Зотовић

Један коментар

1. 7. новембра 2018. у 17:29

   Војислав Ананић

   ЗОТОВИЋ (п). Домашево (Љубомир, Требиње). Некада их је било и у Крајпољу (Љубиње). Поријеклом су “однекле од Подгорице у Црној Гори”. Тамо су неки Зотовићи примили ислам, а они који то нису хтјели доселили су у Љубомир. Из овог рода било је свештеника и владика. Дедијер каже да је на једном старом крсту у Домашеву прочитао да се неки њихов предак звао Петар Зот а не Зотовић, те да је у Мајеровом рјечнику пронашао да Зот „у арбанашком значи господин”. На тај начин етимологија овог презимена “појачава вјеродостојност да су они из неке области гдје има арбанашких елемената”. Породица Зотовић из Домашева имала је велика имања око Љубиња и Требиња, “која су постепено Турци одузели”. У Крајпољу су Зотовићи живјели прије насељавања данашњих становника. Њима је припадало Доње Крајпоље гдје су имали кулу, а имали су је и у Љубињу. Славе Никољдан (59:84,142,290:155: 509). Зотовића из Домашева има у Требињу, Сарајеву. Београду и дмгим мјестима.

   Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

   Одговори