Порекло презимена Кокотовић Reviewed by Momizat on . Презиме Кокотовић потиче из Лике. Највише породица са овим презименом је било у селима Горњи и Доњи Косињ и Липово Поље (Косињ), као и Госпић, Кварте (Перушић) Презиме Кокотовић потиче из Лике. Највише породица са овим презименом је било у селима Горњи и Доњи Косињ и Липово Поље (Косињ), као и Госпић, Кварте (Перушић) Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Кокотовић

Порекло презимена Кокотовић

Презиме Кокотовић потиче из Лике. Највише породица са овим презименом је било у селима Горњи и Доњи Косињ и Липово Поље (Косињ), као и Госпић, Кварте (Перушић) и Баљевац (Заваље).

Радослав Грујић у „Племенском рјечнику личко-крбавске жупаније“ (из 1915), наводи две варијанте овог презимена, краћу и ширу, настале од исте основе и потпуно их изједначује – Кокот и Кокотовић. Кокоти у Лици су живели у Кијанима и Томингају код Грачаца као и у селу Вребац.

Милан Радека у „Карловачком владичанству“  каже да Кокотовићи славе искључиво Светог Јована, исто као Кокоти, с тим што их има и католика.

Према хрватском извору о насељима Лике (аутор Стјепан Павичић), Кокотовићи су на косињско подручје настањени још крајем 17. века са „крањске“ (данашње словеначке) међе. У том, првобитно већински српском насељу код Косиња, Кокотовићи су заузимали крајеве или засеоке Замост (две куће), Замрштен (15 кућа), Подобљај (три), Пољан (27) и Крш (шест).

Кокотовићи су, дакле, овде живели још пре стварања аустријске Војне границе. Вероватно су избегли пред Турцима, кад су стигли чак до границе са Крањском покрајином. Аустрија није измештала та стара српска насеља, али су се Кокотовићи касније селили према Лици и Крбави и постепено испразнили подручје код Косиња. Поред њих овде је било и Узелаца, Милеуснића, Кордића, Муњаса, Богаваца, Варићака и других.
Према шематизму дабро-босанске епархије, већ крајем 19. века, у Босни је било и Кокота и Кокотовића и то много разноврснијих слава него у Лици. У Босни, Кокотовића има само у Високом, са славом Св. Никола, али зато Кокота има са више крсних имена. Ово је битно и стога што је краћи облик презимена по правилу и знатно старији, а то може бити значајно за утврђивање корена или путева којима су се кретале ове породице.

Најбројнији су Кокоти са славом Св. Никола у Сарајевском Пољу и самом Сарајеву, док Кокоти у Гудавцу код Крупе славе Ђурђевдан, а Св. Јована Крститеља у Бихаћу и Хргару (Бихаћ). У Кобиљ-Долу, уз Касидолски поток, Кокотовићи су били у истој кући са Штакама које славе Ђурђевдан, те су и они узели исту славу.

Идући трагом херцеговачких Кокота/Кокотовића, нашли смо их у Биограду (у дну Невесињског поља), где су се доселили 1692. из племена Бањана у Старој Херцеговини. Даљом старином су из старе Црне Горе.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован (у Лици); Свети Никола и Ђурђевдан (у Босни)

ПОЗНАТИ: Љубомир Кокотовић, сликар-графичар


Коментари (2)

  • Војислав Ананић

    КОКОТОВИЋ (п,м). Кокотовићи (п), у Фатници (Билећа), Сузини у Дабру (Столац) и Невесињу. Поријеклом су из „Скоча Горе у Корјенићима“. Неко су вријеме живјели у Бијелој Рудини (Билећа), одакле су одселили у Сузину. Из Сузине су неке породице одселиле у Невесиње, а неке у Босну. И у Фатницу су дошли из Сузине. Славе Никољдан (59:185). Има их у Доњим Давидовићима и Качњу (Билећа) и у Мостару. Кокотовићи (м) се помињу, у 18. вијеку, у Стоцу и околини. У овом крају помиње се, 1791. године, Кокотовић Осман- баша (97:29,101).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Kokot

    Poštovani,
    Na šta se tačno odnosi pojam slovenačke međe? Je li moguće da su navedeni Kokoti doselili sa Žumberka i da su bili žumberački uskoci?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top