Порекло презимена Величковић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ВЕЛИЧКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Величковић Хаплогрупа: I1 род Дробњака Порекло: Александровац, Србија Крсна слава: Контакт: _____ [toggle title="ТЕСТИРАНИ ВЕЛИЧКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Величковић Хаплогрупа: I1 род Дробњака Порекло: Александровац, Србија Крсна слава: Контакт: _____ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Величковић

Порекло презимена Величковић

ТЕСТИРАНИ ВЕЛИЧКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Величковић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (11)

  • Sandra

    Velickovici (Rasovo, Njegnjevo, Oluja i Gubavac CG) poticu od Bjelopavlica. Krsna slava im je sveta Petka Paraskeva. Nastali od Kadica. Todor Kadic je ubio Knjaza Danila jer mu je ovaj obescastio sestru. Knjaz Nikola naredjuje istrebljenje Kadica. Jedan dio ostaje kod Danilovgrada zadrzava prezime ali mijenja krsnu slavu, drugi dio zadrzava prezime ali prelazi u islam a treci dio zadrzava krsnu slavu ali mijenja prezime. Kako je jedan od trojice brace (koji je stigao u ovo podrucje) bio Velicko nastaju Vlickovici. Tako su nastali i plemena Pesici i Nisavici.
    P:S: Petrovici su skoro nestali a Kadici opstali i velika plemena nastala od njih!!!

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Величковић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Поповић
    -Бадњевац
    -Градац
    -Брзан
    -Ресник
    -Радовање
    -Рача
    -Кутлово

    Одговори
  • Marica

    Mala Lubnica selo kod Kursumlije-Rudare. Prebegli iz tada SREZ RASKI okrug Novopazarski. Stric mog dede je ranjen negde na podrucju Kosova. Umro je negde posle Merdara tako da su ga i sahranili nekoliko kulometara dalje u pomenutom selu. Tu su selo i osnovali oko 1856g

    Одговори
  • Marica

    Zaboravila sam da kazem, krsne slava Djurdjic

    Одговори
  • Никола

    Величковић(Златићево,Власотинце),мој прадеда Будимир се сели из Златићева и одлази у Велику Плану 1947. године,једино што знам је да то презиме носе дуго,крсна слава нам је Преподобни Алимпије Столпник(9.децембар).

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Никола, некада сам давно као млад био у кућу твог прадеде Будимира у Велику Плану. Чудо да ти остали рођаци (а има их подоста од Величковића у Великој Плани) да је твоја(а и моја) крсна слава на „златићевском-преданћарско-Горњо дејанском):““посна“ Свети Ђорђе“-а „поклапа“ се Св,Алимпоје(9 децембар).
      Ако је жив Тиса поздрави га од мене и остале скојима сам играо лопту, ишао у школу у Златићево и Свође. Кликни на ГООГЛЕ латиничним писмом:Miroslav B Mladenovic Mirac AMAZON.COM, па ћеш наћи постављене књиге о нашим обичајима и славама из родног краја, како се не би заборавили корени.
      Нарвно да имам и личне рођаке у Марковац и Велику Плану а некада сам и радио у мало времена као наставник математике и становао код твоје ближе рођаке ту поред циглане.
      Поздрави их све од мене, то је породица Павловић, али по женској лози и твоја и моја фамилија.
      Ево остављам ти са сајта ПОРЕКЛО о твом РОДУ и селу Златићево, па нешто научи да се не забораве корени. Није довољно само „помињати“ славе и „црквене обреде“-него треба да се преносе обичаји, језик и традиција живота и тако не забраве корени ПОРЕКЛА.
      http://www.poreklo.rs/2014/03/30/poreklo-prezimena-selo-zlaticevo-vlasotince/

      Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Крсна слава:-СВЕТИ ЂОРЂЕ(посна слава“ 9 децембар) – св. АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК(9 децембар се пада у исти дан али није наша крсна слава, истог дана у месецу (9 децембра) су у Грчкој и Руској православној цркви освећене мошти два свеца Св. Ђорђе и Св- Алимпије Столпника).

      „Свети Ђорђе(„посна) се помиње у трећем веку као страдалник за хришћанску веру-представља се као велики јунак. У нашем народу овај дан се у неким крајевима назива Свети Ђорђе;посна“ (св. Алимпије). Св, Герогије (Ђорђе) преко Свете Горе, Охридске епархије-Западне Македоније, Зете, Северне Албаније, Призрена (Косова-има у Грачаници и фреска манастира у времену Краља Милутина) све до Грделичке Клисуре и до дела Дејана и насељеника у власотиначким селима са Власине и Трна (припадао Србији до 1878.г. до берлинског конгреса-да би се онда Срби иселили из свих бугарских градова који су припали према берлинском конгресу Бугарској).
      Махом је овај СВЕТАЦ(„посна“ Св. Ђорђе-кога нема у црквеном календару, него тог дана пише Св. Алимпије Столпник) у Призрену била слава занаталија мутавџија, а код сточара: за ситну и крупну стоку.
      Овог СВЕЦА су махом „преносили“ номади-сточари или они који су из неке „освете“ или убиства морали да мењају славе, имена и презимена, па и веру, како би се преживело.
      Зато негде изс траха за своје „порекло“ се и теже долази до самог порекла неког рода који слави „Св-Ђорђу(„посну“) на дан Св. Алимпије Столпника (9,децембар).

      Срамота да у родном крају ни СВЕШТЕНА лица не знају да се слави „Св. Ђорђе“(„Посна слава“ на дан Светог Алимипије Столпника-него се само помиње „св.Алимпије Столпник“.

      Често се као истраживач сусрећем са многим неугодностима, безобзира многе непознанице многих ПОМОДАРНИХ ВЕРНИКА-који чак немају ни појма шта је било који од светања њихове славе био у прошлости.
      У Западној Македонији ( а било је и код нас све до краја 20.века-од правих верника) познавања верских празника, обичаја, слава и крсних слава и светаца-али ови почетком 21. века као „нововерници“ немају појма шта славе и због чега се слави крсна лава. Слава се „претворила“ у ИЋЕ И ПИЋЕ!
      *
      Барем на часовима ВЕРОНАУКЕ би требало деца да знају шта је крсна слава и шта она значи верницима у српској традицији и очувања националног идентитета.

      То је стога, што се тога дана слави спомен освећења два храма св. Велико Мученика Георгија (Ђорђа) у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у једном.
      Преподобни Алимпије хришћански аскета из 7. века, потиче из Мале Азије; по предању живео је 120 година.
      О службама и великденима Срби су се сакупљали око старих манастира.
      Славили су Св. Алимпија Столпника (реч Столп на македонском значи стуб, по коме је добио назив Столпник) за кога се у народу веровало да је прегазио чуму(кугу) , одбијао нездраве ветрове и чинио чудеса“.
      НАПОМЕНА: Сви у селу Дејан(Горњи и Доњи Дејан са махалама славе 9 децембра крсну славу СВЕТИ ЂОРЂЕ(„посна“ слава)-истог дана када се пада и слава „Св. Алимпије СТОЛПНИК, делом у селима :Златићево, Свође, Боин Дол, Доњи Дејан, Крушевица, Доња Ломница, Власотинце и у неким селима испод Власотинца.

      Махом је овај СВЕТАЦ(„посна“ Св. Ђорђе-кога нема у црквеном календару, него тог дана пише Св. Алимпије Столпник) у Призрену била слава занаталија мутавџија, а код сточара: за ситну и крупну стоку
      Поставио:Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце Србија
      21.новембар 2017.г
      *
      Miroslav Mladenovic
      26. октобра 2012. у 13:48
      SVETI ĐORĐE POSNA SLAVA
      —– Original Message —–
      From: Mladenovic
      To: Miroslav Mladenovic
      Cc: Sasa Mira Mladenovic
      Sent: Friday, March 27, 2009 11:45 PM
      Subject: Re: Odgovor
      Poštovani prezimenjaчe!
      Veoma sam vam zahvalan na onome sto ste do sada učinili za mene i moj rad na poreklu, drugim reчima neizmerno ste mi pomogli.Objasniću vam do kojih zaključaka sam došao koji ce mozda i vama koristiti. Za sada zeleo bih da vam prenesem sta sam saznao iz mog dosadasnjeg rada na temu Sv.Djordjija Posen u Makedoniji i Juznoj Srbiji i Sv. Alempija kako se kaže kod nas u Vrbovcu u Šumadiji kažem tako jer se kod nas smatra Vrbovac prvim šumadijskim selom kad se ide od Smedereva na jug. Evo sad mog razmišljanja na temu Slave.
      O Službama i Velikdenima su se skupljali oko starih srpskih manastira. Slavili su Sv. Alimpija Stolpnika za koga se u narodu verovalo da je pregazio kugu, odbijao nezdrave vetrove i činio druga čudesa. Ovaj Paflagonijski (Mala Azija) Svetitelj je stekao svoje svečare na području pre svega Ohridske arhiepiskopije i Svete Gore odakle se njegov kult širio ka severu naj verovatnije prema Skadru, Prizrenu i Prištini. Malisori fisa Šalja su izgleda slavile i ovog Sveca iako B.Nušić tvrdi da su Slavili Sv.Jovana,a Marko Miljanov Sv.Ivana posto su bili Rimokatolici. M.DJ Milicevic tvrdi da su postovali Sv.Djordja jer se i u Drenici slavio Sv.Đorđe Alimpije u rodovima poreklom iz Zete koji su ušli u fis Šalja. U Gračanici ozidanoj u vreme kralja Milutina imamo fresku Svetitelja. Naime ako je ovaj Svetitelj postao zaštitnik mutavdžijskog zanata onda je Prizren kao grad nadaleko čuven po proizvodima ove vrste jasno bio i jedan od jakih uporišta kulta ovog svetitelja u srednjem veku. Praznuju ga više sitni stočari ali i oni koji rade sa krupnijom stokom pa se na njegov dan ne upreže tegleća stoka. Ova činjenica nas upućuje na zaključak da je pored Sv.Vlasija, Sv.Teodora, Sv.Save, Sv.Đorđa i Sv.Alimpije preuzeo neke epikleze slovenskog paganskog boga Gerovita ili Jarovita. Glava svetitelja se nalazi u rumunskom manastiru Kutlumušu, koga sada drze Grci što upućuje na vezu sa aromunskim stanovništvom. Ako je ovo tačno onda bi porodica Mladenović vrlo lako mogla da vodi poreklo od ostataka plemena Brsjaka (Brđana) i Mijaka iz Zapadne Makedonije ali i Malisora. Nije nemoguće da je kult došao među Slovene i aromunskim posredovanjem i to onih aromuna iz grčkog kulturnog kruga oko Soluna. Odlazilo se rano u Crkvu i strogo postilo da bi sve bilo zdravo u narednoj godini. Ova Slava se relativno slabo slavi u severnim srpskim zemljama dok broj onih koji slave raste od Grdeličke klisure prema jugu ali pogrešno bi bilo reći da nije slavljena u srednjem veku na Kosovu jer za to imamo jake dokaze. U Kičevu, Prilepu, Bitolju, Strugi, Ohridu, Tetovu i Skoplju u Makedoniji bio je do Drugog Svetskog rata, veliki broj porodica koje slave ovu Slavu i svakako predstavljaju daleke rođake familije Mladenović iz Vrbovca. Bugarske okupacione vlasti i komunističke posle rata smatrajući sa pravom ovaj običaj srpskim zabraniće ga. Prvi pomen ove Slave nalazimo u dnevniku poznate trgovaчke porodice Andrejevića iz Peći u 18 veku. Andrejevići su poticali starinom iz Nerodimlja na Kosovu, gde je očigledno postojao u srednjem veku kult ovog Sveca. Oblast Nerodimlja je smatrana delom skopske oblasti a uostalom kao i celo Šarsko Zagorje pojedinačno je naseljavana strujama iz Makedonije kroz ceo period turske vladavine. Kult ovog Svetitelja je verovatno u vezi sa Svetom Gorom gde se u manastiru Kutlumušu nalazi glava, deo moštiju otuda Vlasi u Istočnoj Srbiji izuzetno poštuju Sv.Alimpija. Srpski Kraljevi i feudalci su Svetogorskim manastirima davali ogromne metohe unutar svoje države od Soluna do Peći i Debra. Svetogorski monasi su verovatno otuda bili prenosioci kulta ovog Svetitelja u ondašnju Srbiju. Ovo je još potkrepljeno činjenicom da se radi o istom etnosu sa jedne i druge strane Skopske Crne Gore (Karadaga) koje se veoma mnogo selilo iz jedne oblasti u drugu, putevima kroz šarsko-skopsko-crnogorske planinske magistrale. U srednjem veku je preko ove dve planine postojao jak kiridžijski saobraćaj pa planine na centralnom balkanu ne predstavljaju etničke ni dijalekatske granice. Još je zanimljivija veza između Sv.Alimpija i Sv.Đorđa. Zabeleženo je u centralnoj oblasti balkana da su mnoge familije slavile “Sv.Đorđa Alempija” što je ukazivalo da je narod ova dva svetitelja stopio u jednog. U Lešku (Tetovo) je чak u naj novije vreme jedan makedonac tvrdio da slavi Đorđiju na dan Sv.Alimpija. U Ruskoj i Grčkoj Crkvi na ovaj dan se praznuje osvećenje dva hrama Sv.Đorđa te je tako među našim narodom u centralnoj oblasti došlo do fuzije ova dva Svetitelja. U ranijim vekovima biva kod stanovništva naročito upražnjavan kult pojedinih Svetitelja kao što su Sv. Dimitrije na području Šopluka istočno od Vardara, na prostoru centralne Makedonije dakle zapadno od Vardara- Sv.Vasilije, Sv.Atanasije, Sv.Naum, Sv. Alimpije Stolpnik, Sv.Đorđe, Velike Gospojine i Sv. Dimitrija. Na prostoru Epira, Južne Albanije i Zapadne Makedonije Sv.Jovana i Velike Gospojine, na prostoru Tesalije Sv.Tome i Velike Gospojine i na prostoru Severne Albanije i Dalmacije Sv.Nikole i Sv.Stefana. U okviru Ohridske Arhiepiskopije i poglavito Kosturske episkopije negovan je kult Sv.Alimpija koga Slave samo Srbi Kosovci i(li) Brsjaci i oni su bili po svemu sudeći nosioci kulta ovog svetitelja u svojoj postojbini kao i prenosioci među Torlake i Šopove i Sumadince. Crkva Sv. Alimpija u selu Bobišta danas Vergas kod Kostura, danas Kastorija u Grčkoj Egejskoj Makedoniji je najstariji hram koji je podiglo Slovensko stanovništvo ovog kraja a vrlo rano Svečare sa ovom Službom nalazimo severozapadno od ove oblasti u selima oko Korče, Struge, Bitolja gde se verovatno proširila seobom pojedinih porodica iz ovog sela. Rod Naumovića iz Užica koji slave Sv.Alimpija potiče starinom iz okoline Korče. I tamo u Korči su imali svoje rođake koji su slavili istu slavu zabeležio je Popović. Prema naj novijim istraživanjima šira oblast zapadno od Kostura prema reci Vojuši u Toskeriji pripadala je u 11 veku Kosturskoj episkopiji. Interesantno je reći ovde da prvi spomen običaja Slave u istoriji uopšte potiče iz 1018 godine od vizantijskog letopisca Skilice a slavio ju je izvesni velmoža Ivac. Iako bi smo očekivali da je on taj običaj pomenuo severno u Raškoj eparhiji, on ovaj običaj nalazi u okolini Devola u današnjoj jugoistočnoj Albaniji koji se nalazio u sastavu Kosturske eparhije. Ipak freska Svetitelja iz Gračanice i javljanje ove Slave u Župi kod Kruševca i u Jelašnici na Staroj Planini u Zaglavku, te mutavdžijski esnaf u Prizrenu veoma indikativno govore da se ovaj svetac i pre najezde Turaka slavio među raškim i kosovskim Srbima gde je on praznovan pre svega kao zastitnik od kuge kod Bugara su tu ulogu imali Sv.Anton i Sv.Atanas.
      *

      Одговори
  • milan

    Velickovic (Kosovo Polje-Brejse ) krsna slava SVETI NIKOLA

    Одговори
  • Зоран

    Величковић, Прилужје, општина Вучитрн, Косово и Метохија. Прадеда Стаменко се доселио из Мачковца код Куршумлије после Балканских ратова јер је добио спахијску земљу по тадашњој аграрној реформи. Чукундеда ми је био Недељко, а наврдеда Величко. Славимо Св. Петку. Деда ми је причао да смо од Бјелопавлића, и да смо морали да побегнемо. Населили смо се у Топличком крају. Молим ако кога има из околине Куршумлије да ме контактира, исгражујем породично стабло. 0652270293. email: [email protected]

    Зоран Величковић

    Одговори
  • boban

    zeleo bih da znam odakle poticu moj koreni krsna slava mi je sv.Petka rodjen sam u Boru prezivam se Velickovic niko minista nije rekao o porodicnom stablu zato trazim pomoc od vas pozdrav

    Одговори
    • Угљеша

      Поздрав Бобане. Величковићи који славе Св. Петку су из Бјелопавлића. Назив добјија по племену, тада се територија налазила у Брда која су се граничила са старом Црном Гором, од 1796 је саставни дио Црне Горе. Родоначелник племена је Бијели Павле који је доселио са Косова (неки кажу Бијели је прозван због његове косе, прије ће бити да је то због веома блиједе пути, која је одлика Бјелопавлића генерално…), чукундеда му је Стефан Дечански. До Немањића је објашњено, а за конкретно стабло Величковића прослиједи ми маил ([email protected]) имам 8 генерација, починје од три брата: Милосав, Суле (Шуле можда…) и трећем немам име. Тренутно сам у фази допуњања родослова, посебно са најмлађим члановима па би ми значило да ступимо у контакт.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top