Порекло презимена Кокотовић

7. март 2012.

коментара: 7

Презиме Кокотовић потиче из Лике. Највише породица са овим презименом је било у селима Горњи и Доњи Косињ и Липово Поље (Косињ), као и Госпић, Кварте (Перушић) и Баљевац (Заваље).

Радослав Грујић у “Племенском рјечнику личко-крбавске жупаније” (из 1915), наводи две варијанте овог презимена, краћу и ширу, настале од исте основе и потпуно их изједначује – Кокот и Кокотовић. Кокоти у Лици су живели у Кијанима и Томингају код Грачаца као и у селу Вребац.

Милан Радека у “Карловачком владичанству”  каже да Кокотовићи славе искључиво Светог Јована, исто као Кокоти, с тим што их има и католика.

Према хрватском извору о насељима Лике (аутор Стјепан Павичић), Кокотовићи су на косињско подручје настањени још крајем 17. века са “крањске” (данашње словеначке) међе. У том, првобитно већински српском насељу код Косиња, Кокотовићи су заузимали крајеве или засеоке Замост (две куће), Замрштен (15 кућа), Подобљај (три), Пољан (27) и Крш (шест).

Кокотовићи су, дакле, овде живели још пре стварања аустријске Војне границе. Вероватно су избегли пред Турцима, кад су стигли чак до границе са Крањском покрајином. Аустрија није измештала та стара српска насеља, али су се Кокотовићи касније селили према Лици и Крбави и постепено испразнили подручје код Косиња. Поред њих овде је било и Узелаца, Милеуснића, Кордића, Муњаса, Богаваца, Варићака и других.
Према шематизму дабро-босанске епархије, већ крајем 19. века, у Босни је било и Кокота и Кокотовића и то много разноврснијих слава него у Лици. У Босни, Кокотовића има само у Високом, са славом Св. Никола, али зато Кокота има са више крсних имена. Ово је битно и стога што је краћи облик презимена по правилу и знатно старији, а то може бити значајно за утврђивање корена или путева којима су се кретале ове породице.

Најбројнији су Кокоти са славом Св. Никола у Сарајевском Пољу и самом Сарајеву, док Кокоти у Гудавцу код Крупе славе Ђурђевдан, а Св. Јована Крститеља у Бихаћу и Хргару (Бихаћ). У Кобиљ-Долу, уз Касидолски поток, Кокотовићи су били у истој кући са Штакама које славе Ђурђевдан, те су и они узели исту славу.

Идући трагом херцеговачких Кокота/Кокотовића, нашли смо их у Биограду (у дну Невесињског поља), где су се доселили 1692. из племена Бањана у Старој Херцеговини. Даљом старином су из старе Црне Горе.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован (у Лици); Свети Никола и Ђурђевдан (у Босни)

ПОЗНАТИ: Љубомир Кокотовић, сликар-графичар

Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Војислав Ананић

    КОКОТОВИЋ (п,м). Кокотовићи (п), у Фатници (Билећа), Сузини у Дабру (Столац) и Невесињу. Поријеклом су из “Скоча Горе у Корјенићима”. Неко су вријеме живјели у Бијелој Рудини (Билећа), одакле су одселили у Сузину. Из Сузине су неке породице одселиле у Невесиње, а неке у Босну. И у Фатницу су дошли из Сузине. Славе Никољдан (59:185). Има их у Доњим Давидовићима и Качњу (Билећа) и у Мостару. Кокотовићи (м) се помињу, у 18. вијеку, у Стоцу и околини. У овом крају помиње се, 1791. године, Кокотовић Осман- баша (97:29,101).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Стојан Кокотовић

      Ја сам један од оних који потичу из Фатничког поља (не из Фатнице), тачније, из Нарта, села код Ораховице, недалеко од Фатнице, неких 5 километара. Сви славимо Светог Тому.
      Има их у Качњу а за Мостарце и Давидовћане не знам.
      За старије порекло, слаже се са оним што сам од мојих предака чуо.

  2. Kokot

    Poštovani,
    Na šta se tačno odnosi pojam slovenačke međe? Je li moguće da su navedeni Kokoti doselili sa Žumberka i da su bili žumberački uskoci?

  3. Nenad C

    Kokoti (ili Kokotovici) su u hercegoovacke Korjenice dosli iz susednih Banjana.. A u pleme Banjane iz (sa) njima susednih Krivosija, plemena i prostora odmah iznad Risna (Boka Kotorska) ….U selo Knezlaz na Krivosijama, gde i danas zive.. su se naselili iz njima neposrednog susednog plemena Cuca (Katunska nahija,Stara Crna Gora)….iz malog sela Prentin Do ..koje je ispod samog Kokotovog Vrha…. Inace u Korjenicima u Hercegovini..koji su takodje u neposrednoj blizini planinskim stazama preko Orjena i Bjele Gore…i na samo nekoliko sati hoda i od Banjana i Krivosija.(pogledati geografsku mapu)….i danas postoji Kokotovica Gradina…Veliki pozdrav svim Kokotima(Kokotovicima)…. od sina jedne Kokotuse…

    • Kokot

      Kokoti i Kokotovići u Hercegovini ne mogu poreklom biti iz Cuca jer oni prema predajama zajedno s Miškovićima iz Pareža u Hercegovini vuku poreklo od predslovenskog plemena Mataruga koje je tamo bilo naseljeno ranije. Moguće je jedino da Kokoti iz Cuca vuku poreklo od njih. Molim javite mi se na mail:
      [email protected]

      • Nenad C.

        Mataruge nisu ziveli samo na prostoru danasnje Hercegovine .Naprotiv, poznato je da na prostoru Krivosija a i Stare Crne Gore postoji citav niz ostataka anticnih kamenih gradevina i grobista (tumula) za koje su vekovima najstariji mladjima oduvek govorili da su to Mataruge. Tako da predanje koje poreklo Kokota /Kokotovica vezuje za davno iscezle Mataruge nije suprotno prethodno napisanom o Kokotima/ Kokotovicima iz Knezlaza sa Krivosija koji su tu naseljeni iz plemena Cuca ,pet Kokota sa familijama sredinom 18. veka koji su dosli iz sela Prentin Do ispod samog Kokotovog vrha.

        • Nenad C.

          U vezi sa poreklom Kokota iz Žumberka g.Rafaelu Kokotu preporučujem članak :Poreklo žumberačkih uskoka Poreklo.rs gde ima mnoštva podataka i o ovim žumberačkim uskocima a Kokotima i mnogim drugim prezimrnima..koji potvrđuju ono što sam prethodno napisao .
          Takođe u gornjem članku pominje se i Kobilji Do….
          Prentin Do u Malim Cucam( teritorija plemena Cuce se deli na Male i Velje Cuce ) je odmah do tamošnjeg Kobiljeg Dola … I to je u bukvalnom smislu jedno isto.Kokoti iz Krivošija(Knežlaz) su u burnim
          ratnim vremenima i pre svojih ratnih pohoda često svoje porodice i najač sklanjali u svoju starevinu Prentin i Kobilji Do u Male Cuce , u pleme Cuce u Katunskoj nahiji u Staroj Crnoj Gori. Naprimer i pre kao i za vreme čuvenih Krivošijskih ustanaka u ’60 i 80 godinama 19.veka ,a i u kasnijim ratovima. Ovi moji komentari posvećeni su svim Kokotima/ Kokotovićima i u spomen moje počivše majke Anke (Jovana Tošanova,Tošana Vasova ,Vasa Jeftova…), koja je bila toliko ponosna na svoje poreklo ,pleme i bratstvo Kokota/Kokotovića .