Порекло презимена Стојнић
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
Stojnic Zoran
Selo Pekcanica, jos dve familije Stojnica, krsna slava Djurdjevdan, ima nas jos u selu Bogutovac, selu GORNJI Ladjevci, selu Progorelica, ali nismo nikakav rod.
Gordana Stojnic
Selo Slavkovica kod Ljiga u Sumadiji…zaseok Stojnica
Biljana Stojnic
Iz zaseoka Stojnici, selo Verici, blizina Banjaluke, moj otac je sa roditeljima,bracom i sestrama,tadasnjim kolonistima doselio u Perlez, Zrenjanin.
Dragsiša Stojnić
Pozdrav sa sve Stojniće! Ja sam iz Prijedora a moji Stojnići su iz sela Verići ispod planine Kozare.
branko stojnić
Pozdrav za Biljanu, ja sam iz Verića, pitaj oca o njegovim precima, pa mi napiši da pokušam odgonetnuti porijeklo.
Stojnic Zoran
Radio sam u Slavkovici a nisam znao da ima Stojnica,zao mi je sto nisam nasao nekog od Stojnica da popricamo,zanima me koju slavu slavite,i da li imate kakvu informaciju odakle ste se doselili tu,hvala STOJNICI
Stojnic Zoran
Takodje ima stojnica u selu Kaona opstina Lucani,to je put prema Guci,oni vode poreklo od nas iz Pekcanice,neki nas daljni rodjak otisao je na miraz,pruzeo je zeninu slavu,tako da smo veliki rod ,a neslavimo istu slavu,pozdrav za sve Stojnice
Stojnic Zoran
takodje znam da nas ima u Loznici dosta,nemam nikakvu informaciju koju slavu slave,ako ima neki Loznicanin nek se javi
goran
pozdrav za zorana ovi u loznici slave slavu sveti arhangel mihailo , meni su familija ja zivim u valjevu a poreklo je iz hercegovine kako mi je deda pricao
jedni su krenuli ka banja luci a drugi ka srbiji isto je to bilo pleme a ovi u loznici najstariji se zove boban stojnic i jedan je od bogatijih ljudi u loznici
Милорад Богдановић
Интересује ме који су то Стојнићи, гдје су се настанили када су „krenuli ka banja luci“ и у коме времену. У ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 године, нигдје не спомињу Стојнићи као слављеници Арх. Михаила. Овдје се презиме Стојнић приказује да славе Стевањдан око Бањалуке и Дубице; Ђурђевдан око Бањалуке, Дубице, Приједора и Прњавора; Јовањдан око Дубице,Градишке, Крупе, Приједора; Никољдан око Градишке, Приједора, Дубице и С.Моста и Часне Вериге у Бања Луци.
Ристо Милићевић у својој књизи ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА не спомиње ово презиме.
П.С. Ћирилица је љепша цура од латинице.
goran
u arhivu Srbije postoji zapis da je osnivac familije Stojnic Jovan koji je poreklom iz Popovog polja kod tTrebinja godina je 1780 ili 1783 vreme kada su srbi iz Bosne bili podsticani od Austro -Ugarske na ustanak protiv turaka sto se i desilo posle 20 godina a Jovan je prvi Stojnic koji je uzeo ovo prezime i preteca svih Stojnica
tanja karac
Pozdrav svima! Moje devojacko prezime je Stojnic, otac Stevan od oca Milovana i majke Ljubice, koji su rodom iz Sasinaca. E, sad , te familije ima i u S. Mitrovici, S.Pazovi, Rumi, N. Sadu, Beogradu – koliko ja znam. Svi slave Sv. Vrace Kuzman i Damjan.
Стојнић Јелена
Поштовани господине Богдановић,била бих вам захвална ако сте у могућности да ми одговорите одакле су поријеклом Стојнићи из села Верића тадашња парохија Ферић,слављеници Јовањдана’?
Мој дјед Милутин од оца Гавре се доселио из Верића на Бојишта код Новог Града.
Лијеп поздрав.
Унапријед Вам хвала на одговору.
Stojnic Zoran
hvala gorane,radio sam dosta i po valjevu,imam informaciju da nas ima i u mostaru,sto nas je vise to bolje,pokupicu ja neke zapise iz jedne crkve,da saznam odakle smo se mi doselili u okolinu kraljeva
goran
pa iz bosne tj. hercegovine ……….
Унука Стојнићеве
Тачно, Стојнића има у селу Славковица код Љига, а крсна слава им је Ђурђиц.
Stojnic
U Beogradu zive 4 porodice Stojnic koje su poreklom Stojnica iz Slavkovice
Snezana Stojnic
Moj tata je poreklom iz sela Grabašnice sa Kozare kod Svodne – opština Novi Grad, slava nam je Sveti Stefan. Kolonizovani posle rata u Nove Kozarce kod Kikinde
jasmina stojnic kuzic
Postovanje Snezana procitala sam vase poreklo pa posto je moj deda bio poreklom iz Grabasnice a stric davno ziveo u Kozarcima verovatno smo u srodstvu !!!POZDRAV!!!
Goran Stojnić
Rode, i moji su iz Grabašnice.Sada živimo u Srpskom Sarajevu.Slavimo Svetog Stefana.
Слободан Стојнић
то је то роде мој и ми славимо Св.Стефана
Милорад Богдановић
За др Ивану Стојнић Лончар
Презиме Стојнић јавља се у заједници Красојевића као слављеници Лазареве Суботе заједно са презименом:Зимоњић, Шакота, Бабић, Матаруга, Грбић, Јеловац, Шарац, Батинић… итд. Ови Красојевићи, потомци су Лазаревог брата Красоја са простора Загоре (Стара Херцеговина), којима је Ђурђевдан била стара слава.
Презиме Стојнић није касније толико учестало на простору, Рашке, Црне Горе, Херцеговине и Далмације. Највише се заступљени на данашњем простору западне Републике Српске, тј. око Прњавора, Бањалуке, Градишке, Дубице, Приједора, Санског Моста и Крупе, гдје славе Стевањдан, Ђурђевдан, Јовањдан, Никољдан и Часне вериге.
Ђурђевдан славе у парохији:Прњавор, Штрпци и Смртићи; Бањалука и Верићи, и Моштаница у чијој парохији је село Фурде и презиме Стојнић. У селу Фурде 1882 године било је само 9 кућа и 52 душе. У овој парохији спомињу се још једни Стојнићи који славе Никољдан.
Презиме Лончар славе Арх. Михаила, Јовањдан, Ђурђевдан и Никољдан и махом су настањени на простору Гламоча, Петровца, Бихаћа, Дубице, Градишке, Приједора, Герзова и Мркоњић Града.
Наравно, за још већа сазнања о својим корјенима предлажем да посјетите Српск ДНК пројекат http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/ као и нашу Дигиталну билбилотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
Препис:
-Петар Ашкраба Загорски, Србија…,Загорје 2008, стр 457
-Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993, стр350-351
-Шематизам дабробосански за 1882 годину, Сарајево 1882, стр 36-37
Слободан Стојнић
Поштовани моји Стојнићи,
Г-дин Мирко Стојнић хералдичар са Палића ( на жалост немам информацију да ли је још жив) ми је једном приликом поклонио мапу кретања фамилије Стојнић од 1492 до 1929. када се и он родио у Новом Саду. Ми смо пореклом из села Стригове Општина Дубица, славимо славу Св. Стефан 09. јануар, има нас у Врбасу 1 фамилија а сада и у Сенти 1 фамилија, остали су у Бачу ( Војводина, север Србије) Београду, …..
Dragan Stojnic
Postovani Slobodane!
Ukoliko ste u mogucnosti da i nama Stojnicima u Australiji posaljete tu kartu.Inace i moji su iz Verica Ivanjske Potkozarja.zivi i zdravi bili.Dragan Stojnic.
Слободан Стојнић
такође заборавих да напишем ко жели поменуту мапу у електронској форми нека остави е-маил и шаљем … поздрав за све!
branko stojnić
Slobodane, molim te pošalji mi mapu, ja sam iz Verća kod Banjaluke, slavim Svetog Jovana, Pozdrav
Sinisa Stojnic
Pozzz da li postoji sansa da mi posaljes tu mapu. Sinisa Stojnic
Goran Stojnić
Pozdrav. Želio bih da mi pošaljete tu mapu.Moji su iz Grabašnice i slavimo Svetog Stefana.Sigurno smo rod jer je Strigova blizu Grabašnice.Hvala rođače.
Goran Stojnic
[email protected]
Vladimir
Novi sad Stojnic
Novica
Pozdrav Slobodane, ja sam Novica Stojnic iz sela Verići kod Banja Luke. Ovde smo koliko ja znam naseljeni cetiri koljena unazad, a vjerovatno i duze. Bio bih Vam zahvalan kada bi ste mi poslali mapu kretanja koju imate. Moj mail je [email protected]. Hvala Vam velika.
Небојша Бабић
Слободане,
ја нисам Стојнић, али бих волео ту мапу да покажем мом сестрићу који је Стојнић. Његов отац, мој зет, је из Босанске Костајнице, славе Светог Стефана. С обзиром на место вашег порекла и исту славу, претпостављам да сте далеки род.
Мој мејл је:
[email protected]
Велики поздрав!
Небојша Бабић
Слободане,
можда нисте уочили мој горњи коментар.
Ако сте у могућности, пошаљите ми наведену мапу!
Поздрав!
Небојша Бабић
Пријатељи,
да није Слободан некоме можда послао мапу?
Stojnic Dragan
Veliki Pozdrav za sve Stojnice, roden sam u selu Verici krsna Slava nam je Sveti Jovan,
Nikola
Moj čukun deda je dosao u Banat iz Rasavaca (zaseok Zecovi) kod Prijedora posle drugog svetskog rata. Zvao se Trivo i dosao je sa suprugom i osmoro dece u Hetin, a njegovi potomci su u Zemunu, Mužlji, Ečkoj, Novom Sadu, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli, itd . Znam da ovaj deo porodice ima rođake u Prijedoru ali ih ne znam. Slava je Sveti Nikola. Što se tiče mape ako nekome treba imam ja pa neka počalje mail na [email protected] pa ću mu poslati! Veliki pozdrav za sve!
Sladja Stojnić
Pozdravljam sve Stojniće!
Ja živim u Prijedoru a moji su porijeklom iz Rasavaca kod Prijedora.
Slavimo Svetog Nikolu.
Moj pokojni otac je istraživao odakle smo,i po nekim njegovim saznanjima na ovo područje smo stigli sa područja Like i Banije.
A Nikola mi je rođak i obavezno ću mu se javiti.
Nikola
Postovanje Sladjana vidim da smo bliski rod kako vam se zove otac i deda da vas nadjem na stablu ili da vas dodam ako vas nema moj mail je [email protected] sve najbolje od ove strane familije!
stojnic miroslav
ja sam rodjen u zemunu ali moje poreklo i svi moji su sa legendarne kozare iz kozarske dubice iz sela furde i sela skljucani i slavimo djurdjevdan doselili su se moji rodjaci posle drugog svetskog rata u zemun i banovce
Stanka
Moj svekar je Ratko(luka, Stevan…) otac Vasa, majka Jokaa deda im bio Luka. Dosli i osnovali Ostru luku (OSTRA zbog terena – strana) Sanski most kod Prijedora. Zive u Smederevu i u Ostroj lucii. Slave sv. Nikolu. Pozdrav svim Stojnicima. Posaljite mapu. Hvala unapred.
Милорад Богдановић
Значи по Луки Стојнићу Оштра Лука је добила име, ако сам ја добро разумио и прочизао шта сте ви написали туђим писмом ЛАТИНИцом – Дошли и основали Оштру луку.???
Nikola
Postovanje! Citam vas komentar pa vidim dosta slicnosti sa mojim poreklom! Molim vas jel znate koja je krsna slava Luki i jel mi mozete reci dali je Luka imao brace i sestre? Moji su preci iz Prijedora i imam u svom stablu Luku koji je otac mom cukundedi Trivi!
Милорад Богдановић
Лука је славио Никољдан, као и сви Стојнићи у Криваји, Марићки, Оштрој Луци, као и парохијама Козарац, Моштаница, Градишка, Гашица и Бијаковац, као и Стари Мајдан.
Није ми познато ко су Луки рођена браћа и сестре. То можеш видјети у црквеним књигама парохије Марићка или Оштра Лука. До 1882. године, Стојнићи нису били насељени у Приједору и ближој околини.
Милорад Богдановић
Тривун Стојнић се јавља као трећи син попа Глигорије, који је имао још и синове Стојана, Ђорђа и Гавру. Гавро је најмлађи, рођен око 1850, запопио се и после смрти попадије замонашио.
Поп Глигорије рођен је 25.јануара 1810. године у селу Марићка, од оца Гавре, свештеника и матере Стеваније рођена Криваја из Криваје.
Значи, Тривун је рођен засигурно прије 1850 године, ако ти је чукунђед, а ти онда прије 1960. године.
Nikola
Moj deda stric koji je jos ziv mi je rekao da je Luka ima brata Nikolu a otac mu se zvao Toma. Luka je od potomaka imao Trivu, Simu, Todora, Peru i Mileta dok je Nikola imao sina koji se zvao Djordjo.
Sladja Stojnić
Moj pradeda je bio Mile Stojnić,deda Dušan Stojnić,a otac Dragoljub Ciljo Stojnić.
Nikola,pozdrav za tebe i tu granu porodice u Vojvodini.
Ostalo ćemo na mejl.
Sve najbolje!
mladen
ZDRAVO JAZ SAM MLADEN STOJNIC. ŽIVIM U SLOVENIJI U GRADU CELJU. POZDRAVLJAM SVE STOJNICE I VOLEO BI DA I MENI POŠALJETE MAPU NA MOJ MAIL. HVALA.
Nikola
Familijo koga zanima mapa neka mi pusti mail na [email protected] i saljem je u najkracem roku.
Nikola
Ja cu postaviti par informacija koje sam saznao od gospodina Bogdanovica koji mi je pomogao da saynam nove informacije sto se porodice tice. Ovo je deo nase prepiske vezane za porodicu Stojnic koja slavi sv.Nikolu.
citiram;
„Иначе твоји Стојнићи су у сродству са Стојнићима у Бусновима и Марићкој, у тимарском простору. Погледај Шематизам дабробосански за 1882 годину у нашој Дигиталној библиотеци“
„Заборавио сам ти још да наведем да је твоја породица Стојнића, свештеничка породица у 19 вијеку а можда и прије, која се расељавала по парохијама гдје су службовали. То се пре свега односи на простор између Козаре и Грмеча.“
„Свештеничка породица Стојнић из Тимара тј околина јавља се у писаним документима око 1785 године па све до краја 19 вијека на просторима манстира Гомионица и парохија тимарских, махом око парохије Марићи (Марићка).
Калуђер гомионички Гавро Стојнић потписао се на корицама црквене књиге, руско издање поклон царице Катарине друге , пре 1785
Поп Глигорије Стојнић, парох марићки, 1870 године изграђује цркву св. Илија у Марићкој. Био је у позним годинама.
Наследио га је у овој парохији син Гавро до 1888 године када му умире супруга, губи свештенички чин и одлази у манастир Гомионица гдје започиње монашки живот.
Имао је брата Тривуна који се спомиње 17.4.1894 као кум свештеника Јована Јелића, крштени кум дјеце игумана Гавре-Гаврила Стојнића.“
Nadam se da mi nece biti yamereno sto je pola cerilica a pola latinica.
Милорад Богдановић
Да је поп Гавро имао још једну кћерку, може се прочитати у књизи умрлих, у парохије Градина, гдје спомиње и Марија Ратковић, жена Јове из Градине, која је рођена 1866. године, а умрла на порођају 14.4.1892. Марија је била кћи попа Гавре и матере Стоје.
Милорад Богдановић
Марија Стојнић, кћи Биће Стојнића из Марићке, удата за Василија Дакића из Тимар-Јелића (Јелићка). Марија је рођена 1839. године у селу Тимар-Марићи (Марићка). Умрла 23.11.1894. године, и сахрањена у Ђурића гробљу.
Стојнић Душан
Драги роде одлучи написати које слово,елем срцем ми пуно видјети вас с обзиром да оца чије презиме носим недавно упокоји.Моја сазнања из Милешеве и манастира на Космету приликом војевања ми су слична увези Херцеговине но вуку много даље до времена Стефана Твртка,наводно је један од Војвода Стојин добио дио земље у Захумљу и преци му се назва
Илија Стојнић
Поздрав свима.
Ја сам рођен и живим у Бањалуци.
Мој ђед је из села Побрђани код Костајнице.
На овом сајту сам нашао да је то била парохија са четири села… Читлук, Стригови, Побрђани, Календари.
Ђед је рођен 1934. године али је већ почетком другог свјетског рата, када су усташе ушле у те крајеве побјегао са осталим становништвом на Козару, одакле је послије, кад је пала Козара одведен у логор Јасеновац.
Послије рата се селио и живио у неколико градова по Србији и БиХ, да би на крају око 1960. године доселио у Бањалуку, гдје и данас живи.
Занима ме, зна ли неко нешто више о поријеклу Стојнића из тих крајева, одакле су дошли, мапа кретања и све остало у вези тога.
Ако неко има неке информације може овдје да одговори или на мејл.
[email protected]
Војислав Ананић
СТОЈНИЋ, вјероватно од женског имена Стојна, доселили су се с југа на сјевер “главном струјом”- из Далмације, од Дувна и Јајца, долином Врбаса и Уне, свакако почетком XVIII вијека, одмах иза једног од аустро-турских ратова (1715,1737), јер их је привлачила плодна а пуста земља кнежопољска. Славе Светога Стевана (Стригова).
Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.
Dragana Stojnić
Pozdrav svim Stojnićima, ja zivim u Pancevu i krsna slava mii je Sveti Nikola. Moji baba Stoja i deda Vasilije su dosli iz sela Jablanica kod Gradiske. Posle strahovitih stradanja u Jasenovcu i zavrsetka rata,dosli u Pancevo.
U Beogradu imam jod dve sestre od strica,a u Lazarevcu dva brata od strica.
Cula sam nedavno da je moj deda imao dedu u Americi ali o tome nista ne znam.
Volela bih da znam imam li rodjake i da li je neko cuo za Stojnice iz Jablanice.
Слободан Зрнић
Стојнића је било у много села Босанске Крајине, са неколико различитих слава.
Стевањдан – Бошковићи (Бањалука), Читлук (Дубица)
Ђурђевдан – Прњавор, Смртићи, Штрбци, Ферићи, Моштаница Манастир (Дубица)
Јовањдан – Ведовица (Дубица), Ферићи, Руишка и Добросело код Крупе, Градишка и околна села Турјак, Машићи, Романовци, Јунузовци, Драгељи.
Никољдан – Козарац и Марићка код Приједора, Гашица и Бијаковац код Градишке, Оштра Лука и Стари Мајдан код Санско Моста, Моштаница манастир код Дубице
Часне вериге – Бањалука.