Порекло презимена Ђурђевић

7. марта 2012.

коментара: 77

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (77)

Одговорите

77 коментара

  1. Zoran Djurdjevic i Milan Djurdjevic zive u Kozuaru. Oni imaju svoju Strugaru. Oni su moji najblizi. Mi cak zajedno igramo fudbalskom timu.

  2. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ЂУРЂЕВИЋ

    -Црвена Јабука, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан, уз Јаковљевиће.
    -Бровић, друга половина 18. века, Заграде на Руднику, Јовањдан, уз Јовановиће.
    -Руклада, друга половина 18. века, Јакаљ-округ ужички, Јовањдан.
    -Скобаљ*, прва половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан, уз Милутиновиће.
    *Милутиновићи су од два брата, Ђурђа и Милутина Вујића из Вујиноваче. Њихови потомци зову се још и: Гајићи, Ивковићи, Степановићи, Михаиловићи, Марковићи и Лазаревићи.
    -Звечка, после 1827. године, Прогар у Срему, Ђурђевдан.
    -Каменица, после 1827. године, Коцељева, Јовањдан, дошли као занатлије.
    -Село Лајковац-1, после 1827. године, суседна Рубрубреза, Никољдан, доводац уз матер.
    -Село Лајковац-2, после 1827. године,суседно Јабучје, Ђурђиц, доводац уз матер.
    -Радљево, после 1827. године, суседно Бргуле, Никољдан, доводац уз матер.
    -Стублине, после 1827. године, Попинци у Срему, нововерци.
    -Тулари, после 1827. године, Кунице у Подгорини, Ђурђиц.

  3. Slavko Damnjanovic!
    Zoran Djurdjevic i Milan Djurdjevic zive u Kozuaru. Oni imaju svoju Strugaru. Oni su moji najblizi. Mi cak zajedno igramo fudbalskom timu.
    ______________
    Није било Ђурђевића у Кожуару почетком прошлог века. Могуће је да су у међувремену досељени, можда из оближњих Тулара.

  4. Фамилије-презимена Ђурђевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ђурђевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Балиновић
    -Ба (Бах)
    -Врачевић
    -Близоње
    -Дучић
    -Ђурђевац
    -Јајчић-1
    -Јајчић-2
    -Кључ
    -Кунице
    -Лопатањ
    -Мионица
    -Мрчић
    -Осечина
    -Осружањ
    -Рађево Село
    -Прњавор (Боговађа)
    -Суводањ

  5. Саша Ђурђевић

    Ko zna nesto vise o familiji Djurdjevic iz Skobalja i o poreklu te familije neka pise.Moj deda Vladeta ziveo u Skobalju kod Lajkovca,po predanju i prici doseljeni sa obronaka planine Medvednik,ozenio baba Mileniju iz familije Milutinovic isto iz Skobalja.Sinovi Zivota,Miloje i cerka Bosiljka.

    • Zoran Ðurðević

      Samo da potvrdim da ispod Medvednika u Gornjim Košljama još uvek žive Ðurđevići, mada mne zanima oni odakle su.

      • Zoran Đurđević

        Moje ime je Zoran Đurđević, živim u Inđiju,Srem,Vojvodina,Srbija.

        Znam price да Đurđević-i vode poreklo od Balšića (Đurađa) – Zetske vlastele od oko 1360 -1421. god.
        Ova porodica svoje poredklo dovodi u vezu sa Nemanjićima ( Simeona Nemanje ….).

        Ako je iko od Đurđevića u prolazu ili poslom u Sremu, moja skromna vrata su mu otvorena.

        Svako dobro

  6. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ђурђевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ђурђевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити ускоро постављени.

    -Арнајево
    -Барајево
    -Барошевац
    -Баћевац
    -Бождаревац
    -Велики Црљени
    -Венчане
    -Дражевац
    -Зеоке
    -Јунковац
    -Крушевица
    -Степојевац

  7. Саша Ђурђевић
    Ko zna nesto vise o familiji Djurdjevic iz Skobalja i o poreklu te familije neka pise.Moj deda Vladeta ziveo u Skobalju kod Lajkovca,po predanju i prici doseljeni sa obronaka planine Medvednik,ozenio baba Mileniju iz familije Milutinovic isto iz Skobalja.Sinovi Zivota,Miloje i cerka Bosiljka.
    ______________________________________________________________

    Само да сте читали коментаре знали би сте. Ево шта пише у коментару о Твојим Ђурђевићима:

    -Скобаљ*, прва половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан, уз Милутиновиће.
    *Милутиновићи су од два брата, Ђурђа и Милутина Вујића из Вујиноваче. Њихови потомци зову се још и: Гајићи, Ивковићи, Степановићи, Михаиловићи, Марковићи и Лазаревићи.

    П.С. Вујиновача је, ако се не варам, у близини Медведника.

  8. Презимена-фамилије у Шумадији, Ђурђевоћ.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Водице
    -Крњево
    -Марковац
    -Велика Плана

  9. Милош

    Prema predanju u selu Zaklopaca pored Beograda,opstina Grocka doselila su se tri brata od kojih su se dalje racvalo porodicno stablo,stari kazu da su ta tri brata sa ocem pobila neke turke u Crnoj gori,odakle su rodom i da su zato morali da beze odatle,da li neko zna nesto o tome?Jedna crnogorka je rekla mom bratu da je to poznato i da “ceo kraj bruji i dan danas kako su bili opasni ti ljudi” a postoji i most Djurdjevica u Cg….jel moze neko da mi potvrdi ili ukaze na drugaciju tvrdnju,unapred zahvalan.

    • Рајко Ђурђевић

      Искрен да будем,причу ми причала тетка а њој мајка,пореклом само тј мој деда је живео у Отпочиваљци општина Прњавор Рапублика Српска,а тачније прича је повезана и са севером Црне горе и са усековањем једног турчина и прогоном осталих Ђурђевића из тог краја,прво место било је околина Ваљева а оданде у БиХ тј у Угарску тадашњу,славимо светог мученика Трифуна.

  10. Braca

    Prica je mnogo komplikovanija i ide od prilike ovako. Potomci Đurda Vlatkovića, članu bosanske porodice Vlatković, inače humskog vojvode, su uzeli prezime Đurđević. Od njih je nastao veliki rod Đurđevića koji su stolovali u dolini Neretve i Konavlima. Toliko su se osilili da su mimo sporazuma sklopljenog između Turske, Ugarske i Mletaka počeli da naplaćuju porez ( gusare) po Neretvi sve dotle dok nisu zaplenili neku mletačku lađu a najverovatnije pobili i neke značajne putnike. Da bi ih se rešili turci njihovog starešinu navodno pošalju u Ugarsku na neke pregovore , Ugari ga zarobe i predaju mlečanima a ovi ga pogube. Na zemlje Đurđevića krenu vojske sve tri sile a o oni masovno izbegoše. Neki odoše u Tursku, neki u Ugarsku a neki u Dubrovnik.. Jedan deo je stigao do Skadra a odatle do Kolašina. U međuvremenu su prešli u islam. Tada su se naselili kod Tare . Taj lokalitet je i danas poznat kao Đurđevića tara. Ti Đurđevići su došli su u sukob sa nekim susednim bratstvom i u osvetama je pobijeno više od četrdeset ludi na obe strane. Đurđevići koji nisu hteli da pređu u islam su se raselili po staroj Srbiji i Šumadiji.Posle drugog ustanka su se naselili i oko Beograda. Neki od tih kao ustanici su stigli i iz Konavla. Posle sloma Ilindenskog ustanka u koji su poneki bili umešani kao komite, a koji nisu hteli da pogaze komitsku zakletvu i pristupe novoosnovanoj četničkoj inicijativi 1903. god. su prebegli u Austrougarsku i sada njihovi potomci žive u sremskim selima na domak Obrenovca. Poneki su bili i pobijeni u pokušaju bekstva preko Save. Đurđevići koji su krenuli u Ugarsku su se naselili kod Knina a deo ih je stigao i u Slavoniju. Deo ih se u Konavlima i po Bosni. Oni koji su imali novca su kupili status građanina Dubrovnika. Njihovi potomci su postali ugledni dubrovčani a među njima se posebno ističe životna priča Ignjata Đurđevića koga hrvati danas smatraju za najznačajnijeg hrvatskog pesnika sedamnajstog veka. Inače deo Đurđevića slave slavu koju su nasledili od porodice Vlatković , Sv. Nikolu. Takođe slave Đurđev dan i Đurđic. Bez obzira na to kojoj su se veroispovesti bili priklonili poštovali su navedene slave.Od prilike dvesta godina porodica Đurđević je imala značajnu ulogu u zbivanjima bosanske države a posle izgnanstva sa njihovih poseda taj uticaj je nestao i gotovo se potpuno zaboravio. Inače zapisi o gore navedenom se mogu naći u nekim sačuvanim poveljama i pismima koje se nalaze delom u arhivu Bosne a delom u arhivu Dubrovnika. Ostali podatci se mogu pratiti u retkim crkvenim knjigama i turskim popisima tih vremena.

    • Bojan

      Slava koju mi je moj pokojni deda ostavio je Sveti Nikola a preslava je Đurđić.

    • Nikola

      Mene je zaintrigirala recenica koju je prenio dr. Marijan Sivric. Radi se o nekom testamentu kog je pronasao u dubrovackom arhivu.

      U “Ospedalu Domus Christi” služila je Maruša
      Đurđ(ij)ević iz Bihova kod Trebinja (Ghiurgieuich Marusa Anki di Bihouo
      di Trebigne). Ostavila je oporuku, pisanu 22. kolovoza 1710. u “Ospedale
      Domus Christi”, gdje je i stanovala. Oporuka je proglašena valjanom 31.
      istog mjeseca i godine.318 Maruša je obdarila dubrovačke crkve – Sv. Mariju
      Veliku, Sv. Vlaha i Gospu na Dančama. Za dug koji se nalazio kod Andrice
      barabanta, u iznosu od 40 dukata, naredila je da se na osnovi pisane potvrde
      preuzme i ustupi nekoj Katarini Šimunovoj. Taj bi se iznos utrošio za njezin
      pogreb i svete mise. Na tu svoju odluku upozorila je i svoje skrbnike. Za
      nasljednika je odredila Klaru Šimunovu, abatesu u “Ospedalu Domus
      Christi”. Za skrbnike i izvršitelje oporuke odredila je R. D. Natala (Božu)
      Petrova i spomenutu abatesu Klaru Šimunovu. Manje legate namijenila je
      još nekolicini osoba