Порекло презимена Стојчевић Reviewed by Momizat on . Презиме Стојчевић припада роду које је дало племиће, али и једног од најсветијих људи наше цркве - свјатајшег и блаженопочившег патријарха Павла, рођеног као Го Презиме Стојчевић припада роду које је дало племиће, али и једног од најсветијих људи наше цркве - свјатајшег и блаженопочившег патријарха Павла, рођеног као Го Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Стојчевић

Порекло презимена Стојчевић

Презиме Стојчевић припада роду које је дало племиће, али и једног од најсветијих људи наше цркве – свјатајшег и блаженопочившег патријарха Павла, рођеног као Гојко Стојчевић.

О презимену Стојчевић веома лепе прилоге можете да прочитате у коментарима наших вредних родословаца. Овде само укратко наводимо да је презиме Стојчевић било заступљено на простору тромеђе Босне, Далмације и Лике и да их је било и да их има и православних и католика. Одатле се ширило на разне стране (Босна, Посавина, Славонија, Македонија), али више о томе прочитајте из пера наших сарадника, испод овог текста.

КРСНА СЛАВА:  Ђурђевдан (најчешће); Свети Стефан (у Посавини); Никољдан и Јовањдан (Славонија); Митровдан и Крстовдан (Македонија). Лазарева субота (слава патријарха Павла)

ПОЗНАТИ: Патријарх Павле


Коментари (19)

  • Јована

    До почетка 15. вијека су сви Стојчевићи били православни и живјели су на Тромеђи. То је подручје од Сиња до Имоцког. Тромеђа Босне, Далмације и Лике. Потражи Сињ на карти! Сада је то Хравтска. Први писани документ о Стојчевићима који сам нашао је из 1427. године. То је прича нeког католичког свештеника у фрањевачком самостану у околини Сиња о покатоличавању два Стојчевића. Кум им је био неки Деспотовић који је раније прешао на католичанство.
    До почетка овог задњег рата у Сињу су живјели и православни и католици са презименом Стојчевић. Једна породица са двије религије и „два народа“. Једни су као Срби, а други су као Хрвати.
    Почетком 17. вијека наш род Војнића (Стојчевићи су једна од породица рода Војнић) је био под командом Вукашина Стојчевића. О Њему има доста писаних докумената. Био је ускочки војвода. Под својом командом је имао око 5 000 људи. Наоружавали су га Млечани за одбрану Приморја од Турака. Касније се он осилио и није хтио да призна ни млетачку власт. Гусарио је по Јадрану.
    Средином 17. вијека Аустоугарска монархија је род Војнића подијелила на два дијела. Један је преселила на Банију и тако је настало мјесто Војнић, данас у Храватској, а други дио је остао у Далмацији.
    У току 18. вијека су дијелови породице прешли са Баније у Лијевче поље. Околина Градишке. Село Ламинци. Сређани. Одатле су послије буна (1820-1830) једни отишли у околину Теслића, други преко Саве у Славонију (то је поријекло покојног патријарха Павла), а трећи су кренули према Србији. Мој предак Стојан се изгубио на путу кроз Посавину. Био је дјечак од 13. година. Нашли су га неки сватови из Градачца (женио се неки бег) и дали га кнезу Марку Жабарском. Дјечак је био писмен јер је био унук проте Михајла. (Стојчевићи су традиционално свештеници), Жабарци отворе прву школу 1834. Стојан Стојчевић јер био први учитељ са 13. година. Његов ученик је био Васо Пелагић. Стојчевићи и Пелагићи у Посавини живе у селу које се сада зове Пелагићево. Касније је постао свештеник и изградио највећу цркву западно од Дрине о селу Обудовац. 1864-1882. је трајала градња. Прије 2-3 године је у Бањалуци направљена црква која је (мислим) већа од ове у Обудовцу.

    Грб породице Стојчевић:
    Полуокругли штит је окомито раздијељен златноцрним шаховским пољем у облику клина. Лијево је водоравно раздијељено. У десном црвеном пољу растући златни лав који у подигнутој десници држи мач. У лијевом доњем пољу су три византијска кована новца.
    Накит изнад штита је кацига са златном круном из које расту два(десно сребрно-црвене, лијево црно-златне боје) рога.
    Плашт са десне стране је црно-златни, а с лијеве црно-сребрни.

    Племство: Племство је додијелила краљица Марија Терезија у Бечу 28.12.1759. године Стефану Стојчевићу, а исказано је у Сремској жупанији 02.06.1760. године.

    Аустроугарски генерал Андрија Стојчевић је у Далмацији дочекао Наполеоонове трупе под борбом. Да ли је Андрија Стефанов син? Ко зна!?

    Одговори
  • administrator

    Велико хвала на овом лепом прилогу! Коју славу славе Стојчевићи, Лазареву суботу?

    Одговори
  • Миливоје Стојчевић

    Најчешћа слава Стојчевића је Ђурђевдан. У Посавини се слави Св. Стефан, прекађује се Ђурђевдан. У Славонији имамо Никољдан, Јовандан и Ђурђевдан. У Македонији је Ђурђевдан, Митровдан и Крстовдан. Можда сам неку испустио. Славе су нам различите јер је долазило до мијењања. Знам за моје да им је био Ђурђевдан, а сад је Св. Стефан….

    Одговори
  • Миливоје Стојчевић

    Једино је пок. патријарх Павле славио Лазареву суботу. Можда и његови најближи рођаци. Нисам нигдје на другом мјесту чуо даСтојчевићи славе Л.суботу. Ако неко има још података о Стојчевићима нека се јави на ФБ група Стојчевићи!

    Одговори
  • administrator

    Миливоје, захваљујемо на информацијама. Искористили смо их (заједно са Јованиним прилогом) да сачинимо уводни текст за ваше презиме. Наставите да шаљете ваше прилоге. Велики поздрав!

    Одговори
  • Josipa

    Postovani,negdje sam procitala da su Stojevici koji su naseljeni u Stojevic Dragu blizu Perusica,
    nekada bili Stojcevici,dok su bili u Primorji,da li netko nesto zna o tome.Moje djevojacko prezime je Stojevic.
    Pozdrav i hvala

    Одговори
  • Josipa

    Puno hvala pukusat cu.

    Одговори
  • Josipa

    Ne snalazim se najbolje u ovim podacima

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Potrebno je malo strpljenja i poznavanja prezimena tog kraja. U svakom slučaju, ako budete u dilemi, dajte link pa ćemo ga zajedno dešifrovati. Takođe, razmislite o mogućnosti da vaše starije prezime nije bilo Stojčević, već Stojović. To je bunjevački rod u okolini Krmpota, bar po pričanju moje baba-ujne. To bi odgovaralo i vašem predanju o primorskom kraju.

      Одговори
  • Josipa

    Postovani, mozda sam i nesto svatila iz ovoga, ali mislim da se mi nismo vodili u Perusicu u maticnim knjigama vec u, Klanac-Pazariste, to je nekad bila opcina ili Gornje Pazariste,
    Je li onda neki drugi link.
    Pozdrav

    Одговори
  • Ilija

    Koliko vidim ima nas dosta sa prezimenom Stojcevic 🙂

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top