Порекло презимена Влаховић

4. марта 2012.

коментара: 1

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ВЛAХОВИЋИ

(у Тимару)

У Тимар су се доселипи из Роваца 1859. године на земљу коју им је даровао књаз Данило. Доселили су се рођаци Андрија Драгов, Радоња Вучетин и Радосав Јованов.

У НОР-у из овог братства погинуо је Обрен Ш. Влаховић као припадник јединица НОВ-а у Лековини 1942. године.

Славе Лучиндан, а прислужују зимски Јовањдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_______________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ВЛАХОВИЋ (п,м), стара херцеговачка породица из које се развило “јако влашко братство” Влаховићи у истоименом селу код Љубиња. Живјели су и у Поплату код Стоца, а спомињу се и у неким другим мјестима. Матица им је била Влаховићи, а село је по њима добило име. Први пут се спомињу 1368. године. У Поплату се налази надгробник Радослава Влаховића, а у Радмиловића Дубрави код Билеће сахрањени су Цријеп и Рашко Влаховић. У 14. вијеку спомиње се кнез Иван Влаховић из Влаховића као “дипломата херцега Стјепана”. Његова два сина, рођена у Влаховићима, отишла су у Цариград са сином херцега Стјепана. Стјепаном, који је, по преласку на ислам, добио име Ахмет и постао паша. Браћа Влаховићи, Иванови синови, тамо су прешли на ислам и добили нова имена: Али-бег и Смајил-бег Влаховић. Они су вршили разне одговорне дужности на двору херцеговог сина Ахмет-паше Херцеговића и били његови емисари у вези с насљедством. Али-бег је 1476. долазио у Дубровник на расправу у вези с оставштином херцега Стјепана. На расправи је говорио “српскохрватским језиком и потписивао се латиницом и ћирилицом: Али-бег Влаховић син кнеза Ивана из Влаховића”. Приликом службених долазака у Дубровник, браћа Влаховићи би посјећивали родно мјесто Влаховиће (155:574-576).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.