ТЕСТИРАНИ АНАНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ
Ананић
Хаплогрупа: N2 P189.2
Порекло: Банија
Крсна слава: Ђурђевдан
______________________
Презиме Ананић је пореклом са Баније. О овом презимену вредан прилог послао нам је наш сарадник Војислав Ананић. Његово истраживање преносимо у целини:
Српско село Папићи на Банији (сада у Бановини) у Хрватској, је матица свих Ананића. Одакле су и кад ту стигли, још увек је недовољно утврђено. По једнима су стигли заједно са Папићима из села Коравница из племена Бањани (у корену има она основа „анани“, а како је до тога дошло, не зна се. Бањани су тада били у Источној Херцеговини и углавном су и гравитирали ка Босни и данашњој Хрватској). Новом селу су дали име Папићи. По некима су грчког порекла, када је падом Пећке патријаршије Фанара постављала црквене великодостојнике. То се одвијало у време Војне Крајине.
Први писмени помен овог презимена налазимо 1754. године под именом Maxim Anannich, каплар у аустроугарској војсци. Међутим, у родослову Ананића се често помињу духовна имена Ананије од којег имена је и изведено презиме, само што је из њега изостављено оно -ије.Остао је корен речи Анан на који је касније придодат наставак за српска презимена -ић. Значи, није Ананије-Ананијев-Ананијевић, него АНАНИЋ. Нешто као Илија-Илијић-Илић. Помињу се још и духовна имена Атанасије, Мојсије, Софроније, Максим, Бенедикт (недавно преминули архимандрит манастира Раваница у Врднику). Пошто се они као духовници нису могли женити (неки су били у чину архимандрита, нпр. Ананије у манастиру Папраћа још 1638.године, затим Ананије из Фанаре као митрополит захумско-херцеговачки,итд), вероватно су неки од њихових браћа давали својој деци имена познатих стричева. По казивању Манојла Грбића у „Карловалчком владичанству“, баш тај митрополит се помиње у обиласку неких села у Лици, на Банији и на Кордуну. То је било у размаку од петнаестак година и није искључено да су Максим и Ананије били сродници, можда браћа, а можда стриц и синовац. То је било баш у време када су се на подручју данашње Хрватске уводила презимена. Обојица нису била стално настањена у Папићима, јер је Црква одређивала место службовања својим људима, а Аустро-угарска војска својим. Са Баније су се касније из матичних Папића многи иселили у Славонију, нарочито око Сл. Брода, али, Ђорђе Јањатовић у својој књизи „Српска презимена у Босни“, помиње Ананиће у селу Трњањи код Дервенте.
Негде око 1920.године, неки од Ананића су иселили у Војводину, у село Александрово код Зрењанина и у Банатско Аранђелово код Новог Кнежевца. Има их да су почетком 20. века иселили у САД, а у Канаду око 1950. године.Што се КРСНЕ СЛАВЕ тиче, прави Ананићи из Папића са Баније славе ЂУРЂЕВДАН, док они у Босни славе Јовандан, а у Хрватској Јовандан, па и Митровдан (вероватно се неко „призетио“ и прихватио женину Крсну славу).
Ананића има и у Загребу, има их вероватно да су постали и католици, али их након „Олује“ и „Бљеска“ има данас широм Србије, а и света.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (најчешће), Јовањдан и Митровдан
_______________________________________________________
ПРИЛОГ:
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
2. август 2012. у 12:37
Vojislav Ananic
E, dragi moj Zlatko, ti si sigurno Zoranov sin.Znam ti dobro i dedu Stevu i baku Cicu, kao i tatu Zorana. Svi smo mi rođeni u Velikim Livadama (Aleksandrovo), a potičemo sa Banije. Odlično se sećam i tvog dede Dragana (napisao sam o njemu divnu priču), baba Boje, a i tvog pradede Jovana i prababe Milke. Pošalji mi tvoju e-mail adresu da ti pošaljem rodoslovno stablo ANANIĆA. Inače, do sada sam izdao 12 knjiga. Pozdravi sve tvoje. Vojislav (Bracika) Ananić, Đurin i Kekin sin. Nažalost, pre mesec dana mi je preminuo brat Dušan (mlađi od mene 8 godina).
3. август 2012. у 09:39
Zlatko Ananic
Da, ja sam Zoranov sin . [email protected] . Pozdravljaju i oni vas . Primite moje saucesce . (meni je u utorak umrla baka Cica)
3. август 2012. у 12:36
Vojislav Ananic
Poslaću ti prilog o Ananićima i zbirku pripovetki u kojoj se nalazi i priča o tvom pradedi Draganu – “Rođi”. Prenesi dedi Stevi i tati Zoranu moje saučešće, povodom bakine smrti. Pozdrav svima, Vojislav Ananić
9. септембар 2012. у 00:47
Djordje Stankovic
Зовем се Ђорђе Станковић,рођен у Славонском Броду,детињство сам провео у Трњанима одакле је родом моја мајка.Чудним путевима мој претраживач је доспео до ове странице где сам могао прочитати име свог ујака Јована тј.Чеде Ананића алиас благопочившег архимандрита Бенедикта,који ме је крстио у истим тим Трњанима као тада још млад калуђер.Моје обе прабабе,мамине баке су из кућа Ананића.Деда ми се зове Софро Ратковић и по предању мог чукундеде дошли смо из”Маћедоније”али није искључено да баш долазимо из Грчке,а прича се и о цинцарском пореклу.Ананићи славе Димитрија Солунског,а Ратковићи Великомученика Георгија чија икона је грчка и стара 200 година.Сећам се Стеве Ананића(1909)који ми је као детету причао о великом богатству његове породице.Видим да господин Мирослав познаје моје село па не бих се зачудио да и о мојој породици нешто зна више.Захваљујући њему дознао сам нешто више о мом селу…иначе скоро на једној слави био сам са једним рођаком Гораном Ананићем који ми је спомињао неког господина који зна све о његовом пореклу.Иначе Горан се оженио са Jапанком,тако да постоји могућност да се лоза Ананића зачне и на далеком истоку.Поздрав и јавите на [email protected]
9. септембар 2012. у 10:25
miroslav markov
** pozdrav Đorđu – sinu Drage Ratković od Sofronija loze Petra Ratkovića !
** drago mi je da si svoju savjest ponukao da kao i Goran odgonetneš barem imena svojih predaka koji i onda življahu radeći u nadi da nešto steknu, budu uvijek bolji i napredniji za korak ispred svoje generacije i svoga vremena….ja sam se ovog posla uhvatio oženivši vašu Jadranku jer po mom staparskom predanju Markovih mi moramo znati ko je od koga, šta je, odakle je da se ne učini neoprostivi grijeh rodoskvrnuća, kako mi je djeda rekao da u nas “ne uđe nečista krv”….tako sam došao do porijekla mnogih porodica trnjana od kojih je moj sin potomak i danas mu pokazujem sačuvane fotografije tada najuglednijih, bogatih, dostojanstvenih i još u ono doba pismenih predaka kojima on kaže – VJEČNAJA PAMJAT !….pozdrav i svako dobro…
9. септембар 2012. у 10:39
vojislav Ananić
Господине Станковићу,
Незнам зашто сам чудним путевима дошао до ове странице? Пошто сам Ананић, наше порекло проучавам већ више од 30 година. Иначе, са твојим ујаком благопочившим архимандритом Бенедиктом, док је био на служби у Манастиру Врдник у Срему, сам био у телефонском контакту и слао му оно што сам пронашао о Ананићима.После његове смрти, из Платичева где је и сахрањен, звала ме је Стојаковић Љубица, његова сестра,вероватно твоја тетка.А један Стево Ананић данас живи у Крушевцу. Ето видиш, да је свет мали и да се ипак некако проналазимо. Уколико си заинтересован, јави се да ти пошаљем оно што сам о Ананићима нашао. А било би пожељно да и Ви понешто знате о Ананићима и да све ово допуните.
22. октобар 2012. у 19:15
Војислав Ананић
Поменуо сам да нам презиме вероватно потиче од неког духовног имена неког црквеног великодостојника, међу којима има неколико Ананија.
Међутим, један је посебно интересантан. АНАНИЈЕ митрополит новобрдски 1598 – 1612.Ананије се помиње 1592. пре избора за митрополита новобрдског, заједно са својим оцем монахом Георгијем, и Војином, братом од стрица, “спахиом”. Они су ктитори припрате храма манастира Свете Тројице код Пљеваља, коју из основа подигоше, обновише и живописаше. Митрополитом новобрдским постао је после смрти митрополита Василија. Помиње се у патријаршкој синђелији православним вернима у Вретанији, 1609, којом се признаје хиротонија Симеона за епископа православних у овим западним крајевима. Међутим, синђелијун није потписао патријарх Јован већ седам митрополита, међу којима је и новобрдски Ананије и бечкеречки Висарион. Митрополит Ананије умро је 1. априла 1612, у среду шесте седмице ускршњег поста, у манастиру Грачаници.
Врло је могуће да је да је баш он родоначелник Ананића (вероватно је његов брат дао име свом детету по славном стрицу), јер се спомиње доба владике Симеона Вретање и патријарха Јована. А моју Банију су у то време насељавали људи баш из тих крајева, из Бањана, Дробњака…Даље, спомиње се име Војин, а у нашој фамилији има и Војина и Војислава, спомиње му се отац Георгије (а то је наша Крсна слава и можда је баш по њој и добио име). Но, то су за сада само размишљања и повезивања неких података изнетих у вези са овим Ананијем.
7. јул 2013. у 13:11
vojislav ananić
ЧЕРИНИ ПОТОМЦИ? N1a Р189.2
На српском ДНК Пројекту постоји једна доста добро дефинисана група блиских породица која поседује специфичну и у свјетским оквирима веома ријетку хаплогрупу N1a Р189.2. Ради се о сљедећим породицама:
А н а н и ћ – Банија, тестиран на 17 маркера
Ј о к и ћ – Сивац у Бачкој, тестиран на 67 маркера
Т е ш м а н о в и ћ – Јасеница, Зворник, тестиран на 12 маркера
Ш у ћ у р – непознато мјесто поријекла, тестиран на 37 маркера.
Иако тестирани на различит број и врсту маркера, ипак се за сва ова презимена може рећи да су имала заједничког претка у периоду Средњег вијека (потребно би било да су сви тестирани на 67 маркера да би се то могло тврдити и са већом сигурношћу. Тако се рецимо Шућур и Јокић на заједнички тестираних 37 маркера разликују у 5, што се сматра јасно дефинисаном генетском везом у скорашњем периоду. А н а н и ћ се у односу на ову двојицу на анализираних 16 заједничких маркера разликује у два маркера, а Тешмановић се на анализираних 12 маркера разликује у 1 маркеру од Јокића и Шућура. Међутим, када упоредимо 37 маркерне хаплотипове Шућура и Јокића, и када примјенимо Нордведтову формулу за израчунавање најдаљег заједничког претка, уз коришћење степена мутације за сваки мутирани маркер понаособ, добијамо веома малу удаљеност до заједничког претка од 10 – 15, 218 генерација. Разлог томе је у чињеници да су се мутације десиле на маркерима са великим степенима мутације (391, 447, 464, CDy). То би значило да је заједнички предак Шућура и Јокића живио не даље од 400 година уназад. Ако исту формулу примјенимо на А н а н и ћ е в хаплотип од 16 маркера и упоредимо га са Јокићевим хаплотипом, добићемо сљедеће резултате: А н а н и ћ е в и Јокићев хаплотип се разликују у 2 маркера на анализираних 16 маркера. Послије израчунавања добијамо да је заједнички предак Јокића и А н а н и ћ а живио прије 12 генерација или 360 година. Закључак би био да управо у том распону (300 – 400 година уназад) требамо тражити заједничког претка за све поменуте анализиране породице, при чему је Јокићев хаплотип најближи коријену и могли би га назвати модалним.
– генетичар Синиша Јерковић, Бања Лука – сарадник портала Порекло
8. јул 2013. у 09:12
vojislav ananić
ЧЕРИНИ ПОТОМЦИ
(на основу халпогрупе N1a Р189.2 – Ананић са Баније, Јокић из Сивца, Тешмановић из Јасенице код Зворника и Шућур, непознато место порекла)
– исечци из анализе генетичара СИНИШЕ ЈЕРКОВИЋА из Бања Луке –
Иначе, Јокићи из војвођанског Сивца су можда и кључ поријекла ове групе родова, њихов хаплотип је најдужи тестирани, а најближи коријену.
Кључно питање је било да ли су Јокићи из Сивца потомци црногорских Јокића из Велике. Судећи по њиховом властитом предању јесу, чак се и крсна слава Никољдан поклапа. И правци сеоба су од Чарнојевића ишли даље у том правцу, са подручја Рашке и Косова и Метохије према Војводини. Ако је тачно да су Јокићи из Сивца потомци Јокића из Велике са планине Чакор у Црној Гори, онда је поријекло Јокића из Сивца следеће. Прилог је мало подужи, одломак је књиге Милоша Гојковића “Велика кроз историју”.
Обзиром да је Чера био поријеклом из племена Шаље, које је за вријеме Скендербегово (Ђорђе Кастриотић 1403 – 1468)” а и много касније” било српско племе, онда је ближе истини да је Чера у вријеме његовог пребјега у Велику био Србин.
Најзад, Величани не би примили човјека друге вјере у своју средину и оженили га православком због поштовања свога завјета, да одрже своју вјеру. У њиховој средини је свака друга вјера, осим православне, била неприхватљива, и тешко је повјеровати да су према католичкој вјери имали благонаклонији однос у односу на ислам. То истиче и Андрија Јовићевић: “Никад нијесу дозволили да се иједан мухамеданац усели међу њих, а своју су вјеру тако чврсто држали, да међу њима није било ни једног случаја превјеравања”.(7)
Из свега изложеног, чини се најлогичнијим закључак да је предак величких Шаљана српског поријекла, да је своје право име и презиме саопштио затјеченим мјештанима Велике, али је уз њихову сагласност и обећање да га неће одати, користио име Чера по месту Черем у ком је на путу за Велику извјесно вријеме боравио.”
Миодраг и Предраг Брковић се позивају и на следеће изводе хроничара Ратка Шаљића (1995):”С обзиром да код арнаута и католика данас нема нити постоји име Чера, а такође, ни код Срба не постоји такво име, што нас наводи на сумњу да Чера није право име нашег родоначелника већ да је сковано по месту Черам одакле је дошао наш предак. Своје разлоге доласка у Велику није саоппштавао, а, такође, о свом поријеклу и мјесту одакле је дошао није причао до смрти. Пред своју смрт, у дубокој старости, рекао је да је из Скадра дошао у Черам, бјежећи од крвне освјете, заједно са два брата и оцем. Потјера их је убрзо стигла и том приликом погинуо им је отац Лека. Успјели су да побију цијелу потјеру и да освете оца, а затим стигли изнад Гусиња, у Хоте, гдје су се договорили да бјеже на три стране. Два старија брата побјегла су у Метохију, један у околини Дечана, а други у околини Косовске Митровице, гдје њихови потомци и данас живе”. Миодраг и Предраг Брковић о Чери још износе да, кад је “дошао у Велику, биле су само двије куће – Живаљевића и Петровића. Чера је говорио српски и био вјере хришћанске, тако да му није билио тешко да успостави контакт са становницима Велике. Предање каже да је познавао коларски и пушкарски занат, а то је била ријеткост у то вријеме, што указује да ове занате није могао да изучи у планинском селу – катуну Черам, већ у развијеној средини као што је Скадар. Све то говори да је Чера имао добро животно искуство стечено у средини која је била развијенија него ова у коју је дошао. Познавао је многе послове за које житељи Велике нису ни знали. Та предузимљивост и познавање разних послова, омогућили су му лакше прилагођавање у дивљини у коју је дошао и могућност да лакше настави свој живот. Становници села Велика опчињени Черином виталношћу, покретљивошћу, способношћу за сналажење и у најтежим пословима, радо га прихватају у своју средину. Живаљевићи се нијесу двоумили да му дају своју одиву за животног сапутника. Даље, предање каже да је Чера, као врло способан човјек, уз помоћ пријатеља Живаљевића на Иван пољу направио колибу. Када је запалио прву ватру у колиби, Величани су пратили како ће се понашати дим. Појавом првог дима из колибе, угледали су како се дим диже у вис, затим се проширио по цијелој Велици до Чакора, Ваганице и Приједола. Величани су то протумачили као знак да ће његови потомци населити цијелу Велику, што се касније и обистинило”.(4)
Међутим, врло увјерљиво дјелује предање по коме Чера потиче из Бована у Бјелопавлићима од братства Кадића и да му је право име било Ђуро. (То име је често код АНАНИЋА са Баније – примедба Војислава Ананића.) Др Јован Ердељановић у књизи Стара Црна Гора, етничка прошлост и формирање црногорских племена, каже:”По испитивању П. Шобајића знамо, да је у Бјелопавлићима до 1860. године заиста живјело јако братство Кадићи, које се послије иселило у Враку код Скадра”.(6)
Послије израчунавања добијамо да је заједнички предак Јокића и А Н А Н И Ћ А живио прије 12 генерација или 360 година. У књизи Славка Гавриловића:”Грађа за историју Војне Крајине у 18. веку”, под датумом 23. 07. 1754. први пут у историји спомиње се презиме “АНАНИЋ” и то Maxim Annanich – unbesoldte gefreyte-aus Papich, дакле неплаћени каплар из Папића. Ова тврдња има своје оригинално упориште у документу који се чува у мађарском државном архиву (magyar orsagos leveltar). Први спомен на “АНАНИЋЕ као житеље села Трњани код Славонског Брода, датира од 10. 11. 1780. године”.
Закључак би био да управо у том распону (300 – 400 година уназад) требамо тражити заједничког претка за све поменуте анализиране породице, при чему је Јокићев халпотип најближи коријену и могли би га назвати модалним. На жалост, не знамо одакле је тестирани Шућур. Шућура има више, а етимологија њиховог презимена је од турске ријечи “хвала”, што значи да је то презиме и настало након доласка Турака, раније су се Шућури свакако другачије презивали.
У Црној Гори, чини се да је матица свих Шућура околина Никшића (Луково и Драговољићи). Сматрају се старосједиоцима и старије презиме им је Савић. Одатле су једни исељени у Дробњак гдје славе Лучиндан. И вјероватно они који су насељени у Пиви, али са славом Никољданом. За ове у Пиви је интересантно да су били мајстори и ковачи, што је интересантно због везе са Черанима, а и слава је иста.
У Рађевинском селу Баставу има породица Тешмановић којој је старије презиме Солдатовић и која је досељенма из Херцеговине у другој половини 18. вијека. У истом селу живи и сродна јој породица Кекић. Славе Ђурђевдан. Од ових има и у Лозници.
У Јадранском селу Дворској такође постоје Тешмановићи, са старим презименом Анђелић досељени из Херцеговине у првој половини 18. вијека. Славе св. Стефана.
Приредио: Војислав Ананић
18. децембар 2013. у 12:01
vojislav ananić
По ДНК анализи, утврђено је са 96% тачношћу да су прапреци АНАНИЋА из Папића код Суње са Баније живели у Скадру, који је онда био српски, чак више од сто година и престоница српске државе. У прилог томе достављам податак да сам на интернету пронашао село СУЊА код Скадра, из 15. века (записао Божидар Алексе Вукчевић, Торонто, 2002. године). По томе се може поставити теза да су у време турске најезде ти Суњани из околине Скадра кренули ка западу, односно ка данашњој Суњи на Банији. А већ смо рекли да је први познати прапредак Ананића, ЧЕРА, који је живео у Скадру, због крвне освете иселио у место ВЕЛИКА на планини Чакор, а одатле, његови преци у Суњу на Банију. Тиме се само потврђује оно што се пронашло ДНК анализом. Коцкице се полако слажу и затварају.
Војислав Ананић