Prezime Kokotović potiče iz Like. Najviše porodica sa ovim prezimenom je bilo u selima Gornji i Donji Kosinj i Lipovo Polje (Kosinj), kao i Gospić, Kvarte (Perušić) i Baljevac (Zavalje).
Radoslav Grujić u “Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije” (iz 1915), navodi dve varijante ovog prezimena, kraću i širu, nastale od iste osnove i potpuno ih izjednačuje – Kokot i Kokotović. Kokoti u Lici su živeli u Kijanima i Tomingaju kod Gračaca kao i u selu Vrebac.
Milan Radeka u “Karlovačkom vladičanstvu” kaže da Kokotovići slave isključivo Svetog Jovana, isto kao Kokoti, s tim što ih ima i katolika.
Prema hrvatskom izvoru o naseljima Like (autor Stjepan Pavičić), Kokotovići su na kosinjsko područje nastanjeni još krajem 17. veka sa “kranjske” (današnje slovenačke) međe. U tom, prvobitno većinski srpskom naselju kod Kosinja, Kokotovići su zauzimali krajeve ili zaseoke Zamost (dve kuće), Zamršten (15 kuća), Podobljaj (tri), Poljan (27) i Krš (šest).
Kokotovići su, dakle, ovde živeli još pre stvaranja austrijske Vojne granice. Verovatno su izbegli pred Turcima, kad su stigli čak do granice sa Kranjskom pokrajinom. Austrija nije izmeštala ta stara srpska naselja, ali su se Kokotovići kasnije selili prema Lici i Krbavi i postepeno ispraznili područje kod Kosinja. Pored njih ovde je bilo i Uzelaca, Mileusnića, Kordića, Munjasa, Bogavaca, Varićaka i drugih.
Prema šematizmu dabro-bosanske eparhije, već krajem 19. veka, u Bosni je bilo i Kokota i Kokotovića i to mnogo raznovrsnijih slava nego u Lici. U Bosni, Kokotovića ima samo u Visokom, sa slavom Sv. Nikola, ali zato Kokota ima sa više krsnih imena. Ovo je bitno i stoga što je kraći oblik prezimena po pravilu i znatno stariji, a to može biti značajno za utvrđivanje korena ili puteva kojima su se kretale ove porodice.
Najbrojniji su Kokoti sa slavom Sv. Nikola u Sarajevskom Polju i samom Sarajevu, dok Kokoti u Gudavcu kod Krupe slave Đurđevdan, a Sv. Jovana Krstitelja u Bihaću i Hrgaru (Bihać). U Kobilj-Dolu, uz Kasidolski potok, Kokotovići su bili u istoj kući sa Štakama koje slave Đurđevdan, te su i oni uzeli istu slavu.
Idući tragom hercegovačkih Kokota/Kokotovića, našli smo ih u Biogradu (u dnu Nevesinjskog polja), gde su se doselili 1692. iz plemena Banjana u Staroj Hercegovini. Daljom starinom su iz stare Crne Gore.
KRSNA SLAVA: Sveti Jovan (u Lici); Sveti Nikola i Đurđevdan (u Bosni)
POZNATI: Ljubomir Kokotović, slikar-grafičar
27. oktobar 2018. u 06:19
Vojislav Ananić
KOKOTOVIĆ (p,m). Kokotovići (p), u Fatnici (Bileća), Suzini u Dabru (Stolac) i Nevesinju. Porijeklom su iz “Skoča Gore u Korjenićima”. Neko su vrijeme živjeli u Bijeloj Rudini (Bileća), odakle su odselili u Suzinu. Iz Suzine su neke porodice odselile u Nevesinje, a neke u Bosnu. I u Fatnicu su došli iz Suzine. Slave Nikoljdan (59:185). Ima ih u Donjim Davidovićima i Kačnju (Bileća) i u Mostaru. Kokotovići (m) se pominju, u 18. vijeku, u Stocu i okolini. U ovom kraju pominje se, 1791. godine, Kokotović Osman- baša (97:29,101).
Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
6. april 2020. u 18:58
Stojan Kokotović
Ja sam jedan od onih koji potiču iz Fatničkog polja (ne iz Fatnice), tačnije, iz Narta, sela kod Orahovice, nedaleko od Fatnice, nekih 5 kilometara. Svi slavimo Svetog Tomu.
Ima ih u Kačnju a za Mostarce i Davidovćane ne znam.
Za starije poreklo, slaže se sa onim što sam od mojih predaka čuo.
20. novembar 2019. u 22:06
Kokot
Poštovani,
Na šta se tačno odnosi pojam slovenačke međe? Je li moguće da su navedeni Kokoti doselili sa Žumberka i da su bili žumberački uskoci?
14. februar 2020. u 14:26
Nenad C
Kokoti (ili Kokotovici) su u hercegoovacke Korjenice dosli iz susednih Banjana.. A u pleme Banjane iz (sa) njima susednih Krivosija, plemena i prostora odmah iznad Risna (Boka Kotorska) ….U selo Knezlaz na Krivosijama, gde i danas zive.. su se naselili iz njima neposrednog susednog plemena Cuca (Katunska nahija,Stara Crna Gora)….iz malog sela Prentin Do ..koje je ispod samog Kokotovog Vrha…. Inace u Korjenicima u Hercegovini..koji su takodje u neposrednoj blizini planinskim stazama preko Orjena i Bjele Gore…i na samo nekoliko sati hoda i od Banjana i Krivosija.(pogledati geografsku mapu)….i danas postoji Kokotovica Gradina…Veliki pozdrav svim Kokotima(Kokotovicima)…. od sina jedne Kokotuse…
15. mart 2020. u 19:21
Kokot
Kokoti i Kokotovići u Hercegovini ne mogu poreklom biti iz Cuca jer oni prema predajama zajedno s Miškovićima iz Pareža u Hercegovini vuku poreklo od predslovenskog plemena Mataruga koje je tamo bilo naseljeno ranije. Moguće je jedino da Kokoti iz Cuca vuku poreklo od njih. Molim javite mi se na mail:
[email protected]
27. avgust 2021. u 20:20
Nenad C.
Mataruge nisu ziveli samo na prostoru danasnje Hercegovine .Naprotiv, poznato je da na prostoru Krivosija a i Stare Crne Gore postoji citav niz ostataka anticnih kamenih gradevina i grobista (tumula) za koje su vekovima najstariji mladjima oduvek govorili da su to Mataruge. Tako da predanje koje poreklo Kokota /Kokotovica vezuje za davno iscezle Mataruge nije suprotno prethodno napisanom o Kokotima/ Kokotovicima iz Knezlaza sa Krivosija koji su tu naseljeni iz plemena Cuca ,pet Kokota sa familijama sredinom 18. veka koji su dosli iz sela Prentin Do ispod samog Kokotovog vrha.
4. novembar 2022. u 21:05
Nenad C.
U vezi sa poreklom Kokota iz Žumberka g.Rafaelu Kokotu preporučujem članak :Poreklo žumberačkih uskoka Poreklo.rs gde ima mnoštva podataka i o ovim žumberačkim uskocima a Kokotima i mnogim drugim prezimrnima..koji potvrđuju ono što sam prethodno napisao .
Takođe u gornjem članku pominje se i Kobilji Do….
Prentin Do u Malim Cucam( teritorija plemena Cuce se deli na Male i Velje Cuce ) je odmah do tamošnjeg Kobiljeg Dola … I to je u bukvalnom smislu jedno isto.Kokoti iz Krivošija(Knežlaz) su u burnim
ratnim vremenima i pre svojih ratnih pohoda često svoje porodice i najač sklanjali u svoju starevinu Prentin i Kobilji Do u Male Cuce , u pleme Cuce u Katunskoj nahiji u Staroj Crnoj Gori. Naprimer i pre kao i za vreme čuvenih Krivošijskih ustanaka u ’60 i 80 godinama 19.veka ,a i u kasnijim ratovima. Ovi moji komentari posvećeni su svim Kokotima/ Kokotovićima i u spomen moje počivše majke Anke (Jovana Tošanova,Tošana Vasova ,Vasa Jeftova…), koja je bila toliko ponosna na svoje poreklo ,pleme i bratstvo Kokota/Kokotovića .