Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КРЕЈОВИЋИ
Крејовићи, исто као и Калпачине, потичу од братства Раосављевића који су живјели у Липову код Колашина, одакле синови Луке Раосављевића Филип и Митар ускоче у Шаранце у другој половини 18. вијека, гдје су у Кршу живјели неко вријеме, док не дођоше у сукоб са лупежима који су били дошли да им краду стоку. Они побију лупеже и бјеже у Затарје. Митар оде у Бушање у заселак Крејовину и по том мјесту насељења добије презиме Крејовићи. Митар је имао синове: Станишу, Милована и Петра.
Станиша је са синовима Стојаном, Павлом и Димитријем прешао на Међужваље око 1853. годше. Стојан је био познати хајдук; погинуо је у Козици у неком сукобу с Турцима.
Јагош Павлов је као комита учествовао у Комитском покрету у времену 1916-1918. године. Новица Павлов је живио на Међужваљу, гдје и данас живи његов син Радован.
Крејовића има и у другим мјестима наше земље, гдје су се одселили ради запослења.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
28. фебруар 2015. у 04:38
Nenad Krejović
“Krejovina” je imovinski kompleks zemljišne nepokretnosti u selu Bušnje kod Pljevalja, kao pripadajući deo nepokretne imovine a koja je pripadala nekom čoveku, Ignjatu ili Ignjatoviću, sa nadimkom “Kreja”.
Nadimak “Kreja” su mu nadenuli i tako su ga oslovljavali i zvali, zbog nekih njegovih ličnih osobina, imitatorskih i drugih sposobnosti i drugih nekih karakternih osobina, njegovi bližnji i dalji rođaci i ostali meštani u njegovom bližem i daljem okruženju.
Krejovići su se nazivali i oslovljavali i “Krejini” ostali članovi domaćinstva i porodice i potomci koji su živeli na tom kompleksu “Krejinog” imanja, koje su ostali meštani u okruženju nazvali i oslovljavali kao Krejovina a življe na imanju “Krejovići”.
Početkom treće decenije osamnaestog veka se Krejovići naseljavaju i u Radojnu – Radoinju.
Prema objavljenim podacima, prikupljanim u antropogeografskim istrživanjima vršenim do 1906. godine, koji se nalaze u knjizi istraživača Ljubomira Ž. Mićića, Zlatibor – antropogeografska istraživanja, objavljenoj tek 1924. godine, Krejovići u vreme prvog srpskog ustanka prelaze iz Radojne i naseljavaju se u istočno-zlatuborskom selu Drenova a jedna kuća Krejovića koja je bila u srodstvu sa Šunjevarićima ostaje pa po tom prelazi sa Šunjevarićima u Burađu.
U selu Drenova su se Krejovići bavili stočarstvom i raznovrsnom poljoprivredom a posle Drugog svetskog rata su mladi Krejovići iz Drenove odlazili na raznovrsna školovanja i na zapošljavanje u Beogradu, Užicu, Čajtini, Čačku, Požegi, Arilju, Aranđelovcu, Obrenovcu, Paraćinu i nekim drugim mestima u Srbiji i šire i u glavnom se nisu vraćali u Drenovu da žive. Tamo su ostajali da žive i osnivali su i razvijali svoje porodice i porodična domaćinstva u tim raznim drugim mestima u Srbiji.
Svi zlatiborski Krejovići od davnina slave Đurđevdan i svuda ga prenose kao krsnu slavu muških potomaka i znaju po usmenim predanjima svojih predaka da im poreklo i koreni potiču iz Crne Gore, ali vrlo malo je ostalo zapamćenih ili eventualno malo zabeleženih podataka po preneti predanjima o tom familijarnom istorijatu Krejovića, kao istorijatu “Loze “Krejinih” potomaka”, koji su stigli do Drenove u vreme prvog ustanka.