Порекло презимена Ћузовић

Презиме Ћузовић је из пљевљанског краја (а фамилија је старином од Пријепоља).

Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.

Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.

Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.

Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.

Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићи звали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.

Јоко је учио неку турску школу (можда турску гимназију – руждију) и био писар у суду. Јокови синови су: Нико, Танасије (1875) и Ристо. Јоко је дошао у Пљевља око 1860. године. Сва четири Танова сина су заједнички правила кућу на углу Бајића сокака. Жене су из Отиловића доносиле ручак мајсторима у Пљевља.

Танасије је у Пљевљима завршио основну школу, а затим гимназију и високу школу. Био је стипендиста српске владе. Службовао је једну годину у Скопљу, а затим дошао у Пљевља 1901. године и отворио гимназију. Био је њен први директор. Гимназију је отворила српска влада, водила надзор над њом и финансирала је. Радио је Танасије свега 2 године и умро 1903. године.

Ристо је заршио основну школу у Пљевљима, а гимназију и богословију у Београду. То је била учитељско-богословска школа. Службовао је као учитељ у Новом Пазару (1898-1900), а затим је отишао у Праг, на студије кипарства на Прашкој академији. Имао је и стипендију. Урадио је Карађорђеву бисту 1905. године. То је била прва биста израђена Карађорђу. Радио је и бисту Дантеу. Уписао се на Академију кипарства у Венецији и завршио је за 3 месеца. Умро је 1905. године у Београду.

Нико је био трговац стоком. Трговао је са солунским трговцима.

Миланови (1845) синови су: Ратко, Мићо и Марко. Васови су синови: Мирко, Милован и Павле. Живели су у Отиловићима.

Ратко (1885) је живео у Отиловићима. Он је био пратилац Варнаве по Македонији (1908-1912. године). Држао је кафану на Трлици и Јабуци. Мићо је био земљордник и кириџија. Марко је имао кафану на Јабуци. Ратков је Саво.

Никола је завршио учитељску школу у Београду 1880. године и 30 година је радио као српски учитељ у Санџаку (Тоце, Сељане, Мељак, Илино Брдо и Отиловићи). Умро је 1936. године. Био је велики национални радник – носилац ордена Светог Саве I реда. Сахрањен је у Пљевљима. Био је познат као народни лекар – травар. Код сваке је школе засадио воћњак. Помагао је сељацима и сиротињи. Саветовао је сељаке како да унапреде своја домаћинства. Помагао је школовање српске деце.

Средоје Ћузо је ухапшен 1862. године са 7 најугледнијих Срба из Пљеваља и спроведен у турски затвор у Сарајеву. Тамо су остали 2 године.

У I светском рату у црногорској војсци учествовала су 4 Пејатовића. Отерани су на робију 1916. године: Ратко, Мићо и Васо. Васо је умро у робији, априла 1917. године.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Милета Војиновић – Пљевљански крај, прошлост и порекло становништва, 2008, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић