Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
10. децембар 2017. у 11:33
Radovan Pejin
Postovani, poreklo moje porodice Pejin je iz Titela. U tom mestu ima jos porodica sa tim prezimenom, ali zakljucno sa mojim dedom Emilom nemam srodnika. Moja slava je Djurdjevdan. Navodno vodimo poreklo iz Crne Gore i da su predci dosli u Titel sa seobom Srba. Ovo prezime ima i u Sivcu, Zrenjaninu.
S postovanjem, Radovan Pejin
2. јануар 2019. у 22:24
Dunja Pejin
Zdravo moj otac je iz Sivca tamo ima jako puno porodica Pejin jedna ulica se naziva Pejin sokak.I svima je slava sveti Nikolaj !
25. јануар 2019. у 14:38
Војин Р. Пејин
Поштовани презимењаци фамилије Пејин,
ја сам рођен у Пећи, српском духовном центру, на Косову и Метохији, 1958. године. Отац ми се звао Радован (Војина) Пејин, по занимању просветни радник (дипломирао је на Филозофском факултету у Скопљу прво педагогију а потом и историју уметности, претходно завршивши Учитељску школу у Сомбору, а рођен је 20.јануара 1915.године у Старом Сивцу од оца пок. Војина (Радована) Пејина, мушког кројача а потом угоститеља из Сивца и Смиљане Иванчић, женске шнајдерке из Деспотова (Сентивана). Био је просветни радник у НР Македонији а потом у Кули, док је у Пећи био кустос Пећке Патријаршије (шесдесетих година) и председник Туристичког савеза Пећи. Био је врхунски спортиста и до сада једини Србин ( а и представник Југославије) учесник на Олимпијским играма у атлетици на 100. метара- спринту, т.ј. на XV Олимпијским играма 1952 у Хелсинкију ( ако се изузме поручник Милошевић који је учествовао 1924 испред Краљевине Србије). Наша слава је Свети Никола коју иначе славе сви Пејини у Сивцу, али смо пре ње имали другу, стару славу, Аранђелов дан т.ј. Арханђела Михајла, коју су наставили да славе наши рођаци који су, током сеобе са Косова и Метохије, наставили са селидбом према Угарској, на север, тачније до места Сириг, североисточно од Сегедина. Ти наши саплеменици који славе Аранђелов дан, данас већином живе у Банату, а најбољи познавалац историје и порекла велике породице Пејин је наш познати историчар Др сци. Јован Пејин, некадашњи директор Архива Србије. По његовим истраживањима ми Пејини водимо порекло са Косова и Метохије и то директно из места Гораждевац (игром случаја које је недалеко од мог родног места Пећи), док је мој пок. отац проф. Радован В. Пејин, док је радио као кустос у Пећкој Патријаршији, пронашао у једном Катастигу (летопису) текст под насловом:”Знамените српске породице у Банату” где међу њих петнаестак стоји и наша породица “ПЕИН” при чему се тада није писало слово “Ј” али се приликом изговора исто изговарало. Иначе, отац мог деде Војина, званог Лала- Војин, звао се Радован, а имао је два сина, старијег Војина (мог деду) и млађег Јована који је мобилисан у Првом Светском рату и није се вратио из рата (страдао највероватније у Галицији). Мој чукундеда се звао Паја и био је богат паор, имавши преко 300 ланаца земље. У првом браку је имао само једно дете, сина, мог прадеду Радована, који је рано преминуо, док је у другом браку имао петоро- шесторо деце којима је је након његове смрти остала већина земље, те су из тог разлога тај други део породице назвали “Пејини- царићи” што им је био “шпиц наме”. Од “Пејина- царића” настали су и Пејини звани “Гајичини” по једном од “царића” који се “удао” т.ј. отишао да живи код таста. Од свих Пејина у Сивцу, једино ми Пејини који директно водимо порекло од мог чукундеде Павлета- Паје Пејина и од његове прве жене, немамо надимак, т.ј. тзв. “шпиц- наме”. Ја имам два сина, једног брачног који се зове Радован и који живи у Канади у Кичинеру код Торонта и који има ћерку Анастасију од 19.година и сина Немању Пејина од 13.година, као и једног ванбрачног сина, који не носи наше презиме Пејин већ мајчино девојачко Маравић и који се зове Марко Маравић и који има сина који има три ипо године и зове се Исак Маравић, а у мају очекујем од Марка и унуку. Иначе они живе у Панчеву.
25. јануар 2019. у 18:50
Саша Панчевачки
Ово што сте написали сам и ја чуо од историчара Јована Пејина. Иначе моја баба са мајчине стране је из куће Пејиновића/Пејновић/Пеиновића из сремског села Белегиш, а крсна слава им је Аранђеловдан. Дошли су око 1788.године из Крајине-највероватније из Лике и то стоји у усменој традицији. Због ових података о старој слави Ваших и других Пејинових- а то је Аранђеловдан као и крсној слави мојих рођака било би занимљиво када бисте се тестирали, а уз то када бисте нашли неког из Белегиша ко би био вољан. Тако бисте успели да потврдите или оповргнете чињеницу да су сви Пејини истог порекла и да им је свима стара слава Аранђеловдан. У току је и тестирање Косоваца и Метохијаца па би било заниљиво видети има ли каквих поклапања. Такође би све допринело да се потврди и миграциони правац, јер уколико сте сви истог порекла један део породице се исељавао преко Херцеговине и Босне ка Крајини а други део је директно ишао ка Срему и Бачкој. Све у свему не би било лоше да размислите о овоме што сам вам написао.
19. децембар 2020. у 19:57
Ralf Regnitter
I am a Olympic historian. Do you know more about your father’s participation at the 1952 Helsinki Olympics?
Thanks
19. децембар 2020. у 20:52
Јовица Кртинић
У књизи “Од Атине 1896. до Атине 2004” аутора Јована Танурџића (издање “Дневник Војводина Прес”, Нови Сад, 2004.г.) дат је преглед свих учешћа наше земље на Олимпијским играма. У одељку посвећеном Олимпијским играма у Хелскинкију (стр. 107-116) наводе се сви учесници игара који су тада представљали Југославију. На овом списку нема Пејина, ни као учесника трке на 100 метара, ни уопште. Не знамо да ли је реч о превиду аутора или је факат да Пејин није био у државном тиму на овим Олимпијским играма.
19. децембар 2020. у 21:20
Ralf Regnitter
Thanks for checking,
there is a Radovan Pejin shown in the Official Daily Programme for the Helsinki Olympics on 20 July 1952 in the start list for heat 10 of the 100m with start number 319. He did not start and we believe that he was entered as a coach?
See e.g. https://www.olympedia.org/athletes/923355
19. децембар 2020. у 21:37
Ralf Regnitter
Although listed in the 1952 Daily programs as entered in the 100 metres, Radovan Pejin was not a sprinter or a well-known athlete. He was most likely entered by Yugoslav athletics as a coach to get extra credentials for their officials. Any ideas about this?
19. децембар 2020. у 21:55
Јовица Кртинић
Поштовани г. Регнитер,
Ево списка свих атлетичара Југославије на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године (према књизи “Од Атине 1896. до Атине 2004, аутора Јована Танурџића):
АТЛЕТИKА
Мушкарци
1.500 м
Андрија Отенхајмер
5.000 м
Стеван Павловић
Здравко Церај
Велимир Илић
10.000 м
Фрањо Михалић
Маратон
Фрањо Kрајцар
110 м препоне
Станко Лоргер
3.000 м стипл-чез
Драго Штритоф
Божидар Ђурашковић
Петар Шегедин
Скок у вис
Михајло Димитријевић
Скок с мотком
Милан Милаков
Троскок
Раде Радовановић
Бацање кладива
Иван Губијан
Рудолф Галин
Бацање копља
Бранко Дангубић
Укупан број спортиста које је пријавио Југословенски олимпијски комитет: 96
Радован Пејин се не помиње у овој књизи ни као такмичар ни као тренер или члан делегације. То, наравно, не значи да он није био у Хелсинкију. Могуће је да је у питању пропуст аутора књиге. Покушаћемо да пронађемо податак о учешћу Радована Пејина на овим Олимпијским играма.
19. децембар 2020. у 22:22
Ralf Regnitter
There was another starter from Yugoslavia:
Oto Rebula – Decathlon
and besides Radovan Pejin four athletes who were entered but did not start:
Aleksandar Berec – Hammer Throw
Boris Brnad – Long Jump
Domeniko Cetinic – 10000m
Zvonko Sabolovic – 400m Hurdles
and of course female athletes
You can also reach me via e-mail:
[email protected]
19. децембар 2020. у 22:51
Јовица Кртинић
Поштовани г. Регнитер,
Хвала Вам на овим значајним информацијама. Јавићу Вам се на имејл адресу (на енглеском језику – овде из разумљивих разлога, због српских читалаца, пишем на српском језику и писму).