Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
17. мај 2026. у 18:05
Владимир Николин
Несторови из Војке, фртаљ миленијума на истом темељу, дванаест колена касније
Место: Војка (Стара Пазова)
Презиме: Николин
Шпиц намет: Несторови
Крсна Слава: Ђурђевдан
ДНК: N2-Y6503
P189.2
Y7313
FT182494
Y254546
+ Сремска Каменица, Буковац +
– Стојко Николин, Буковац 1722.[2]
– Стефан Николин, Буковац 1722.[2]
– Стефан Николин, Буковац 1736.[1]
– БОШКО НИКОЛИЋ, Каменица 1702.[1]
– БОШКО НИКОЛИН, Каменица 1736.[1]
– БОШКО НИКОЛИН и ожењен син (Нестор), Војка 1749.[2]
Увидом у попис Срема[1], а због ретког имена и презимена, намеће се логичан закључак да је у питању иста особа. Нарочито у периоду са интензивно израженом миграцијом становништва.
+ Крњешевци +
– 1767. Браћа Јован(19), Риста(20) и Матија(25) на кућној нумери 4. Јован и Матија су записани у кућној читуљи[4]. У Војки нема Николина у војној евиденцији 1767 – 1771.[3]
+ Дигресија – Формирање модерног изгледа Војке у 18. веку +
– Иако је Војка још 1767. ушла у Војну границу, тек на аустријским мапама из 1781 има данашњи изглед, главне улице се секу под правим углом и простиру према странама света. Такође, не поклапају се кућни бројеви на пописима 1767 и 1771. са оним из 1788[3]. Путописац Франц Енгелс 1786. године пише: “Војка има 205 под конац подигнутих, трском покривених, кућа од набоја, илирску школу и цркву од добре грађе”. Забрањује се становништву живот у земуницама и долази до ушоравања и формирања улица.
– Упоредном анализом кућних бројева и презимена граничара из 1788. год. са презименима и адресама данашњих житеља, утврдио сам да су првих 210 кућа биле подигнуте где су данас четири главне улице: Дужна, Гробљанска, Земунска и Пазовачка. Нумерисање је било тим редом, кружно, и у смеру супротном од кретања казаљке на сату. Почетак нумерације је био негде на половини данашње Дужне улице (Рисојевић,1), а завршетак у истој улици преко пута (Кораћ, 209). Петровићима на центру је, очито накнадно, додељен број 210. Касније су бројеви додавани како се село ширило, а исти систем се одржао чак до краја 2. св. рата. Тек тада улице добијају званична имена (углавном бораца НОБ-а).
– Приметно је поклапање већине презимена, што сугерише да ту, после готово четврт миленијума, живе људи где су живели и њихови преци.
+ Војка за време Војне Границе +
– Петар (1769 – 1835?), регрутован 1781, забележен у евиденцији 1788 – 1800. Артиљерац. Појављује се у мустер листи из 1792. Има ћерку Јулку од годину дана.[34]
– Стефан, забележен 1797.[34]
– Арсеније (1796 – 1830?), регрутован 1813. Појављује се у мустер листи из 1819. Нема деце.[34]
– Пантелија (1801 – ??), регрутован 1818, забележен у евиденцији 1819. Није забележен у кућној читуљи[4], мада је рођен на нумери 131. О његовој судбини нема ваљаних података.
Сва четворица се воде на кућној нумери 131 (Пазовачки шор).
+ Војка после изласка из Војне Границе +
– Симон (1820 – 1895?)[4] је имао преко 100 јутара земље, хектар винограда и кућу у Чортановцима. Забележено у деобном листу 1893. да је старешина куће и да је отац четири сина:
1. Дамјан (1842 -??) и жена Драгиња[5]
– синови Павле (1877 – ??)[5] и Станко
2. Алекса (1843 – 1928.)[4] и жена му Макрена Бугарин (1850 -1920.)[45]
– синови Стеван (1864 – ??) и Младен(1883 – )
3. Петар (1848 – 1914.) и жена му Будимка[5]
– син Никола (1879 – 1935.)
4. Леонтије (1850 – ??) и жена му Јелена[5]
– син Миливој (1885 -??)
– Симон за живота (после 1881.), сели прво Дамјана на нумеру 132, а касније и Леонтија на нумеру 133. После његове смрти, Петар се 1908. сели на нумеру 96 (Земунски шор). Алекса остаје на темељу.
+ Данас +
Неки њихови потомци и данас живе у Војки. Кућа и виноград у Чортановцима су и даље у власништву породице Николин, као и кућа на нумери 131 (власник је Алексин праунук Жика).
Бошкови мушки потомци, дванаест генерација касније, живе у: Војки, Голубинцима, Старој Пазови, Земуну, Ници…
– Вероватан изглед породичног стабла аутора текста изгледа овако: Бошко / Нестор / Матија / Петар / Арсеније / Симон / Петар / Никола / Радојица / Петар / Владимир Николин
Извори:
[1] Душан Ј. Поповић: “Срби у Срему до 1736/7”
[2] Архивска грађа са сајта: http://www.hungaricana.hu/
[3] Grenzinfanterie Regiment 09, Musterlisten und Standestabellen, 1761-1820
[4] Кућна читуља свих умрлих на кућној нумери 131. Садржи скоро сто имена и чува се од 1785 до данас. Трећи на списку је родоначелник Нестор.
[5] Матична књига рођених у Војки, 1871 – 1878.