учитељ у Пљевљима (помиње га игуман Серафим Џарић из Свете Тројице). Тодор је био четник Воје Танкосића и вршио упис младића из Пљеваља за борбу у Македонији. Оженио је Даринку из чувене свештеничке породице Лисичића, имали су осморо деце, од којих је мој деда Божидар најмлађи. Сви су се упокојили и леже у Бечкереку (данашњи Зрењанин) где сам и ја рођен. Слава нам је Свети Георгије- Ђурђевдан. Нисам био у могућности да истражујем до сад, па би се радовао да и на овај начин добијем нешто од података.

    Одговори

  6. 21. августа 2020. у 11:42

    Бранко Цвијетић

    Цвијетићи из села Ситнеши, општина Србац, подно планине Мотајица славе Ђурђевдан. Најстарији предак био је Павле, који је са супругом Бојом дошао у Ситнеше (књига Рајка Цвијетића “Што нас доведе, Павле у ове оструге?”). Постоје различита мишљења о томе одакле је Павле дошао. Највероватније је да су се доселили из Прњавора, а пре тога да су преци ове породице живели или у околини Пљеваља или Пријепоља. Имали су два сина близанца, Остоју и Стојана. Данас потомци Павла и Боје живе на три континента, у неколико земаља Европе, Америке и Аустралије. Кога више интересује о ситнешким Цвијетићима може ме контактирати на број +38162249360

    Одговори

  7. 15. децембра 2020. у 04:13

    Cvijetići-Miholjdan

    Moji Cvijetići (danas većina u Srbiji kolonizacijom posle II S.R.) su iz okoline Pljevalja , tačnije Zatarje: Bobovo, Premćani, Kordovina. Slava Miholjdan 12.okt. Prema nasem predanju , došli smo u ove krajeve pre oko 230g sa Romanije (Glasinac?)od kada imamo nas rodoslov od SREDOJA I MARTE(iz Glasinca).
    Na Romaniju smo došli ili iz Risna ili Banjana-grana Mandića ili Cuca- Katunska nahija(navodno postojala zadruga Cvijetić), i tamo smo se zadrzali nekih 70-80g nakon cega se selimo u ove Pljevaljske krajeve.
    Ako neko zna nešto o nama pre Bosne, bili bismo zahvalni.
    Znamo da ima Cvijetića u Pljevljima, okolina Rudo,Foča sa nasom slavom pa bi bilo lepo proširiti rodoslov plemena Cvijetić:).
    Mojim nekim predpostavkama , zbog specifične slave mislim da imamo veze sa blizinom Boke. ( Miholjski zbor) a negde sam čitala :” Krvavi Numan – pašin udar: Deportacije Crnogoraca na Romaniju 1714″ sto se poklapa sa nasim predanjem. :)poz

    Одговори