Порекло презимена Ђурђевић

104 коментара

1. 18. август 2014. у 19:21

   Милодан

   Фамилије-презимена Ђурђевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића “Космај”.

   -Бељина
   -Губеревац
   -Пружатовац
   -Младеновац
   -Раниловић
   -Стојник

   Одговори

2. 20. август 2014. у 22:21

   darko djurdjevic

   Da li neko zna poreklo porodice Djurdjevic iz sela Mesarci?

   Одговори

3. 24. септембар 2014. у 20:39

   Милодан

   Фамилије-презимена Ђурђевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

   -Дворица
   -Драгошевац
   -Багрдан
   -Ковачевац
   -Мијатовац

   Одговори

4. 29. септембар 2014. у 20:59

   Braca

   Те 1903. год. у Крушеву комитске вође иначе француски ђаци надахнуте француском револуцијом праве кобну грешку, ослобођену територију Крушева проглашавају Крушевском Републиком. Тај манифест је био почетак краја Илинденског устанка. Српски и Бугарски двор видевши у томе опасност ширења таквих идеја на њихове краљевине прекидају било какав дотур наоружања и људства устаницима спроводећи општу блокаду граница. Нејака Крушевска република тако би препуиштена осветничком походу турске војске која је брутално и крваво угушила устанак правећи невиђене покоље над цивилним становништвом. У тренутку увођења блокаде границе у Србији се затекао знатан број комита који су били резерва припремљена да се упути у Крушево. Ново проглашени Краљ Петар Карађорђевић би упозорен од стране министра војног Милана Андрејевића и министра унутрашњих дела Стојана Протића да би гневне комите могле да угрозе монархију и самог монарха. На њихов предлог Краљ даје налог за оснивање монархији одане оружане формације која би била пандам комитама а у коју би биле позване све комите да јој се прикључе. За тај задатак је био одабран Др. Милан Гођевић . Он оснива четничку иницијативу која бива добро наоружана и финансијски потпомогнута од стране Владе. Оне комите које нису желеле да погазе комитску заклетву и да им се придруже биле су жестоко прогањане и убијане. Многе комите су спас потражиле бежећи у Аустроугарску. Међу таквима су били и браћа од стричева Ранко Ђурђевић из Гунцата и Ђорђе Ђурђевић из Велике Моштанице. Са својом групом су кренули да пређу Саву недалеко од Умке . Ту су налетели на четничку заседу и у оружаном сукобу Ђорђе је био убијен а Ранко је успео да се домогне друге обале. Не дуго затим Ранко се населио у селу Петровчић где његови потомци и данас живе као и у Карловчићу и Пећинцима. . За погинулим Ђорђем у Великој Моштаници је остала удовица са ћерком од осам година и син од непуних годину дана. Сеоски четнички командант се смиловао над нејаком децом и удовицом те је крстио Ђорђевог сина и као кум га је ставио под своју заштиту. Остали рођаци из Велике Моштанице у страху су се одмах одрекли Ђорђетовог сина и почели да тврде како му они нису рођаци већ да случајно носе исто презиме и славе исту славу. Током времена се таква тврдња преношена са колена на колено сматрала истинитом и данас у том селу нова покољења Ђурђевића сматрају да нису рођаци.

   Одговори

5. 5. новембар 2014. у 19:25

   Милодан

   Фамилије-презимена Ђурђевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

   -Вучић
   -Лужница
   -Ракинац
   -Лапово
   -Марковац
   -Нови Аџибеговац (Ново Село)
   -Доброводица
   -Драгобраћа
   -Станови

   Одговори

6. 1. децембар 2014. у 22:24

   Браца

   Током другог устанка, из Конавла које је припадало тадашњој Босни, се у Барајево досељава породица Ђурђевић чији је старешина био Ђурђе Ђурђевић. Ђурђетов син Новак, иначе кршна момчина, прикључује се устаницима са којима четује против турака по београтском пашалуку. Током устанка што због честих погибија или којекаквих болести многе куће су остала без својих домаћина. По окончању борби и склапању мира са турцима ваљало је такве куће оживети и у њима изродити нова покољења. У куће удовица су довођени млади не ожењени устаници како би на њиховим имањима са њима оформили своје породице и на тај начин допринели поновном оживљавању опустошених села. Делија Новак Ђурђевић бива доведен у Велику Моштаницу на имање удовице из породице Станошевић чији је муж преминуо током устанка. Њих двоје су изродили шест синова од којих су четворица поделила имање својих родитеља на којима њихови потомци и данас живе. Преостала двојица су се одселила и то један у Руцку а други у Гунцате где су оформили своје породице и домаћинства у којима такође њихови потомци и данас живе.

   Одговори

7. 9. децембар 2014. у 22:46

   Браца

   Новаков праунук, иначе Ђорђетов син а мој деда Милорад из Велике Моштанице, ми је причао да је као младић одлазио на мобе и посела код својих рођака Ђурђевића у села Звечку, Гунцате , Руцку и Барајево. Код свог рођака, Ранка Ђурђевића у селу Петровчић и његових потомака никада није био мада су се сретали код рођака у Руцкој и Гунцатима. . Иначе један од Ранкових синова , Жарко, је био директор у ИМТ-у а једна од ћерки му се удала у породицу Растовић у Сурчину а братаница у породицу Живановић у Купинову.

   Одговори

8. 12. децембар 2014. у 14:55

   Браца

   После прогона рода Ђурђевић из Конавла и слива Неретве у крајем шеснајстог века, неколико братстава се што присилним преселењем које су спроводиле млетачке власти што својевољно, ново прибежиште нашло код Скадра међу црногорскоалбанским Кучима.
   У то време се казна мера пресељавања становништва спроводила и над непослушним арбанашким братствима која су била присилно пресељена на далматинска острва и на пустаре у близини далматинских градова дуж обале. Већина пресељених је захваљујући деловању католичке цркве била релативно брзо асимилована од локалног становништва изузев затворених заједница арбанаса какве су биле на острву Чиову код Трогира , село Арбанија, и у селу Арбанаси код Задра.
   Ђурђевићи су се кратко време задржали међу Кучима од којих су се преселили на Тару код Жабљака. Са тих простора су протерали неко омање братство и населили се на њиховој земљи. Да би опстали на отетом поседу и у новом окружењу прешли су у ислам. Топоними на том подручју и данас носе називе попут Ђурђевића Тара, Ђурђевића врело, Ђурђевића село, Ђурђевића луг…
   Не дуго затим братство Ђурђевић је због испаше и појила за стоку дошло у сукоб са суседним братством Раповић. У крвној освети која је уследила само за једну годину је изгинуло четрдесетак људи на обе стране. Коначно је дошло до измирења завађених породица а оно је потврђено венчањем осамнајстогодишње девојке из братства Раповић и дванајстогодишњег младожење , јер старијих момака није претекло, из братства Ђурђевић.
   Братство Ђурђевић се са тих простора ширило према Зети, и Санџаку. То братство је дало знатан број капетана, верских првака, трговаца и четовођа.
   Не треба сметнути с ума да је у та времена пљачка и отимачина била једн од значајних грана привређивања. Из братства Ђурђевића са Ђурђевића Таре су потекла и друга братства као на пример Ганићи и други.
   Постоје став да су поменути Ђурђевићи добили презиме по неком претку Ђурђу из Куча што не одговара истини јер је међу Ђурђевићима веома често име било Ђурђе или Ђорђе као што је и данас.
   У току и по завршетку српско турских ратова црногорци спроводе истрагу потурица па тако и Ђурђевићи због притиска напуштају Ђурђевића Тару и пресељавају се у Санџак, Босну и Хрватску то јест у Аустроугарску која је у међувремену анектирала Босну. Почетком двадесетог века неки од Ђурђевића се пресељавају и у Турску.
   И данас породице братства Ђурђевић који су се у та времена населили на Козари одржавају леп обичај заједничког теферича на коме се окупљају сваке године почетком августа месеца.
   Они Ђурђевићи који по доласку у Турску империју нису хтели да пређу у ислам су се раселили по Старој Србији и Шумадији. У старим турским пописима пореских обавеза који су се водили на арапском писму су се изостављали самогласници па су многа презимена због слободе тумачења записа делимично промењена па се исто десило и са неким Ђурђевићима који су постали Ђорђевићи.
   Они Ђурђевићи који се не уклапају у ову причу су вероватно у скорије време добили презиме Ђурђевић по неком свом значајном претку који се звао Ђурђе.
   Све у свему, већина данашњих Ђурђевића , Ђорђевића и Ђурђенића су веома далеки, далеки , ближи или веома блиски рођаци без обзира на ком простору живе или којој вери и садашњој нацији припадају.

   Одговори

9. 23. децембар 2014. у 12:50

   Đurđević

   Da li neko zna nešto više o porijeklu Đurđevića iz Kuča (Crna Gora)? U pitanju je jedna od najstarijih starokučkih porodica…

   Unaprijed hvala!

   Одговори

10. 23. децембар 2014. у 23:05

    Браца

    Кучи, као што је познато, нису једнородно племе већ се формирало од разнородних ентитета који су се стекли на том простору. Вероватноћа је да је веза настала на основу неког од видова родбинских повезивања насталог још у ранијим временима па се на тај начин може протумачити њихова повезаност без обзира на време доласка на те просторе.Стицајем околности братства Ђурђевића,рода Влатковића, су са простора Конавла се нашла међу старо Кучима-Мрњачевићима. Међу њима су били прихваћени као братственици и саплеменици. Очигледно да је да је и од раније међу њима постојала нека родбинска веза. Ипак , да ли због недостатка ресурса или због повећаног притиска, са тих подручја Ђурђевићи као муслимани, су наставили миграцију са простор код Жабљака према Зети, Санџаку а касније и Аустроугарској то јест Босни и Хрватској у којима су се сусрели са својим родственицима , хришћанима (католицима и православцима), који су на те просторе дошли некако у времену када су се они преместили мед Куче. Део Ђурђевића коју своје расељавање настављају по старој Србији и Шумадији у доброј мери су изгубили повезаност по братствима. Поделили су се по породицама које су временом изгубиле и у доброј мери заборавиле међусобну повезаност али им је свима својствено православље. Како год су поједини Ђурђевићи мењали своје презиме и узимали неко ново по неком свом значајном претку или оцу тако су и припадници других породица узимали презиме Ђурђевић на исти начин. Из тога следи да ова прича се не може генерално односити на све садашње Ђурђевиће већ са великом вероватноћом на оне који било као славу , имендан или свеца заштитника славе Св. Николу, славу Влатковића, Св. Ђурђа или Ђурђиц што опет са сигурношћу не може бити правило. У осталом свака породица има своје предање у коме се налази добар део истине о њеном пореклу.

    Одговори