Порекло презимена Марчетић

Презиме Марчетић присутно је у Лици и Далмацији. Марчетића је било и у Славонији (Пакрац), а реч је одсељеним Марчетићима из Лике.

Марчетићи у Лици (Велика Попина, Отрић, општина Грачац) славе Аранђеловдан. Генетичким тестирањем утврђено да припадају Y-DNA хаплогрупи Е-Y142744

Марчетићи у Далмацији (Врлика) славе Никољдан. Генетичким тестирањем утврђено да припадају Y-DNA хаплогрупи I2-PH908. “Старији је облик овог презимена Марчета. Населили су се у Горњим Kољанима на подручју Kошутица, у Доњим Kољанима издвојено, сјеверније од осталих родова, и у Бравчеву Доцу. Године 1720. Draghich Marcetich са својом је великом породицом од 35 чланова добио потврду на 80 цампа земље у Kољанима које је посједовао раније. Двадесетак година касније инвеституру на земље у Kољанима добили су Marcettich Dragich те Marcetich Simo и Dragoe. Alfir Maxim MarcetichАлфир добио је 28. 2. 1761. године инвеституру на два кампа ливаде у Kољанима, коју је раније посједовао његов покојни отац. Године 1810. у девет породица Марчетић живи 36 чланова (Глигорије, Јован 3 члана, Илија 4 члана, Пане 6 чланова, Петар, Митар 4 члана, Васо 9 чланова, Лука 3 члана и Тодор 4 члана). Године 1846. седам је Марчетића власника стојних кућа у Kољанима: Elia, Giovanni, Simeone, Pietro, Tommaso, Filippo i Nicolo qm Pietro. У наредном попису кућа, оном из 1878., двадесетпетеро Марчета власници су кућа у селу. Марчете су се из Kољана исељавале у недалеко Ливањско поље, па су се настанили у Губину, Прову и Чапразлијама. Сви су славили Светог Николу, као и њихови преци из Kољана.” (Boško Simić, Filip Škiljan “Srbi u Cetinskoj krajini”, Srpsko narodno vijeće, Zagreb, 2017, стр. 308).