Порекло презимена Милишић

24. фебруар 2012.

коментара: 53

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (53)

Одговорите

53 коментара

  1. Goran

    Moguce da Milasi u dalmaciji cetinski kraj koji slave sv arhidj.stefana poticu od milisica iz glavske.veoma mnogo familija iz juzne hercegovine je u 15i16veku preselilo u severnu dalmaciju pa tamo malo skracivali prezimena.

  2. Milisic

    Moji su iz sela Kuti iznad Herceg Novog. Tu su dosli iz Nevesinja pred najezdom Turaka. Pozdrav svim Milisicima.

  3. MILIŠIĆI

    Milišića ima na Bjelašnici i selo se zove Milišići u selu nema ni jedno drugo prezime .Sada su uglavnom raseljeni iz tog sela i nalaze se u Sarajevu. Svi su muslimani.Ne zna se odakle su došli na Bjelašnicu.

  4. Goran

    Znali su njihovi dedovi veoma dobro odakle su dosli na bjelasnicunapred je napisano.Milisici su iz glavske kod trebinja.

  5. Niko

    Najvise ovoga prezimena ima u Hrvata … https://actacroatica.com/hr/surname/Mili%C5%A1i%C4%87/

    Ima ih puno u Australiji, Njemackoj i Americi, gotovo potpunom vecinom Hrvati iz Dalmacije. Manji broj postoji Srba u zagorama Juzne Dalmacije. Sjevernije se radi o prezimenima Malisic koja su mjenjana u Milisic …

  6. Ђорђо Милишић

    Сви Милишићи према предању потичу из села Главска које се начлази на самој данашњој административној граници БиХ и Хрватске тачније у залеђу Цавтата у селу Главска које је некада било многобројно налази се и средњовјековна црква Св. Архиђакона Стефана из 13 вјека која по положају олтара и по изради иконостаса прпипада источном односно православном хришћанству.
    По казивањима старих људи који су живјели на Главској увијек се спомињало а и они су тако казивали да су Милишићи који су православци и живјели су у Купресу поријеклом са Главске и да се некада давно два брата од лозе са Главске одселила у купрес и ако је њихова слава Св. Никола , такође су спомињали и Милишиће са Бјелашнице који су прихватили ислам као и оне у залеђу Сплита и око ријеке цетине који су узели католичку вјеру, ја ово преносим како сам некада давно слушао од старих људи који су живјели на главској.
    Већина Милишића са главске су били трговци па зато је и постојало неколико трговачких дућана и на самом страдуну у Дубровнику тачније у широкој улици , познати су и као тргоцовци ситном и крупном стоком коју су куповали у високој херцеговини и продавали у дубровнику и околини.
    постоје и као стари трговци у београду за вријеме краљевине Србије имали су и пивару у Београду као и циглану , а што је својевремено и знаменити херцеговац Јован Дучић писао у својим списима и мемоарима и Милишиће убројио у једну од пет највећих трговачких фамилија херцеговине.
    ја бих највише волио када би се могла урадити ДНК анализа па да урадимо и милишиће из околине сплита као и оне из купреса и оне са бјелашнице па да оно што је сигурно а то је да ДНК анализа открије који су и колико блиско саплеминици или крвни сродници било би то лијепо знати.

    • Горан Милишић

      Поштовани Ђорђо, Поштовани Милишићи,

      Ја сам Горан Милишић, моји су пореклом са Купреса, Слава Никољдан.

      Радио сам 2019 ДНК тест на 23 маркера при Српском ДНК пројекту.

      Припадам хаплогрупи: I2-Y3120

      Поред тога, ко жели да чита постоји књига: “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље” од Боривоја Ж. Милојевића (има и ПДФ онлине)

      Поздрав свима и свако добро!

  7. Ђорђо Милишић

    Ово што је Tamas Milisits написао напросто ме фасцинира и то ме понукало да напишем још који редак у прилог племена МИЛИШИЋ
    Да би дали тачну одредницу морам напоменути да се село Главска састоји од горње главске и доње главске као и побрђа (на пола брда између горње и доње главске)
    у горњој главској живјели су искључиво милишићи као ина побрђу ,али у доњој главској их нема у доњој главској обитавају презимена Серден ,Кнежевић као и Дамјановић.
    Постоје у горњој главској и нека друга презимена као и на побрђу али они су дошли као зетови тачније у куће милишића које нису имале мушке наслиједнике дошли су зетови и са собом динијели презиме.
    У непосредној близини горње главске налазе се остаци старог села које постоје још само омеђине и остаци кућа помоћних објеката као и зидова то је све старо и одавно руинирано а мјештани главске су их звали СТАРЕ КУЋЕ и тај се назив стално користио мада нико није и од старих њуди тачно да објасни и прецизираод куда те старе куће и ко је тачно и када у њима обитавао и што су остале ненасељене.
    Некада средином осамедетих година прије овога несретног рата на подручју главске су боравили истраживачи историчари и археолози из земаљског музеја и архива из Сарајева па се сјећам да су помињало да су те старе куће можда чак једни од дворова краљице Јелене Анжујске а исто то као могућност говори и познати требињски археолог и историчар Ђорђо Одавић.
    сад када читам да има презимена Милишић и у кутима изнад херцег Новог као и ове милишиће из Мађарске стварно би било неопходно направити темељну днк анализу и установити оно што је непобитно и можда блиску генезу презимена Милишић.

    • Mika

      Djordjo, da li znate nesto o lokvi Razana u gornjoj Glavskoj? Ozidana, sa stepenistem koje vodi u njenu unutrasnjost, koje se lepo vide kada padne nivo vode. Poreklom sam iz Glavske od porodice Milisic. Pozdrav

      • shone

        Не зна се кад је прављена,туда су водили трговачки путави из времена римске империје.

      • Ђорђо

        Да Мика наравно да знам за РЖАНУ тако је сељани Главске зову дакле ржана а не ражана то је једна велика локва округлог облика пречника у кругу 15 метара чија је унутрашњост обзидана каменом о облику лијевка са каменим степеницама као и метар високим зидом око цијелог појилишта- локве и на страни старог караванског пута огромним коритом за појење стоке који је исклесан из једног комсда а величине је метар са два и дубоког неких 30 центиметара. Не зна се кад је тачно саграђена нити ко је то градио али очигледна намјена јој је била као појилиште и одмориште на караванском путу Дубровник – Цариград
        Никад не пресушује па ни током шестомјесечне херцеговачке суше а старији житељи Главске причају да има и живу жилу односно мали извор воде у дубини ње ,не знам колико је тсчно дубока сли рекао бих према лијевкастој структури и степеницама негдје око 15 метара а од села је удаљена тачно 400 метара.
        Ето то би било што ја знам о ржаној ако те интересује имам и слике од ње па ти могу послати само се јави на маил [email protected]

        лијеп поздрав !

    • Sinisa

      Ja sam sinisa milesic iz Zenice selo drivusa slavu slavimo svetog nikolu neko mi kaze da dmo se naselili od kupresa sta bi ste mi vi mogli reci trenutno sam u chicagu zivim

  8. Zlatan Milisic

    Ono sto je najljepše je da nas ima i pravoslavnih i katolika i muslimana, odnosno i Bošnjaka i Srba i Hrvata. A odakle i od koje vjere je sjeme krenulo je manje važno. Moj otac, rodjen 1924. u pravoslavnoj porodici, mi je govorio da Milišici originalno poriču iz Makarske zagore a naša porodica iz okoline Trebinja. Moj djed Jovo Milišic, prvi sreski načelnik Bijeljinskog sreza i kasnije gradonačelnik, a prethodno solunski borac, je rodjen u Gračanici. Dakle, mii smo svi Jugosloveni. S poštovanjem svom rodu Milišića.

    • Ђорђо Милишић

      Dobro došao Zlatane saplemeniče , drago mi je da si se oglasio i slažem sa tvojim stavom i potpisujem isto.
      Pretpostavljam da si iz BiH samo nisi naveo iz kojeg grada i imaš li veze sa Milišićima sa bjelašnice

  9. Sinisa Milesic

    A zna li neko nesto o Milesic prezimenu zivimo u okolini zenice selo drivusa neko mi rece da smo bili milisici i da smo dosli sa kupresa
    Hvala

  10. Војислав Ананић

    МИЛИШИЋ (п.к). Милишићи (п), у Главској (Требиње), Дубравама (Столац), Требињу и Мостару. У Главској их сматрају за веома старе породице, гдје су дошли, вјероватно, из Цицине у Шуми требињској око 1720. године. У Мостар су доселили из Главске, почетком 19. вијека. Славе Шћепандан (27. дец.), а прислужују Шћепандан “који долази љети” (75:1220,1221). Милишићи у Дубравама потичу, према легенди, од Миле, “једног од главара Херцега Шћепана”. Некада их је било у Подвележју (Мостар), али су се “истурчили једном на Божић, пошто су потурчени братственици хтјели да их истјерају из села” (59:232,236). Има их настањених у Бихову (Џивар) и, такође, славе Шћепандан. Неколико Милишића родом из Главске имали су, између Првог и Другог свјетског рата, трговачке радње у Дубровнику. Били су познате и угледне породице. Милишићи (к), у Румбоцима и Љубунцима (Прозор). У Румбоцима су “велик стариначки род” са бројним огранцима: Иличићи, Барабани, Ивићи, Фрањићи,..У Љубунцима су “из Пидрића (Пидриша) у Скопљу”. (Вјероватно из Пидриша код Горњег Вакуфа, Р.М.). Предак им је дошао 1904. године на “жениство” међу Тадиће (79:95,104).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.