Cimbaljević

Jedan komentar

1. 28. avgust 2023. u 14:18

   Irena

   Cimbaljevići su veliki rod iz pominjanog sela Dapsića. Starinom su iz Pipera. Očuvali su pipersku slavu Aranđelovdan. Ima ih i u Vasojevičkoj nahiji, u selu Konjuhe, ali u manjem broju[70]. Prema predanju Vasojevića iz Konjuha, oni su ih tu zatekli kad su počeli da se doseljavaju u Polimlje. To znači da su ovi Cimbaljevići tu bili još u 17. veku. Logičan pravac seobe je da su se nešto kasnije, neki Cimbaljevići iz Konjuha spustili niz Lim u Budimljansku župu u najverovatnije prilično zapustelo selo Dapsiće. Povoljniji uslovi za život u Dapsićima izgleda su doprineli da ovih Cimbaljevića ima znatno više od onih iz Konjuha. Ove druge su, verovatno, u određenoj meri pritisli i ekspanzivni Vasojevići.

   Ovo prezime, kao i mnoga druga pominjana, nalazimo u nekoliko oblika u prošlosti. Tako, pored današnjeg oblika Cimbaljević, i Cimbaljić[71] početkom 20. veka, i još ranije Cimbalj (1863. godine, Sajko Cimbalj iz Dapsića)[72].

   Različita su tumačenja prezimena polimskih Cimbaljevića. Jedno narodno tumačenje kaže da su prezime dobili po tome što je neki njihov predak „mogao najdalje da skoči, odnosno da cibne“[73]. Etnografski izvori i ne daju neka naročita objašnjenja, ali je opšti zaključak da prezime dolazi od naziva za muzički instrument cimbal (ili cimbalo)[74]. Naziv je kod nas došao iz latinskog jezika (cymbalum), a koren je iz grčkog naziva kimvalon – udarački muzički instrument u obliku trapeza sa žicama, koji se svira udaranjem po žicama drvenim batićima sa vrhovima presvučenim kožom. Svirač na cimbalu se obično naziva cimbalaš ili cimbalist, otud je teško prihvatiti da je ovaj rod prezime dobio prezime Cimbalj po tome što im je predak svirao na ovom instrumentu. Naročito ne u Gornjem Polimlju u 17. veku.

   Drugi mogući odgovori za poreklo ovog prezimena su reči cimbulja – stariji manji muzički instrument, preteča usne harmonike, kao i cimbola[75] kako se u nekim krajevima naziva biljka rusa (u raznim krajevima naziva se i: rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza)[76], lat. chelidonium maius. Ono što je za ovu biljku svojstveno je njen hemijski sastav, zbog kojeg ima široko dejstvo u lečenju raznih bolesti i tegoba – stomačnih problema, bolesti jetre, nekih bakterijskih infekcija, zatim za dermatološke probleme – za skidanje bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih sličnih promena na koži, itd[77]. Cvet ove biljke ima izrazito jaku žutu boju. Pa, ako bismo koren prezimena Cimbaljević povezali sa ovom biljkom, kao neki mogući odgovori nameću se da je predak ovog roda bio vidar koji je lečio cimbolom, ili je možda imao izrazito plavu kosu po kojoj bi ga neko mogao prozvati po žutom cvetu biljke cimbole. Sve su ovo, ipak, samo nagađanja na osnovu sličnosti ovih reči i prezimena, dok odgonetke za njegov nastanak još uvek nema.

   Treba reći da su prezimena sa osnovom cimbal daleko zastupljenija kod Hrvata. Tako nalazimo prezimena Cimbal i Cinbal (Slavonija), Cimbala (Slavonija), Cimbalević (Istra), Cimbalić (Slavonija) i konačno Cimbaljević (Istra)[78].

   Treba reći i da je genetika pokazala da predanje Cimbaljevića o piperskom poreklu verovatno nije tačno, s obzirom da je kod jednog testiranog Cimbaljevića (iz Dapsića) utvrđena haplogrupa Q[79], tipična za susedno pleme Bratonožića. Po svoj prilici, preci Cimbaljevića su u Bratonožićima živeli u ono vreme kada je tamo živeo i deo Pipera – Lutovci, te im je, iz nekog razloga, ostalo predanje da su i oni Piperi. Vrlo je moguće da je to neki stariji bratonoški rod u Lutovu koji se u određenom razdoblju utopio u tamošnje Pipere.
   Izvor:https://www.poreklo.rs/2021/03/02/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-7-deo

   Odgovori