Ребрача

11. марта 2012.

коментара: 0

Ребраче су српски род са Баније. 

Заштитници Ребрача су Свети Сергије и Вакхо, и Свети Јован.

Центар Ребрача је село Мајске Пољане (општина Глина).

Први Ребрача који се помиње на Банији је кнез Божо Ребрача.

 

О настанку презимена Ребрача

– основа: ребро, дио тијела

[1]

Први помен презимена на Банији

– 1737. године потврђено на Банији; кнез и пјешадијски капетан Божо Ребрача

[2]

Одакле су прешли на Банију? 

– 1703. године из околине Новог Града (Поуње, Босанска Крајина)

Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе по Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.

[3]

Презиме Ребрача у црквеним књигама

– презиме Ребрача је потврђено у црквеним књигама парохије Глина из 1831. и 1833. године.

– Ребрача, крсне славе Јовањдан и Срђевдан;

[4]

Попис становништва СР Хрватске из 1948. године

– Ребрача:

1) Блиња, Петриња (1 особа без куће)

2) Глина (4 куће, 11 особа; 1 особа без куће)

3) Мајске Пољане, Глина (14 кућа, 48 особа)

4) Равно Рашће, Глина (1 особа без куће)

5) Шибине, Глина (1 кућа, 7 особа)

укупно: 19 кућа, 69 особа

[5]

 

Литература:

[1] Др Петар Шимуновић, Наша презимена: поријекло, значење, распрострањеност, Загреб, 1985.

[2] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, I-II, Београд, 1989-1997; Војин С. Дабић, Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII вијека / Зборник о Србима у Хрватској, књига VI, Београд, 2004.

[3] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.

[4] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих, Глина, 1831-1833.; СПЦ, Шематизам Православне српске дијецезе Горњо-Карловачке, Панчево, 1883.

[5] Др Валентин Путанец и Др Петар Шимуновић, Лексик презимена СР Хрватске, Загреб, 1976.

 

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.