Poreklo prezimena Ćuzović

Prezime Ćuzović je iz pljevljanskog kraja (a familija je starinom od Prijepolja).

Ćuzi – Ćuzovići su od Radulovića od Toca (prijepoljski kraj). Došli su u Otiloviće pre sadašnjih stanovnika, koji tu žive skoro 300 godina. Prezime su promenili, kako se priča, na neobičan način.

Pamte imena predaka od Njegovana (1775) i Peja. Njegovanovi sinovi su: Vuk, Radovan i Đurica. Vukov je Todo, a Todov Ilija. Grujica Ćuzović bio je dugo godina kodžobaša. O njemu je pisao Šalipurović.

Vuk je rođen oko 1800. godine. Umro je u devedesetoj godini života. Desetak godina pre smrti, bio se onesvestio od neke bolesti i svi su mislili da je umro. Zakazali su sutradan sahranu. Odneli su ga u groblje da sahrane po običaju. Bilo je mnogo naroda. Kad su ga stavili u grob, onesvestio se, ispravio i seo u grob. Svi su se prisutni razbežali u paničnom strahu, osim nekoliko staraca, koji su ostali i pomogli mu da izađe iz groba. Govorio je kasnije da je išao na nebo kod svetaca i još kojekakve fantazije. Bio je narodni vidar.

Đorđije Ćuzović-Ćuzo je ubio neke Turke iz Vraneša, koji su mu vraćajući se iz Pljevalja zapustili livadu, i pobegao u Crnu Goru.

Pejatovići su se odvojili od Ćuza. Neki su se Pejatovići zvali Ćuzi sve do 1945. godine. Pamte imena predaka od Tana (1810). Tanovi sinovi su: Joko, Milan, Vaso i Nikola. Tane je živeo u Otilovićima i bio čifčija.

Joko je učio neku tursku školu (možda tursku gimnaziju – ruždiju) i bio pisar u sudu. Jokovi sinovi su: Niko, Tanasije (1875) i Risto. Joko je došao u Pljevlja oko 1860. godine. Sva četiri Tanova sina su zajednički pravila kuću na uglu Bajića sokaka. Žene su iz Otilovića donosile ručak majstorima u Pljevlja.

Tanasije je u Pljevljima završio osnovnu školu, a zatim gimnaziju i visoku školu. Bio je stipendista srpske vlade. Službovao je jednu godinu u Skoplju, a zatim došao u Pljevlja 1901. godine i otvorio gimnaziju. Bio je njen prvi direktor. Gimnaziju je otvorila srpska vlada, vodila nadzor nad njom i finansirala je. Radio je Tanasije svega 2 godine i umro 1903. godine.

Risto je zaršio osnovnu školu u Pljevljima, a gimnaziju i bogosloviju u Beogradu. To je bila učiteljsko-bogoslovska škola. Službovao je kao učitelj u Novom Pazaru (1898-1900), a zatim je otišao u Prag, na studije kiparstva na Praškoj akademiji. Imao je i stipendiju. Uradio je Karađorđevu bistu 1905. godine. To je bila prva bista izrađena Karađorđu. Radio je i bistu Danteu. Upisao se na Akademiju kiparstva u Veneciji i završio je za 3 meseca. Umro je 1905. godine u Beogradu.

Niko je bio trgovac stokom. Trgovao je sa solunskim trgovcima.

Milanovi (1845) sinovi su: Ratko, Mićo i Marko. Vasovi su sinovi: Mirko, Milovan i Pavle. Živeli su u Otilovićima.

Ratko (1885) je živeo u Otilovićima. On je bio pratilac Varnave po Makedoniji (1908-1912. godine). Držao je kafanu na Trlici i Jabuci. Mićo je bio zemljordnik i kiridžija. Marko je imao kafanu na Jabuci. Ratkov je Savo.

Nikola je završio učiteljsku školu u Beogradu 1880. godine i 30 godina je radio kao srpski učitelj u Sandžaku (Toce, Seljane, Meljak, Ilino Brdo i Otilovići). Umro je 1936. godine. Bio je veliki nacionalni radnik – nosilac ordena Svetog Save I reda. Sahranjen je u Pljevljima. Bio je poznat kao narodni lekar – travar. Kod svake je škole zasadio voćnjak. Pomagao je seljacima i sirotinji. Savetovao je seljake kako da unaprede svoja domaćinstva. Pomagao je školovanje srpske dece.

Sredoje Ćuzo je uhapšen 1862. godine sa 7 najuglednijih Srba iz Pljevalja i sproveden u turski zatvor u Sarajevu. Tamo su ostali 2 godine.

U I svetskom ratu u crnogorskoj vojsci učestvovala su 4 Pejatovića. Oterani su na robiju 1916. godine: Ratko, Mićo i Vaso. Vaso je umro u robiji, aprila 1917. godine.

Slave Đurđevdan.

IZVOR: Mileta Vojinović – Pljevljanski kraj, prošlost i poreklo stanovništva, 2008, priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić