Порекло презимена Петронијевић

19 коментара

1. 15. август 2013. у 11:32

   Milos

   Zovem se Milos Petronijevic, rodjen u Kragujevcu(prva generacija) poreklom sam sa Golije-opstina Novi Pazar, moji su to oko 200-250 godina, prvi se tu naselio Petronije, za koga se po usmenim predavanjima veruje da je dosao iz sela Lesce izmedju Berana i Bijelog Polja, prezivao se Popovic, slavimo SV Nikolu, moze li se saznati odakle je okvirno dosao Petronije iz kojih krajeva i da li po nekim crkvenim knjigama se moze proveriti dalje poreklo?
   pozdrav

   Одговори

   • 7. април 2015. у 17:46

     Borislav Petronijevic

     Petronijevici su u Srbiju stigli u 18 i 19 v iz sela Zalokvice kod Berana u Crnoj Gori . Pripadaju brastvu Scekic. Dakle prvobitno prezime im je bilo Scekic. Posto se Scekici nisu nikad turcili morali su bjezati pred turcima pa su tako naselili Srbiju odnosno Sumadiju. Promjenili su prezime tako sto su imenu dodali nastavak. Petronije Scekic je svojoj grani dao novo prezime po svom imenu. Scekici -Petronijevici bili su zakleti neprijatelji turaka. Za nji se vezuje legenda da ko bi god iz plemene pomislio da se porurci bio bi posjecen. Danas u Zalokvici kod Berana postoji obelisk plemena Scekic na kom su uklesana sva prezimena plemenika. Brastvu Scekica pripadaju prezimena Piletici,Dragicevici,Radovici,Ojdanici,Jovkovici,Ljutici i Petronijevici

     http://bratstvoscekica.net/

     Pozdrav

     Borislav Petronijevic

     Одговори

     • 11. мај 2015. у 07:52

       Mirjana

       Poštovani Borislave, zovem se Mirjana Jeremić i rodom sam iz sela Landola kod Smedereva.
       Želim da Vam se zahvalim na ovako iscrpnom opisivanju prezimena Petronijević! Na žalost nemam mnogo mogućnosti da saznam o istoriji svojih predaka, pošto su svi oni već upokojeni, ali mi je moj pokojni deda ispričao da potičemo od Petronijevića, koji su u okolinu Smedereva, tačnije u selo Landol, došli bežeći od Turaka, koji su ih jurili d im se osvete jer su su neke Turke ubili u Hercegovini (tako je njemu pričao njegov otac). Do tada su slavili slavu Sv. Arhangel, a pošto su ih Turci pratili i u svakom selu se raspitivali ima li nekoga da slavi sv.Arhangela, oni su zamenili slavu i počeli da slave sv. Djurdjic. Takodje su promenili i prezime Petronijević, tako što su od imena braće Vukašina, Petra, Jeremije napravili prezimena Vukašinović, Petrović i Jeremić (inače svi oni danas žive u selu Landol), i još jedno prezime Landolac, čiji potomci danas žive u Grockoj.

       Одговори

       • 27. мај 2015. у 18:55

         Dana

         Mirjana jos jednom sam procitala Vas komentar, da potvrdim nasa slava je Sv Djurdjic , takodje da je pok pra-deda Sreten imao dva sina Iliju i Krstu .Krsta je bio nas deda. Dakle da li je moguce da mi se javite na Slobodanka Rakidzich…na message Fb. Hvala..

         Одговори

         • 31. мај 2019. у 10:27

           Марина

           Драге сестре изгледа да смо рођаке од фамилије која је негде хиљаду осамсто и неке дошла од Вучитрна у ове крајеве. Четири брата и удовица снаја са седам синова дошли су и населили се у Лугавчини, Голобуку, Лозовику и изгледа да ето има нас и у Ландолу. Четири брата Скока (Лозовик), Седлар (Ландол), трећем се губи траг, Вукашин и снаја Бисенија жена четвртог брата Радована (Голобок).
           Ви сте изгледа од Викашина односно његовог сина Гаје јер пише – Гајићи (Аврамовићи, Петронијевићи (45 к., св. Арханђел).
           Пошто су се Гаићи све време борили са Турцима (голоруки) неки су одлазили из Голобока.
           Остали из литературе:
           Лозовик (Скокићи (Јанковићи), (30 к., св. Арханђео), доселио предак Степа са Косова у другој половини 18. века. Имају фамилију у Војводини. по књизи родослову звао се Скока)
           Лугавчина (Седларци (Симићи, Симинчићи, Радојевићи и Седларевићи), славе Аранђеловдан. Преци су им из Седлара на Косову. Род су Бисенићима у Голобок).
           Голобок (Синови Бисенијини и Радованови: Радивоје (Радивојевићи, Радоје (Радојевићи), Василије Васа 1807 (Васићи), Јован 1811 (Јовановићи и Бисенићи), Милош 1822 (Радовановићи), Стеван 1823 (Бисенићи) и Периша 1828 (Бисенићи) славе Аранђеловдан) и синови Вукашинови (Гајићи (Аврамовићи, Петронијевићи (45 к., св. Арханђел). Заједничког су порекла са Бисенићима те им је и старина иста).
           Вукашина су звали Вучо и пише за њега (по казивању старца Трише) Четврти брат зваше се Вукашин. Одмарајући се у селу Лугавчини, гледаше стабло са коренима и гранама, па сазнавши од мештана да га је вода донела, закључи да ће га вода и однети, те настави пут даље у брда, према Голобоку.
           Гаићи још кажу да је фалилија била и у Црној Гори.
           Можете да ми пишете на мејл [email protected]
           На споменику код Цркве у Голобоку пише: ,,За сузу нам што слободу жали крв сте своју и животе дали. Ал кад суза последња усане а векови црнину сахране, спомен овај кроз дуга времена, вас расутих нек чува имена”, Кад хтедоше милиона стопе, србску земљу у крв да потобе да сахране јединствена нам дела и над њима одржао опела, ваша крвца јуначка и врела ослободи градове и села, утрућ сузу плачног ока поноснога вашег Голобока”.

           Одговори

2. 20. новембар 2013. у 21:03

   Милодан

   Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Петронијевић.
   Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

   Остале податке породица Петронијевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

   -Баљевац
   -Велики Црљени
   -Даросава
   -Дрен
   -Конатице
   -Соколово
   -Тулеж
   -Шопић

   Одговори

3. 13. јануар 2014. у 21:37

   Budimir

   Budimir Petronijević,

   Rođen u selo Ostraće, Leposavić, ispod planine Kopaonik.

   Pre oko 125 god. moj deda Dragutin i njegov brat Milutin Petronijević doselili su se u ovo pod-Kopaoničko selo. Rođeni su negde između Rožaja i Tutina oko 1870 god. Njihov otac se zvao Petronije. U jednom aginom dokumentu se kaže da su sinovi Petronija Petrovića, pa je moguće da je greška ili su prezime promenili po pradedi Petroniju. Slavimo oduvek slavu Sveti Mrata ( Sveti Stefan Dečanski).

   Bakin otac Krsto Planić, doselio se iz Nikšićke župe. Tokom ove seobe došlo je više familija i oni su se naselili u sela Ostraće i Zemanica pod Kopaonikom. Slave Krsnu slavu Đurđevdan.

   Poštovani čitaoci istraživači, ako nešto više znate o ovim prezimenima i familijama objavite.

   S Poštovanjem

   Budimir Petronijević

   Одговори

   • 3. јул 2017. у 23:00

     Dejan Petronijevic

     Pozdrav Budimire, ja sam potomak Milutina i Tomanije Petronijevic tj. praunuk, po prici moje babe Zorke mi smo poreklom iz Biseva kod Rozaja i da smo se nekada i prezivali Petronijevic, ali zbog Bisevaca koji zive u Ostracu prezime je promenjeno u Petronijevic po Petroniju Bisevcu….raspitacu se ovo su neprovereni podaci.

     Одговори

4. 26. новембар 2014. у 19:03

   Милодан

   Фамилије-презимена Петронијевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

   -Доње Јарушице
   -Брзан
   -Голочело
   -Пиносава
   -Ракинац
   -Драгобраћа
   -Ресник
   -Ђурисело
   -Маршић
   -Марковац

   Одговори

5. 23. децембар 2014. у 20:11

   vojislav

   Petronijevici postoje u Arandjelovcu,selo Vrbica…Doseljeni su oko 1870g sa planine Rudnik.Krsna slava im je Sv.Jovan

   Одговори

   • 27. септембар 2015. у 22:21

     Aleksandra

     Mi smo , ono sto ja znam, devojacko mi je Petronijevic i slavimo sv. JOVANA naselili se takodje bezeci od Turaka u selo Stepanje opstina Lajkovac , u kuci ih je do oko 2 sv.rata bilo 36 zajednica pa su braca se podelila i pokupovala zemlju isto u selu, glavni i prvi je bio Vladimir Petronijevic , od njega su ostali postali, dosta toga ne znam ali moj teca ima sve pa cu cim pribavim materijal napisati, interesantno je da u Slovcu i Ratkovcu postoji po 1 familija Petronijevica sa kojima nismo nikakav rod a svega smo udaljeni kilometar i 4 km

     Одговори

6. 7. април 2015. у 21:24

   Раде Бракочевић

   За Борислава Петронијевића шире Шћекића
   Шћекићи су велико и бројно братство. Навођење општег мјеста “пошто се Шћекићи нису никад турчили”…. ” легенда да ко би год из племена помислио да се потурчи био би посјечен”, не одговара чињеничном стању. Примали су ислам и Шћекићи. Познато је да су од Шћекића Хасановићи, односно (Х)асанагићи у Срђевцу и још неким селима код Бијелог Поља. Асанагићи су сродници Шћекића. Уосталом, села која насељавају Шћекићи су до 1912.године била под турском влашћу, а топоним Залоквица је био у саставу тзв. малог Бихора… Бориславе питај истинољубиве Шћекиће, они ће све ово потврдити. Наравно, исламизација не умањује значај разгранатог братсва Шћекића.
   Поздрав!

   Одговори

7. 11. мај 2015. у 08:14

   Mirjana Jeremić

   Zovem se Mirjana Jeremić. Rodom sam iz sela Landol kod Smedereva. Moji preci su su prezivali Petronijević, a po priči mog dede došli su u 19. veku iz Hercegovine, bežeći pred Turcima koji su želeli da im se osvete zbog ubistva nekoliko Turaka. Slavili su slavu sv. Arhangel, ali pošto su se Turci u svakom selu raspitivali o porodicama koje slave tu slavu, oni su je zamenili slavom sv. Djurdjic. Takodje su bili primorani da promenie i prezime Petronijević u Jeremić, Vukašinović, Petrović I Landolac dodajući nastavka kod prva tri prezimena imenu trojici brace (sva prezimena i dan danas postoje u Landolu), a četvrto je izvedeno od naziva sela (današnji potomci žive u gradiću Grocka).

   Одговори

8. 27. мај 2015. у 18:42

   Dana

   Draga Mirjana Jeremic , citam ovaj vas komentar i znam da je tacno 100% tako. Mi smo potomci Jeremica iz Landola . Nas pra- deda zvao se Sreten Landolac njegov sin Krsta Landolac imao je 2 sina i cerku. Sin Djorjde ,sin Sreten i cerka Milica. Milica je umrla od 14 god. za njom je umro nas deda Krsta..Nas otac Djordje poginuo je u drugom svetskom ratu bio je 22 god. samo… Nas stric Sreten bio je elektricar u Grocku, poginuo je , pao je sa bandere kad ga je struja drmnula.Nazalost nije stavio opasac 🙁 Nas otac ima nas dvoje dece Vladimira i Slobodanku, mi zivimo u USA. Nas stric Sreten imao je cerku Milicu i sina Krstu. Milica je zivela u Bosni/Ilidza… Proterani su iz Bosne , u Srbiji je umrla 1997 godine. Brat od strica Krsta zivi u Australiju. Dakle od naseg pra-dede Sretena koliko se secam ima Landolac Porodica od Voje , kojima ne znam imena. Dakle od naseg pok. Dede Krste njegovih potomaka nema nikoga u Grocku…Grocka je varosica koja je bila dugo god. pod Turcima. Samo se secam da nam je ricano da su Landolci iz sela Landola da je nase pravo prezime nekada bilo Jeremic. Verizju koja ja znam nije za pisati opsirno ovde , zelela bih da se stavimo u kontakt ako je moguce.Unapred hvala, veliki poz za Jeremice.

   Одговори

9. 8. јануар 2016. у 22:57

   Milovan Cicvaric

   Petronijevici u selu Bioska kod Uzica poticu od Cicvarica iz sela Nikojevica kod Uzica . Simeon Cicvaric se kao terzija privencao uz jednu udovicu iz Pesica na Omaru . Tu su od njega Terzici i Petronijevici . Jedan mu se potomak privencao u Vrutke u familiju Andica i tu su Cicvarici . Biostanski slave S. Nikolu a vrutacki su uzeli slavu Andica S. Arandela .

   Одговори

10. 25. август 2016. у 22:08

    Ivan Petronijevic

    Postovani ,
    porodicno prezime mi je
    Petronijevic,selo Jablanica ,kod Krusevca.Voleo bih da znam vise o poreklu.
    Hvala unapred.

    Одговори