Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:




25. јун 2015. у 10:55
kasalovic milisav
Zdravo ja sam Milisav Kasalović iz Kosovske Mitrovice i interesuje me poreklo prezima Kasalović.
Doselili smo se u ibarski Kolasin selo Zupče i slavimo Svetu Petku. Veliki pozdrav.
25. јун 2015. у 11:09
Небојша Новаковић
Поштовани Милисаве,
Касаловићи су у Ибарски Колашин (Зупче) дошли из Црне Горе.
Било их је 16 кућа, а досељени су одмах после Радића, који су такође пореклом из Брда. Занимљиво да и Радићи славе Петковдан.
Радићи се још 1763. помињу у овом месту (неки Петар Радић).
Касаловићи се рођакају са Вучинићима, за које неки кажу да су “прирођени” Касаловићи.
Извор: “Ибарски Колашин”, др Милисав Лутовац
24. децембар 2021. у 11:05
Goran
Господине, реч Касале на Латинском значи Засеок, па је моје мишљење да су Касаловићи добили презиме по Латинима који су у рударским областима Србије и Косова имали своје колоније, тачније по засеоку у коме су становали.
25. јун 2015. у 14:38
Милорад Богдановић
У селу Радосавска у тимарској области, садашње Поткозарје, настањена је велика породица Касаловић. У писаним изворима (црквени) спомиње се поп Цвијо и попадија Јока Касаловић који су имали сина Пеју, рођен 1824 а сахрањен у Лакића гробљу 8.априла 1894. Касаловићи славе двије славе, Јовањдан и Ђурђевдан. Нажалост, велики број Касаловића се раселили, од Пискавице, Бањалуке, Приједора, ‘Рватске, Србије, и много даље.
А да се у Радосавској доста давно живјело, потврђују то стари споменици у седам гробања на тако малом простору.
Пошто се са ових простора селило махом у Славонију и Банију, треба напоменути да се у попису становника Славоније 1689. год. спомиње презиме Касаловић. У дистрикту Пакрац , селу Кусоње, пописани су Вучета, Теодор и Никола Касаловић, а у комшилуку су и презиме Јанковић, Савић, Бошњак, Милаковић, Вучета, Поповић, Дамјановић…, чија су презимена и данас присутна у околини Касаловића и Радосавске.
Касаловићи се касније не спомињу у пакрачкој области у попису из 1702 и 1736 године.
О попису из 1689 године може се прочитати у књизи “Попис насеља и становништва у Славонији 1689”, аутор Иве Мажуран, а налази се и у нашој Дигиталној библиотеци.
15. март 2021. у 18:49
Kasalovic Milisav
Gospodine Bogdanoviću hvala Vam na ovako iscrpnom i detaljnom objašnjenju. Milisav Kasalović sa porodicom.
29. јун 2023. у 12:59
Saša Kasalović
Pozdrav svim Kasalovićima.
Ima nas Kasalovića u Dablinu, Irskoj već duži niz godina a inače smo iz Banja Luke. Naša krsna slava je Sveti Jovan.
Pozdrav svima ma gdje bili.
Saša Kasalović
11. септембар 2024. у 00:51
Милић Вучић
Истражујући порекло породица -братстава : Радомировић(раније Касаловић) – Виница Вучитрн, Протић- Пећ, Рајковић- Неготин,Младеновић -Мајданпек, генетски врло блиских мом братству Вучић – из Црколеза општина Истк, а за која је доказано да припадају племену Бјлопавлићи, закључио сам да се њихов заједнички предак са простора (Вражегрмци или Мартинићи) испод манастира Острог, вероватно средином 17 века принудно иселио, скријвајући надаље своја нова станишта породично име а вероватно и славу. Касаловићи и Крсмановићи из Зупча су блиски рођаци који су некад имали исто презиме. Анализирајучи предања Крсмановића, Рајковића, Живковића-Протића видимо да су врло слична.Преко познатих имена предака која се помињу може се пронаћи родбинска веза( Крсман,Рајко, Вучић или Вучко, Радомир, Младен ….се помињу у предањима и пописима братстава . Приликом испитивања порекла горе наведених породица током 20 установљено је да су нове крајрве досељени из ибарског Колашина или околине Пећи. Самосталан живот горе наведених братстава вероватно је отпочео крајем осамнаесто и почетком деветнаестог века.