Порекло презимена Стојнић

14. март 2012.

коментара: 72

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (72)

Одговорите

72 коментара

  1. 22. јануар 2017. у 00:38

    stojnic miroslav

    ja sam rodjen u zemunu ali moje poreklo i svi moji su sa legendarne kozare iz kozarske dubice iz sela furde i sela skljucani i slavimo djurdjevdan doselili su se moji rodjaci posle drugog svetskog rata u zemun i banovce

    Одговори

  2. 2. фебруар 2017. у 21:16

    Stanka

    Moj svekar je Ratko(luka, Stevan…) otac Vasa, majka Jokaa deda im bio Luka. Dosli i osnovali Ostru luku (OSTRA zbog terena – strana) Sanski most kod Prijedora. Zive u Smederevu i u Ostroj lucii. Slave sv. Nikolu. Pozdrav svim Stojnicima. Posaljite mapu. Hvala unapred.

    Одговори

    • 3. фебруар 2017. у 00:00

      Милорад Богдановић

      Значи по Луки Стојнићу Оштра Лука је добила име, ако сам ја добро разумио и прочизао шта сте ви написали туђим писмом ЛАТИНИцом – Дошли и основали Оштру луку.???

      Одговори

    • 12. март 2017. у 20:46

      Nikola

      Postovanje! Citam vas komentar pa vidim dosta slicnosti sa mojim poreklom! Molim vas jel znate koja je krsna slava Luki i jel mi mozete reci dali je Luka imao brace i sestre? Moji su preci iz Prijedora i imam u svom stablu Luku koji je otac mom cukundedi Trivi!

      Одговори

      • 13. март 2017. у 00:05

        Милорад Богдановић

        Лука је славио Никољдан, као и сви Стојнићи у Криваји, Марићки, Оштрој Луци, као и парохијама Козарац, Моштаница, Градишка, Гашица и Бијаковац, као и Стари Мајдан.
        Није ми познато ко су Луки рођена браћа и сестре. То можеш видјети у црквеним књигама парохије Марићка или Оштра Лука. До 1882. године, Стојнићи нису били насељени у Приједору и ближој околини.

        Одговори

        • 13. март 2017. у 09:10

          Милорад Богдановић

          Тривун Стојнић се јавља као трећи син попа Глигорије, који је имао још и синове Стојана, Ђорђа и Гавру. Гавро је најмлађи, рођен око 1850, запопио се и после смрти попадије замонашио.
          Поп Глигорије рођен је 25.јануара 1810. године у селу Марићка, од оца Гавре, свештеника и матере Стеваније рођена Криваја из Криваје.
          Значи, Тривун је рођен засигурно прије 1850 године, ако ти је чукунђед, а ти онда прије 1960. године.

          Одговори

          • 13. март 2017. у 12:06

            Nikola

            Moj deda stric koji je jos ziv mi je rekao da je Luka ima brata Nikolu a otac mu se zvao Toma. Luka je od potomaka imao Trivu, Simu, Todora, Peru i Mileta dok je Nikola imao sina koji se zvao Djordjo.

            Одговори

  3. 22. фебруар 2017. у 00:55

    mladen

    ZDRAVO JAZ SAM MLADEN STOJNIC. ŽIVIM U SLOVENIJI U GRADU CELJU. POZDRAVLJAM SVE STOJNICE I VOLEO BI DA I MENI POŠALJETE MAPU NA MOJ MAIL. HVALA.

    Одговори

  4. 12. март 2017. у 20:37

    Nikola

    Familijo koga zanima mapa neka mi pusti mail na [email protected] i saljem je u najkracem roku.

    Одговори

  5. 12. март 2017. у 21:04

    Nikola

    Ja cu postaviti par informacija koje sam saznao od gospodina Bogdanovica koji mi je pomogao da saynam nove informacije sto se porodice tice. Ovo je deo nase prepiske vezane za porodicu Stojnic koja slavi sv.Nikolu.

    citiram;

    “Иначе твоји Стојнићи су у сродству са Стојнићима у Бусновима и Марићкој, у тимарском простору. Погледај Шематизам дабробосански за 1882 годину у нашој Дигиталној библиотеци”

    “Заборавио сам ти још да наведем да је твоја породица Стојнића, свештеничка породица у 19 вијеку а можда и прије, која се расељавала по парохијама гдје су службовали. То се пре свега односи на простор између Козаре и Грмеча.”

    “Свештеничка породица Стојнић из Тимара тј околина јавља се у писаним документима око 1785 године па све до краја 19 вијека на просторима манстира Гомионица и парохија тимарских, махом око парохије Марићи (Марићка).

    Калуђер гомионички Гавро Стојнић потписао се на корицама црквене књиге, руско издање поклон царице Катарине друге , пре 1785

    Поп Глигорије Стојнић, парох марићки, 1870 године изграђује цркву св. Илија у Марићкој. Био је у позним годинама.

    Наследио га је у овој парохији син Гавро до 1888 године када му умире супруга, губи свештенички чин и одлази у манастир Гомионица гдје започиње монашки живот.

    Имао је брата Тривуна који се спомиње 17.4.1894 као кум свештеника Јована Јелића, крштени кум дјеце игумана Гавре-Гаврила Стојнића.”

    Nadam se da mi nece biti yamereno sto je pola cerilica a pola latinica.

    Одговори

  6. 13. март 2017. у 09:33

    Милорад Богдановић

    Да је поп Гавро имао још једну кћерку, може се прочитати у књизи умрлих, у парохије Градина, гдје спомиње и Марија Ратковић, жена Јове из Градине, која је рођена 1866. године, а умрла на порођају 14.4.1892. Марија је била кћи попа Гавре и матере Стоје.

    Одговори

  7. 16. март 2017. у 23:14

    Милорад Богдановић

    Марија Стојнић, кћи Биће Стојнића из Марићке, удата за Василија Дакића из Тимар-Јелића (Јелићка). Марија је рођена 1839. године у селу Тимар-Марићи (Марићка). Умрла 23.11.1894. године, и сахрањена у Ђурића гробљу.

    Одговори

    • 18. април 2017. у 23:22

      Стојнић Душан

      Драги роде одлучи написати које слово,елем срцем ми пуно видјети вас с обзиром да оца чије презиме носим недавно упокоји.Моја сазнања из Милешеве и манастира на Космету приликом војевања ми су слична увези Херцеговине но вуку много даље до времена Стефана Твртка,наводно је један од Војвода Стојин добио дио земље у Захумљу и преци му се назва

      Одговори

  8. 30. новембар 2017. у 15:29

    Илија Стојнић

    Поздрав свима.
    Ја сам рођен и живим у Бањалуци.
    Мој ђед је из села Побрђани код Костајнице.
    На овом сајту сам нашао да је то била парохија са четири села… Читлук, Стригови, Побрђани, Календари.
    Ђед је рођен 1934. године али је већ почетком другог свјетског рата, када су усташе ушле у те крајеве побјегао са осталим становништвом на Козару, одакле је послије, кад је пала Козара одведен у логор Јасеновац.
    Послије рата се селио и живио у неколико градова по Србији и БиХ, да би на крају око 1960. године доселио у Бањалуку, гдје и данас живи.
    Занима ме, зна ли неко нешто више о поријеклу Стојнића из тих крајева, одакле су дошли, мапа кретања и све остало у вези тога.
    Ако неко има неке информације може овдје да одговори или на мејл.
    [email protected]

    Одговори

  9. 6. јул 2018. у 07:15

    Војислав Ананић

    СТОЈНИЋ, вјероватно од женског имена Стојна, доселили су се с југа на сјевер “главном струјом”- из Далмације, од Дувна и Јајца, долином Врбаса и Уне, свакако почетком XVIII вијека, одмах иза једног од аустро-турских ратова (1715,1737), јер их је привлачила плодна а пуста земља кнежопољска. Славе Светога Стевана (Стригова).

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

    Одговори

  10. 6. јануар 2019. у 23:01

    Dragana Stojnić

    Pozdrav svim Stojnićima, ja zivim u Pancevu i krsna slava mii je Sveti Nikola. Moji baba Stoja i deda Vasilije su dosli iz sela Jablanica kod Gradiske. Posle strahovitih stradanja u Jasenovcu i zavrsetka rata,dosli u Pancevo.
    U Beogradu imam jod dve sestre od strica,a u Lazarevcu dva brata od strica.
    Cula sam nedavno da je moj deda imao dedu u Americi ali o tome nista ne znam.
    Volela bih da znam imam li rodjake i da li je neko cuo za Stojnice iz Jablanice.

    Одговори
1 2 3 4