Презиме Алигрудић, према предању које се негује у братству Алигрудића, потиче од претка коме је име (или надимак) било Грудо. Он је имао још два брата, која су се звала (или имала надимке) Шико и Бојо. Грудо и Шико су се по предању доселили у Зету из места Груде у Херцеговини у 17. веку. Сва казивања говоре да се предак Алигрудића морао селити из своје постојбине, а два су могућа разлога за то: бежање од освете због убиства и претња турске силе. Грудо је као млад добровољац био у чети која је пресретала турске караване, истицао се у борбама у којима је испољавао велику храброст, али као најмлађем у чети нису му припале заслужене ратне награде. Због тога је дошло до свађе и оружаног обрачуна Груда са четовођом, којег је Грудо убио. После таквог чина следила је по тадашњем обичају освета или пресељење породице у друго, тј. непознато место, као и промена имена и презимена мушких глава да би се избегла даља освета и проливање крви.
По другој верзији догађаја, Турци су због напада на њихове караване и погибије претили и спремали освету. Због тога је Грудо са браћом Шиком и Бојом морао напустити родне Груде и Херцеговину. Доселили су се прво у Ћепетиће, у Љешанској Нахији. Двојици старије браће због могуће освете и одмазде Љешњани нису дозволили да се настане у Нахији па су морали селити даље. Тако је пре 1700. године Грудо дошао у Зету, у Балабане. Ту су му дали име или надимак Грудо по месту одакле је дошао, те тако настаје ново презиме Алигрудић.
Други од браће Шикман-Шико доселио се у Понаре, а вероватно по том имену зачиње се новопрезиме Шикмановић. Трећи и најмлађи од браће Бојо био је тада дете. Остао је у Љешанској нахији (Ћепетиће), када јеодрастао узео је ново презиме Бојанић (стари Алигрудићи кажу: по имену). Нека предања говореда је Бојо узео презиме по Бојанићима код којих је живео и имао њихову заштиту, па се из захвалности за помоћ и пажњу коју су му Бојанићи посветили прозвао Бојанић. Сва казивања по предању говоре да постоје рођачке везе између Алигрудића, Шикмановића и Бојанића. Често су се раније обилазили и помагали и рођачке везе су биле врло присне до 60-тих година XX века, посебно Алигрудића и Шикмановића. Када се женио који Алигрудић, барјак је носио Шикмановић или Бојанић, редослед се знао и поштовао на мушким свадбама и код друга два братства. У време гладних година братски су помагали једни друге. На сахрани, припадници ова три братства не изјављују саучешће једни другима, већ одају пошту преминулом и у реду за ожалошћене примају сви саучешћа. Алигрудићи су се братили и са братством Вуковића из Балабана до пре нешто више од 30 година.
Крсно име-слава Алигрудића и Шикмановића је Свети Никола (Никољдан), Бојанићи су прво славили Никољдан, сада славе Петковдан, а послужују Никољдан. Како каже живо предање у братству слично су објавили етнолог Андрија Јовићевић и историчар Павле Радусиновић, неки њихов предак, звани Никола, добио је надимак Алија, па су комбинацијом тог надимка и места порекла Груде (Херцеговина) добили презиме Алигрудић. Ако Никола (Алија) код Алигрудића није знан као Грудо онда је и родослов Алигрудића скраћен за једно колено (пас), што није било могуће утврдити поуздано. По предању и казивању старом више од 300 година, које је преношено са колена на колено, не постоје нити су постојале рођачке везе братства Алигрудић са братствима Вукићевић, Мустагрудић, Вучине као и са братством Вучинић.
ИЗВОР: Књига “Братство Алигрудића из Зете”, Милорад Мића Алигрудић
КРСНА СЛАВА: Свети Никола
ПОЗНАТИ: Слободан Алигрудић, глумац; Милош Алигрудић, политичар
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
27. септембар 2015. у 16:36
HERCEGOVAC 101%
Dobar dan,pažljivo sam pročitao ovaj članak i konstatovao da je kontradiktoran.Gospodin koji je pisao knjigu o svom prezimenu pobrkao je lončiće i ceo svoj rod odveo u sunovrat što se porekla tiče.Kao prvo predanja o doseljvanju u Zetu iz Hercegovine je čista glupost,zato čto se zna i naučno je dokazano da su stanovnici plemena Grude osnovali istoimeni grad u Hercegovini.Oni su te krajeve počeli naseljavati posle Morejskog rata u 17-om veku.Prema tome Aligrudići jedino mogu biti poreklom iz plemena Gruda koje je oduvek bilo u sastavu Zete kasnije Crne Gore i odatle su došli u Balabane kod Podgorice.A ne nekakva lažibajka o poreklu iz Hercegovine koja se ne može naučno podkrepiti a u ostalom logično bi bilo da si iz Plemena Gruda preko Zete došli u Hercegovinu.Suma sumarum Aligrudići poreklomiz plemena GRuda .
13. фебруар 2021. у 20:10
Никола Алигрудић
Дајте неки детаљнији податак о овоме ако имате или ми пишите на [email protected]
8. септембар 2021. у 08:31
Neko,tamo daleko
Velikim dijelom komentara se slazem sa vama.Nema logike da su doseljeni iz hercegovackih Gruda kada su im malisorske Grude sat vremena hoda.Ali to ne znaci da su albanskog porijekla iako oni ocigledno imaju neku fobiju od toga pa se hvataju za Hercegovinu.Prezime je neka slozenica koja samo ukazuje na geografsko poreklo te porodice,tj da ih je turska administracija registrovala kao doseljenike iz Gruda. Bilo bi sjajno da se neko od Aligrudica testira.Nesto imam osecaj da ce im haplogrupa biti slovenskog (citaj: srpskog) porekla i da bas kao Klikovci pripadaju rodu Tihomira koji su morali da napuste predeo Gruda usled ekspanzije Albanaca u tom kraju.
Inace sama rec gruda je slovenskog porekla i dobro se zna sta oznacava u nasem jeziku.Mislim da su originalni naziv tom reonu dali upravo Tihomiri a da su ga kasnije prisvojili naseljeni Albanci i uzeli ga kao naziv plemena.Postoji i vise naseljenih mjesta sa tim nazivom oko Skadarskog jezera gdje se zna da su bile jake slovenske naseobine.Pored hercegovackih Gruda naselje sa ovim imenom postoji i u Bjelopavlicima kao i u zaledju Dubrovnika.Sve kada se sabere naziv Gruda itekako prati teritorije na kojim su zivjeli Sloveni.
26. јануар 2022. у 11:51
Mića
Zetska Baština – feisbuk
СЈЕЋАЊА И СВЈЕДОЧАНСТВА КОЈА НЕ БЛИЈЕДЕ
Дуго времена носио сам у себи жељу да оставим писмени траг о братству Алигрудића, како би се о њему више знало, а сачували од заборава многе личности и догађаји из његове прошлости. Други о нама записаше – Алигрудићи су људи из народа и за народ!
За Алигрудиће су традиција, скромност и морал били и остали највеће богатство и основа живота, све се да заборавити, али прави људи и ваљана-људска дјела вјечно живе.
Поред ових записа на основу усменог предања, о поријеклу братства Алигрудића нема историјских докумената или других писмених трагова. Зато је писање родослова нашег братства веома сложен и одговоран посао. У недостатку писаних извора, призива се колективно сјећање, које може бити и варљиво.
Сматрам да су ови моји записи вјеродостојни по предању ваљани и да не противрече записима познатих истраживача Зете. Алигрудићи живе од почетка 17. вијека или прије 1700. г. у Зети па је она за њих прави завичај. Стога се поносе што су из овога знаменитог краја гдје су дубоки национални, државотворни и културни коријени нашега народа.
О поријеклу свога братства Алигрудићи чувају предање, које се преноси са кољена на кољено. Поред тога, у родословној књизи сам цитирао познате истраживаче Зете: Андрија Јовићевић; Илија – Пеко Пеличић; Павле Радусиновић; Раде Стаматовић; и Урош Гардашевић; записали су податке о поријеклу овог братства. Ранија истраживања су свјежија за памћење, а тиме и вјеродостојнија од неких данашњих мишљења. Рецензија и прикази еминентних стручњака су мјеродавна научна критика, а објављени су у новине: Глас Зете (број 25); Борба (24.02.2000.г.); Новости – Енигма (08.06.2001.г.); Политика (24.06.2000.г.); Интернет страница – Порекло презимена Алигрудић
АЛИГРУДИЋИ ПОЗНАТИ И БИРАНИ У ЗЕТИ И ВАН ЗЕТЕ
Алигрудиће красе људске особине, искреност, знање, харизма и доброчинства – традиција предака се наставља.
МИЈАТ ЈОВАНОВ, главар ришћански – предводник Зете и Православне општине голубовачке (писмо из Зете послано Високоправосвјештенству у Србији) и текст (Глас Црногорца бр. 1) оба из 1873.г; његови дјед Божо и отац Јован дали су значајну своту дуката када су Зећани од Турака откупили владику Данила; његов син Павле поклонио је цркви 15.5 рала (око 3 хектара) земљишта.
БЛАГО НИКОВ, члан и секретар Трговачког удружења у Подгорици (1921.г.).
РАКО ПАВЛОВ, предсједник Ловачког друства “Зета” и делегат у скупштини Ловачког савеза ЦГ, предсједник савјета – одбора у Основној школи “Милан Вукотић”.
ТОМО ПАВЛОВ, члан удружења поморских капетана, стројара и инжењера ЦГ.
ПЕТАР – ТАШО ПАВЛОВ, предсједник Фудбалског клуба “Зета”; командир територијалне одбране Зете; члан удружења поморских капетана, стројара и инжењера ЦГ; његова супруга Перса одликована је француским одликовањем – ВИТЕЗ.
САВО ВЕЛИШИН, члан удружења агронома и техничара ЦГ.
ПЕТАР ЗАКОВ, предсједник Просвјетног друштва “Обод” Зета (1923.г.); предсједник Општине Трстеник и почасни грађанин.
ВАСО ИВОВ, предсједник Општине Доња Зета; електротехничка школа у Подгорици названа и носи име “Васо Алигрудић”; његовим именом названо је КУД Балабани.
ЂОРЂИЈЕ АРСОВ, предсједник Фудбалског клуба “Зета”.
РАДОМИР ПЕКОВ, командир териоријалне одрбане Зете.
ВЕЛИША САВОВ, члан удружења ортопеда ЦГ и европског удружења ортопеда и трауматолога.
СЛОБОДАН ПЕТРОВ, глумачка награда фестивала Југословенског алтернативног театра – ФЈАТ, названа је именом Слободана Алигрудића; добитник је Специјалне Стеријине позоришне награде; фолклорни ансамбл из Зете назван је његовим именом.
РАНКО СВЕТОЗАРОВ, предсједник КУД-а “Васо Алигрудић”; предсједник Скупштине савеза “Спорт за све” Бар.
МЛАДЕН ЖАРКОВ, предсједник удружења пољопривредника Зете; предсједник школског одбора у основној школи “Mилан Вукотић”.
ВИДАК ДРАГОВ, предсједник друштва економиста Титограда – Подгорице и члан друштва економиста РЦГ.
АЛЕКСАНДАР МИЛЕНКОВ, члан управе Фудбалског клуба “Зета”.
АЛЕН ЈАГОШЕВ, умјетник (живи, ради и ствара у Данској) изложба радова објављених под називом “Метаморфозе парадигми”, имао је више изложби у Данској, Србији и …
МИЛОШ СЛОБОДАНОВ, потпредсједник и почасни члан Парламентарне скупштине савјета Европе (ПССЕ).
МИЛОРАД – МИЋА РАКОВ, предсједник КУД “Васо Алигрудић”; предсједник Синдиката друштвеног стандарда; предсједник Организационог одбора Зете и Тузи; предсједник Координационог одбора 16 мјесних заједница Зете; члан предсједништва и делегат у Ловачком савезу ЦГ; предсједник УО удружења грађана Сабор Зете; предсједник иницијативног одбора за формирање пуноправне општине Зета.
Више у родословној књизи – БРАТСТВО АЛИГРУДИЋА ИЗ ЗЕТЕ
Слике:
-проф. Васо Ивов Алигрудић, електротехничка школа у Подгорици је названа нјеговим именом
-Спомен плочу (Слободану Алигрудићу) поставила Културно просвјетна заједница (КПЗ) Подгорица
-поштанска маркица са ликом Слободана Алигрудића
-Књаз Никола и Мијат Алигрудић,Записи о Зети, стр. 344 (И-П П)
-Мијат изградио двије куле, ову на слици је наслиједила породица Слободана Алигрудића
*) Istoričar dr Pavle Radusinović (Stanovništvo i naselja Zetske ravnice, str. 70 i 76). Popis – 17. Nikola Marković (5 članova porodice,– Popis stanovništva Dubrovačke Republike 1673 g). Архив – Šundrica /str. 429 Mislim da je dr Radusinović u istraživanju koristio i arhivsku građu.
Ako je Nikola otac (vjerovatno su u njegovom domaćinstvu popisani i sinovi) Grudov, Šikov i Bojov, oni su po istraživanjima-predanju u Zetu doselili davno, početkom XVII i prije 4 vijeka (od 1600-1620. g – prim. Autora) ili prije 1700. godine.
Drugačija hronologija seobe je kod Istraživača Uroša Gardaševića, on smatra-kaže da je Nikola Marković sa Cetinja preselio u naselje Gruda (Dubrovnik), a njegovi sinovi iz Gruda u Ćepetiće (Lješanska Nahija), a odatle u Zetu.
30. март 2023. у 13:18
Иван Величковић
Петар Заков Алигрудић, јесте био председник општине Трстеник, тачније председник Среског народноослободилачког одбора Трстеник 1945. године, али не и почасни грађанин.
Молим контакт са Мићом Алигрудићем ради размене и провере неких података о Петру.
Срдачни поздрави,
Иван Велићковић из Трстеника
1. април 2023. у 20:33
Mića
Poštovani Ivane,
Moj otac i Petrov-Petkov otac su braća od strica, jedna kuća u to vrijeme. Petko je umro i sahranjen u Beogradu, iz oproštajnog govora sam tada kao mnogi iz Zete prvi put čuo da je moj po bogu rodoslovni brat Petar bio predsjednik opštine (u to vrijeme kako kažete sa nazivom SNOO Trstenik ) i počasni građanin. Za navedeno ne posjedujem zvanična dokumenta, ako Vi imate možete mi poslati na meil.
Moj mail je: [email protected]
Hvala i ljudski pozdrav od Miće
3. април 2023. у 14:37
Mića
Поштовани Иване
Мој и Петров дјед су браћа, некада једна кућа – породица. По родослову смо браћа – ближи род ( треће кољено – пас ). Петар је умро 1979. г. и сахрањен у Београду. У опроштајном говору многи Зећани и ја, први пут смо чули да је живио и био предсједник општине ( како кажете СНОО )Трстеник и почасни грађанин. Познато ми је да је Петар био на служби у Македонији, Косову и Метохији и Београду, за Трстеник сам сазнао на његовој сахрани.
Других докумената немам, ако Ви имате нешто о Петру, можете ми послати на мејл: [email protected]
Хвала и људски поздрав од Миће.