Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
24. август 2017. у 13:47
Владан Ђурђевић
Драги Ђурђевићи,
Ђурђевић, као и многи од вас. Моји Ђурђевићи су Срби, Православци.
Ја сам Добојлија, из Српске. Моји Ђурђевићи су населили крњински крај око Добоја. Дошли смо са сјевера Црне Горе, вјероватно око Жабљака смо некада живјели. Славимо Светог Ап. и Јев. Луку, 31.октобра по новом, по старом 18. октобра. Уназад, познајем 6 кољена својих. Мада Вама та имена ништа не значе, навешћу их из личног задовољства.
Тодор – Јаков – Петко – Саво – Свето – Владан (ја).
Уколико неко зна нешто о овом огранку Ђурђевића са сјевера Босне и Посавине, нека напише нешто, уз моју, велику захвалност.
Поздрав
17. април 2020. у 21:20
Borislav Đurđević
Mislim da su krnjinski Đurđevići došli preko Vlađića i Vučje planine iz Sarajevskog polja. Jedan ogranak je ostao u Bijelom Bučju kod teslića, jedan otišao za Srbac a jedan prema Doboju. Većina alavi Đurđevdan
17. новембар 2022. у 00:42
Vanesa Durdevic
Pozdrav! Moja baka je rodom iz Brckog(odnosno okolica donji Vuksic) i tamo imam bas puno familije,ali svi su katolici kao i ja i moja obitelj. Imamo bakino djevojacko prezime,jer se nije nikad udavala,ali mi je zanimljivo otkrivati detalje o svome rodu. Iako mi smo svi mijesani i svi su stoljecima mijenjali vjere,no svejedno je interesantno!
22. октобар 2017. у 14:00
Boris
Evo ja sam jedan od potomaka Đurđevića. U selu Bagrdan kod Jagodine postoji nekoliko porodica koje ne potiču od “istih” Đurđevića.
5. новембар 2017. у 19:48
БрацаБраца
Ипак ту тврдњу да више породица Ђурђевић живи у истом селу а да нису рођаци треба узети са резервом. Сличан случај је био и код мене. Дванаест домаћинстава Ђурђевића, свима је слава Ђурђиц и као нису нам рођаци. На крају је испало да су се сви уплашили када је мој прадеда Ђорђе био као комита убијен 1903. од стране четника па су бојећи се исте судбине одрекли Ђорђетовог сина и његове самохране мајке . Касније због срамоте због учињеног лакше им је било да своје потомке убеђују да им нисмо рођаци него да прихвате кајање за оно шта су учинили.
5. јануар 2018. у 16:39
Kristina
Moj deda je poreklom iz sela Dobroljupci pored zupskog Alexandrovca. Nosi takodje prezime Djurdjevic. Zna li neko poreklo tog prezimena. Cula sam da su dosli isto sa Crne Gore is okoline Djurdjevice tare. Ako Neko nesto zna neka javi.
28. јануар 2018. у 16:16
Slavica Cvetković
Moje devojačko prezime je Djurdjević. Otac mi potiče iz sela Šarabanovac kod Bora. Slavia Setog Stevana.Ako nešto neko zna želela bih da znam nešto o njima.
4. март 2018. у 15:06
Ivana
Dragi prezimenjaci,Iz Nisa sam.Poreklom smo iz sela Korman kod Aleksinca.Pradeda se zvao Radivoje.Krsna slava je Sv.Petka 27 oktobra.Ako neko nesto jos zna o nama molila bih za pomoc.
8. март 2018. у 15:47
Небојша Вилотић
Моје презиме је Вилотић, али од осмог колена и Вилотије Ђурђевић Миловановића, сина Милована Ђурђевића (брат Радован). Из Руме сам, отац Слободан рођен у Крупњу, деда Милисав у Шљивови више Крупња, заједно са прадеда Видојем, чукундеда Вилотијем, наврдеда Милисавом, курђел Николом, аскурђел Вилотија (Ђурђевић Миловановић) и курђун Милован Ђурђевић из Грчића (код Љубовије). Славимо Св.Николу. По прадединој причи, пре Грчића и Шљивове, преци су дошли из Црне Горе вероватно…
Да ли неко има неке податке или може да ме упути где бих могао детаљније да истражим порекло мојих Ђурђевића?
Хвала! Поздрав!
23. октобар 2023. у 23:41
Rade
Pośtovani,
Nebojiša zdravo,ako imaš volje da poradiš na rodoslovu potomaka Miladina(sveštenika) i Krsta(kovača) Rubežanina- Jakiĉića iz zaseoku Rubeź u selu Grčiċ ispod Trešnjice u Ljuboviji.
Mogao bih ti pomoći u tome,ali vidim da si sačuvao staro predanje o porijeklu i da si upućen.Mnogi
potomci su i sad u tom kraju Sokolske nahije( Matići,Aleksići,Tomići,Kovačevići,Stjepanovići,itd ..) i dijelu Mačve.Imaš moj e-mail: [email protected]
P.S. Grčići su stara Onogoštanska-Nikšićka i porodica a ne kako pisac o Grĉiću piše da je selo dobilo ime po Grku iz Grčke.
Te zemlje i Rudnici’ oko Drine su prije bile u posjedu potomaka kralja Radoslava do dolaska Turaka 1465.god.
Svako dobro rođače!
18. март 2018. у 12:11
Vujadin Đurđević
Moji su iz slavonije selo klisa.
Selo ne postoji od drugog sovjetskog rata.
15. август 2018. у 16:47
Milan Djurdjevic
moj deda je otisao iz Azanje u Suboticu po moju babu Vidosavu i dosli su u Beograd 1929
22. октобар 2018. у 05:24
Војислав Ананић
ЂУРЂЕВИЋ (п). Породице овог презимена некада су живјеле у Пољицу (Попово), једном селишту код Хума (Шума требињска) и Хутову (Неум). У Пољицу, гдје су били старосједиоци, давно су сметнули. Као успомена на њих у селу се задржао топоним Ђурђевића кућетине (59:266,267). Из селишта код Хума су “због крвнине некуд побјегли” (75:1191). У Хутову су прешли у католике и узели ново презиме Мустапићи (84:188). Ђурђевићи се помињу крајем 17. вијека и у Лушницама (Бобани). Њихови потомци су данашњи Митровићи и Ковачи из овог краја. Неки Ђурђевићи из Лушница настанили су се у Дубровнику и околини. Тамо су примили католичку вјеру. Одржавали су «рођачке» везе са Ђурђевићима из Лушница. Ђурђевићи су славили Ђурђевдан, а ту славу су задржали и њихови потомци Митровићи и Ковачи. (Подаци: Љубо Митровић из Лушница).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
5. јун 2019. у 23:40
Браца
Већ сам у једном од горњих чланака писао на тему истог питања једног од нас Ђурђевића па хајде да то опет поновим. Ђурђевићи са Ђурђевића Таре су били муслиманске вероисповести. Били су пореклом из српског племена Кучи и сматра се да спадају у старокуче рода Мрвњавчевића , потомака Војводе Гојка Мрвњавчевића , најмлађег брата Краља Вукашина и Војводе Угљеше чији је ујак био Цар Душан. Иначе Мрњавчевићи као и Немањићи су старином били из Захумља. Братанци босанског Војводе Влатка Вуковића Косаче, који није имао деце су узели презиме Косача а сестрићи су узели презиме по његовом имену Владковићи. Када се Ђурђе Влатковић оженио са унуком босанског Краља Дабише, Ђурђеви потомци и родственици су по њему узели презиме Ђурђевићи. Некако се у исто време исто презиме Ђурђевић појављује и међу кучима , Мрњавчевићима па постоји предање да су нека братства босанских Ђурђевића из Хума се склонила међу своје родственике Мрњавчевиће као и предање да су Ђурђевићи мед Кучима добили то презиме по Ђурђу Мрњавчевићу једном од потомака Гојка Мрњавчевића. оба предања би се могла повезати јер постоји могућност да је Војвода Ђурђе Влатковић у ствари био по оцу пореклом од Мрњавчевића што би објашњавало толику част која му је указана браком са унуком Краља Дабише.
У горњим чланцима сам писао и о Ђурђевићима са Ђурђевића Таре па би сте могли и то да прочитате јер је барем мени то предање било веома интересантно.
Значи , под условом да су ваши предци поново из ислама прешли у православље онда би сте могли имати порекло од њих а ако нису онда сте пореклом од куча из околине Скадра и брда или од Ђурђевића из Захумља
. Просто је невероватно колико су срби у тим временима били повезани племенским и родбинским везама и колико су били као рођаци супродстављени у борби за превласт.
23. октобар 2023. у 23:19
Rade Rubežić
Poštovani,
hoću da vas pohvalim za poznavanje ovog dijela Istorije,ali kad su u pitanju Đurđevići iz Grčića ispod Trešnjice ,Ljubovija oni su od roda Rubežana(Rubića-Nelipića-Rubčića na hrvatski),Jakiĉića–Nenadovića-Jakovića-Vlastelinovića sve jedno brastvo,a svi su potomci kralja Radislava i njegovih unuka(potomaka) kralja Gradinje i kralja Rubeže vladara Huma,Zahumlja,Travunije,Podgorja,kao i pomenuti Mrnjaĉevići iz sela Opanaka u Imotskom na zemlji Nenadovića(ili Nenadića na hvatski jezik).
Đurđevići su direktni potomci popa Miladina i Krsta Kovača Rubežanina-Jakičića koji su pobjegli iz Ogulinske Kapetanije 1715.god. kao organizatori pobune(raspisana nagrada za hvatanje),zbog loših uslova,gladi te godine,i zbog organizovanja presenja u Pečuj braće Srba i Crnogoraca.
Pop Miladin je ubijen od strane janjiĉara u povratku za Onogošt,ali je u Grčiću,ostaovio četiri sina i brata Krsta sa porodicom.
Od njih su sad brojne porodice i brastva Kovačevići,Matići,Stjepanovići,Aleksići,Źivković,Markovići,Jovanovići,Vilotići,Teodorovići,Grujiĉići,Tomići,svi oni su raseljeni i mnoga brastva su dobila nova prezimena za vrijeme Obrenovića do 1842.god.,takav je bio zakon.Mnogi potomci nijesu ostvarili(ugalili su prezime) potomsvo od našeg hrabrog Miladina i Krsta koji su se morali iz Onogošta pomjeriti i priključiti brastvenicima koji su imali posjede u Dalmaciji..i na njihov poziv du de prikljuĉili Senjskim Uskocima,kasnije preseljeni na Kordun kao graničari vojnici…