Порекло презимена Цвијетић

19. марта 2012.

коментара: 7

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Дејан Цвијетић

    У књизи “Цв(иј)етићи из Врутака” Ратомира Цвијетића у издању Историјског архива из Ужица (1989) цитирана је књига „Ужичка Црна Гора“ Љуба Павловића (Београд, 1925, стр 172):

    „Досељеници после 1807. год. 1834. и 1878. јесу: Први досељеници овог доба су Цветићи. Два кривошијска ускока Цветко и Соко, два рођена брата, после подужег напада и борба око Рисна и Новог у Боци, оба погину и њихове удове с децом одвуку и склоне на Грахову. Соколова удова Цвета, која је била родом од Стевановића, сазна да су се њена браћа нашла у овом селу, доведе са собом своју и свога умрлог девера и јетрве децу и насели их у Врутцима. Нешто се њихове деце селило у Шумадију. Овде их је у Врутцима као Цветића 16 кућа, славе св. Марка“.

    Моје презиме, презиме мог оца и деде је Цвијетић. Моји рођени стричеви и 95% ове породице носи екавско презиме Цветић. До 1945. у црквеним књигама су били углавном Цвијетићи. Али након тога, државна администрација је екавизирала презиме.

    Свети Марко, ког Цв(иј)етићи славе је 8. маја.

  2. nikolina

    Moji su iz dalmacije selo razvodje opstina Knin, slavimo svetog Stefana Decanskog 24.11, podaci se nalaze kako se pretpostavlja u crkvi sv.Nedelja u Drnisu

    • Vladimir

      Draga Nikolina,
      Moj deda sa majkine strane je iz Razvođa. Ime mu je bilo Mile u selu su ga zvali Mijaz. Rođen je 1919. Slavio je Svetog Mratu. Posle 2 sv. rata se doselio u Vrdnik gde je radio u rudniku i tu je sahranjen.

  3. Moji su Cvijetici iz Knina,odnosno moj deda je iz okoline Drnisa.Tata je rodjen u Kninu,slava je Sv.Stefan Decanski. Otac je bio poznati istrazni sudija u Sibeniku,ja sam odrasla u Sibeniku,a onda nakon razvoda roditelja sa mamom odlazim u Beograd.Tata je umro u Sibenikumsahranjen u Kninu.

  4. Војислав Ананић

    ЦВИЈЕТИЋ (п,м). Цвијетићи (п), у Доњем Пољу (Невесиње), Ходбини Малом Пољу (Мостар). У Доњем Пољу су, према Дедијеру, истог поријекла као и Стевановићи, за које наводи да су старином Обреновићи “из Медуна у Србији” (59:220). У Ходбину су Цвијетићи Милановићи) доселили из Малог Поља. Славе Аћимовдан (59:317). У невесињском селу Лукавац живи породица Цвијетић из које потиче народни херој Никола Цвијетић, рођен 1913. године. У многим борбама НОР-а широм земље испољавао је задивљујућу храброст и руководилачку одважност (168:144-145). Цвијетићи (м) су живјели у Требињу, Доњем Чичеву и Мостаћима код Требиња. Доселили су у другој половини 17. вијека из Црногорског приморја (97:256.270).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  5. Цвијетић Бојан

    Мој прадеда Тодор (Тодо) Цвијетић је из Пљеваља. Његов отац Васо је био учитељ у Пљевљима (помиње га игуман Серафим Џарић из Свете Тројице). Тодор је био четник Воје Танкосића и вршио упис младића из Пљеваља за борбу у Македонији. Оженио је Даринку из чувене свештеничке породице Лисичића, имали су осморо деце, од којих је мој деда Божидар најмлађи. Сви су се упокојили и леже у Бечкереку (данашњи Зрењанин) где сам и ја рођен. Слава нам је Свети Георгије- Ђурђевдан. Нисам био у могућности да истражујем до сад, па би се радовао да и на овај начин добијем нешто од података.

  6. Бранко Цвијетић

    Цвијетићи из села Ситнеши, општина Србац, подно планине Мотајица славе Ђурђевдан. Најстарији предак био је Павле, који је са супругом Бојом дошао у Ситнеше (књига Рајка Цвијетића “Што нас доведе, Павле у ове оструге?”). Постоје различита мишљења о томе одакле је Павле дошао. Највероватније је да су се доселили из Прњавора, а пре тога да су преци ове породице живели или у околини Пљеваља или Пријепоља. Имали су два сина близанца, Остоју и Стојана. Данас потомци Павла и Боје живе на три континента, у неколико земаља Европе, Америке и Аустралије. Кога више интересује о ситнешким Цвијетићима може ме контактирати на број +38162249360